Mediko

Lekovi · May 5, 2023

lek

Lizinopril tableta blister, 30 po 10 mg

lizinopril tableta blister, 30 po 10 mg

Zaštićeno ime leka: SKOPRYL

Alkaloid d.o.o. Beograd; Alkaloid ad Skopje, Republika Srbija; Republika Severna Makedonija

DDD: 10 mg

Terapijske indikacije

Хипертензија

Лечење хипертезије.

Срчана инсуфицијенција

Лечење симптоматске срчане инсуфицијенције.

Акутни инфаркт миокарда

Краткотрајно лечење (у трајању од шест недеља) хемодинамски стабилних пацијената у року од 24 сата након акутног инфаркта миокарда.

Реналне компликације дијабетес мелитусa

Терапија реналне болести код хипертензивних пацијената са дијабетес мелитусом типа 2 и почетном нефропатијом (видети одељак 5.1).

Doziranje i način primene

Лек Skopryl треба да се примењује орално, као појединачна дневна доза. Као и остали лекови који сe примењују једном дневно и лек Skopryl треба да се узима у приближно исто време сваког дана. Храна не утиче на ресорпцију лека Skopryl.

Доза лека се одређује индивидуално, према стању пацијента и према оствареним вредностима крвног притиска (видети одељак 4.4).

Хипертензија

Лек Skopryl може да се користи као монотерапија или у комбинацији са другим класама антихипертензивних лекова (видети одељке 4.3, 4.4, 4.5 и 5.1).

Почетна доза

Код пацијената са хипертензијом, уобичајена препоручена почетна доза износи 10 mg, једном дневно. Код пацијената са јако израженом активношћу система ренин-ангиотензин-алдостерон (посебно пацијенти са реноваскуларном хипертензијом, деплецијом соли и/или волумена, декомпензацијом срца или тешком хипертензијом) може доћи до прекомерног пада крвног притиска после примене почетне дозе. Код таквих пацијената се препоручује почетна доза од 2,5-5 mg и да почетак терапије буде под надзором лекара. Нижа почетна доза је потребна у случају оштећења функције бубрега (видети Табелу 1 у наставку).

Доза одржавања

Уобичајена ефективна доза одржавања износи 20 mg, примењена као појединачна дневна доза. Уколико се не може постићи жељени терапијски одговор у периоду од 2 до 4 недеље применом одређене дозе, доза се може повећати. Максимална доза која је примењивана у дуготрајним, контролисаним клиничким студијама је 80 mg дневно.

Пацијенти који узимају диуретике

На почетку лечења може доћи до појаве симптоматске хипотензије. Она ће се вероватније испољити код пацијената који узимају диуретике. Стога препоручује се опрез, с обзиром на то да ови пацијенати могу имати деплецију волумена и/или соли. Уколико је могуће, примену диуретика треба прекинути 2 до 3 дана пре започињања терапије леком Skopryl. Код хипертензивних пацијената код којих примену диуретика није могуће прекинути, почетна доза лека Skopryl износи 5 mg. Бубрежна функција и концентрација калијума у серуму се морају пратити. Наредну дозу лека Skopryl треба прилагодити према оствареним вредностима крвног притиска. Уколико је потребно, може се наставити са применом диуретика (видети одељке 4.4 и 4.5).

Прилагођавање дозе код оштећења функције бубрега

Дозирање код пацијената са оштећењем функције бубрега треба да се заснива на вредности клиренса креатинина, као што је приказано у Табели 1.

Табела 1 Прилагођавање дозе код оштећења функције бубрега

Клиренс креатинина (mL/min) Почетна доза (mg/дан)
мањи од 10 mL/min (укључујући пацијенте на дијализи) 2,5 mg*
10-30 mL/min 2,5-5 mg
31-80 mL/min 5-10 mg

*Дозирање и/или учесталост примене треба прилагодити у зависности од остварених вредности крвног притиска.

Доза се може постепено повећавати све док се не успостави контрола крвног притиска или до највише 40 mg дневно.

Примена код деце са хипертензијом узраста 6-16 година

Препоручена почетна доза износи 2,5 mg једном дневно, код пацијената телесне масе од 20 kg до <50 kg и 5 mg једном дневно, код пацијената телесне масе ≥ 50 kg. Дозирање мора да буде индивидуално прилагођено, а максимална доза износи 20 mg дневно код пацијената телесне масе од 20 kg до <50 kg и 40 mg дневно код пацијената телесне масе ≥ 50 kg. Дозе преко 0,61 mg/kg (односно више од 40 mg) нису испитиване код педијатријских пацијената (видети одељак 5.1).

Код деце са смањеном функцијом бубрега, треба размотрити примену мање почетне дозе лека или продужење интервала дозирања.

Срчана инсуфицијенција

Код пацијената са симптоматском срчаном инсуфицијенцијом, лек Skopryl треба да се примењује као додатна терапија, заједно са диуретицима и где је примењиво, дигиталисом или бета-блокаторима. Лечење леком Skopryl се може започети почетном дозом од 2,5 mg једном дневно, коју треба применити под надзором лекара како би се утврдио почетни ефекат на крвни притисак. Дозу лека Skopryl треба повећавати на следећи начин:

  • повећањима не већим од 10 mg,
  • у интервалима не краћим од 2 недеље,
  • до највеће дозе коју пацијент може да поднесе, односно до максимално 35 mg једном дневно. Прилагођавање дозе треба заснивати на индивидуалном клиничком одговору сваког пацијента.

    Код пацијената код којих постоји висок ризик за појаву симптоматске хипотензије, нпр. пацијенти са деплецијом соли са или без хипонатремије, пацијенти са хиповолемијом или пацијенти који примају јаку диуретску терапију, потребно је споменута стања кориговати, ако је могуће, пре увођења терапије леком Skopryl. Бубрежну функцију и концентрацију калијума у серуму треба пратити (видети одељак 4.4).

    Акутни инфаркт миокарда

    Пацијенти треба да примају, према потреби, стандардну, препоручену терапију, као што су тромболитици, ацетилсалицилна киселина и бета-блокатори. Глицерилтринитрат у интравенском или трансдермалном облику може се примењивати заједно са леком Skopryl.

    Почетна доза (прва 3 дана након инфаркта миокарда)

    Лечење леком Skopryl се може започети у року од 24 сата након појаве симптома. Терапију не треба започињати ако је систолни крвни притисак нижи од 100 mm Hg. Прва доза лека Skopryl износи 5 mg орално, затим 5 mg након 24 сата, 10 mg након 48 сати и након тога 10 mg једном дневно. На почетку лечења или током прва три дана након инфаркта, пацијентима са ниским систолним крвним притиском (120 mm Hg или нижим) треба дати мању дозу – 2,5 mg орално (видети одељак 4.4).

    У случајевима оштећења функције бубрега (клиренс креатинина < 80 mL/min), почетну дозу лека Skopryl треба прилагодити према вредностима клиренса креатинина код пацијента (видети Табелу 1).

    Доза одржавања

    Доза одржавања износи 10 mg, једном дневно. Уколико дође до појаве хипотензије (систолни крвни притисак ≤ 100 mm Hg), може се применити дневна доза одржавања од 5 mg која се може, уколико је потребно, привремено смањити на 2,5 mg. У случају пролонгиране хипотензије (систолни крвни притисак < 90 mm Hg у трајању дужем од 1 сата), лек Skopryl треба укинути.

    Лечење треба наставити током 6 недеља и затим поново проценити стање пацијента. Пацијенти код којих су се развили симптоми срчане инсуфицијенције треба да наставе са терапијом леком Skopryl (видети одељак 4.2).

    Реналне компликације дијабетес мелитуса

    Код хипертензивних пацијената са дијабетес мелитусом типа 2 и почетном нефропатијом, доза износи 10 mg лека Skopryl једном дневно, која се, уколико је потребно, може повећати на 20 mg једном дневно, како би се постигле вредности дијастолног крвног притиска у седећем положају испод 90 mm Hg.

    У случајевима оштећења функције бубрега (клиренс креатинина < 80 mL/min), почетну дозу лека Skopryl треба прилагодити према вредностима клиренса креатинина код пацијента (видети Табелу 1).

    Педијатријска популација

    Постоје ограничена искуства о ефикасности и безбедности примене лизиноприла код деце са хипертензијом, старије од 6 година, док искуства о педијатријској примени у оквиру других индикација не постоје (видети одељак 5.1). Осим за лечење хипертензије, не препоручује се примена лека Skopryl код деце за друге индикације.

    Примена лека Skopryl се не препоручује код деце млађе од 6 година, као ни код деце са тешким оштећењем функције бубрега (брзина гломеруларне филтрације, GFR < 30 mL/min/1,73 m2) (видети одељак 5.2).

    Старији пацијенти

    У клиничким студијама, није било промена у ефикасности и безбедности примене лизиноприла повезаних са животном доби. Међутим, када је старија животна доб повезана са смањеном функцијом бубрега, треба применити смернице из Табеле 1, како би се одредила почетна доза лека Skopryl. Након тога, дозу треба прилагодити у складу са оствареним вредностима крвног притиска.

    Примена код пацијената након трансплантације бубрега

    Не постоје искуства у примени лека Skopryl код пацијената који су недавно имали трансплантацију бубрега. Стога се употреба лека Skopryl не препоручује код тих пацијената.

    Доза од 2,5 mg не може се постићи ломљењем таблета лека Skopryl, јачине од 10 mg и 20 mg. За постизање дозе од 2,5 mg потребно је применити друге, доступне лекове адекватних фармацеутских облика и јачина којима се може постићи ова доза.

Kontraindikacije

  • Преосетљивост на активну супстанцу или на било коју од помоћних супстанци наведених у одељку 6.1, или преосетљивост на било који други ACE инхибитор.
  • Ангиоедем у анамнези, као последица претходне терапије ACE инхибитором.
  • Истовремена примена са сакубитрил/валсартаном. Лек Skopryl не сме да се уведе пре него што истекне 36 сати од последње дозе лека сакубитрил/валсартан (видети одељке 4.4 и 4.5).
  • Наследни или идиопатски ангиоедем.
  • Други и трећи триместар трудноће (видети одељке 4.4 и 4.6).
  • Истовремена примена лекa Skopryl са лековима који садрже алискирен контраиндикована је код пацијената са дијабетес мелитусом или оштећењем функције бубрега (GFR < 60 mL/min/1.73 m2) (видети одељке 4.5 и 5.1).

Posebna upozorenja

Симптоматска хипотензија

Kод пацијената са некомпликованом хипертензијом, симптоматска хипотензија се ретко јавља. Код пацијената са хипертензијом који примају лек Skopryl, већа је вероватноћа појаве хипотензије код пацијената са деплецијом волумена нпр. услед терапије диуретицима, рестрикције уноса соли у исхрани, дијализе, дијареје или повраћања, или ако пацијент има тешку ренин-зависну хипертензију (видети одељке 4.5 и 4.8). Код пацијената са срчаном инсуфицијенцијом са удруженом бубрежном инсуфицијенцијом или без ње, забележена је симптоматска хипотензија. То ће се највероватније манифестовати код пацијената са тешким степеном срчане инсуфицијенције, што се показује употребом високих доза диуретика Хенлеове петље, хипонатремијом или оштећењем функције

бубрега. Код пацијената који имају повећан ризик од симптоматске хипотензије, потребан је пажљив надзор при почетку терапије и прилагођавању дозе. Слично треба поступати и са пацијентима који имају исхемијску болест срца или цереброваскуларно обољење код којих прекомерни пад крвног притиска може довести до инфаркта миокарда или цереброваскуларног инсулта.

Уколико се јави хипотензија, пацијента треба ставити у лежећи положај и ако је потребно, применити интравенску инфузију физиолошког раствора. Пролазна хипотензивна реакција није контраиндикација даљим дозама, које се обично могу дати на уобичајени начин, без проблема, када се крвни притисак успостави након повећања волумена.

Код неких пацијената са срчаном инсуфицијенцијом који имају нормални или низак крвни притисак, може доћи до додатног снижавања системског крвног притиска након узимања лека Skopryl. Овај ефекат је очекиван и обично не представља разлог за прекид терапије. Ако хипотензија постане симптоматска, смањење дозе или укидање лека Skopryl може бити неопходно.

Хипотензија код акутног инфаркта миокарда

Код пацијената са акутним инфарктом миокарда, терапија леком Skopryl се не сме започети ако постоји ризик од даљих озбиљних хемодинамских погоршања после терапије вазодилататорима. То су пацијенти са систолним крвним притиском од 100 mm Hg и нижим или пацијенти у кардиогеном шоку. Током прва 3 дана након инфаркта, дозу треба смањити ако је систолни притисак 120 mm Hg или нижи. Дозе одржавања треба редуковати на 5 mg или привремено на 2,5 mg ако је систолни притисак 100 mm Hg и нижи. Ако хипотензија дуже потраје (систолни притисак мањи од 90 mm Hg дуже од 1 сата) онда треба прекинути са применом лека Skopryl.

Аортна стеноза и стеноза митралне валвуле/хипертрофична кардиомиопатија

Као и са свим ACE инхибиторима, лек Skopryl треба примењивати са опрезом код пацијената са стенозом митралне валвуле и опструкцијом излазног пута леве коморе срца, као што је аортна стеноза или хипертрофична кардиомиопатија.

Оштећење функције бубрега

Код пацијената са оштећењем функције бубрега (клиренс креатинина <80 mL/min), почетна доза лека Skopryl би требало да се прилагоди клиренсу креатинина пацијента (видети табелу 1 у одељку 4.2), а затим у складу са одговором пацијента на терапију. Рутинско праћење калијума и креатинина је део уобичајене медицинске праксе код ових пацијената.

Код пацијената са срчаном инсуфицијенцијом, хипотензија након започињања терапије ACE инхибиторима може довести до даљих оштећења функције бубрега. Акутна бубрежна инсуфицијенција, углавном реверзибилна, је пријављена у овим ситуацијама.

Код неких пацијената са билатералном стенозом реналне артерије или са стенозом артерије једног бубрега, који су на терапији ACE инхибиторима, јављају се повећања концентрације урее у крви и креатинина у серуму, која су обично реверзибилна након прекида терапије. Ово се нарочито јавља код пацијената са бубрежном инсуфицијенцијом. Уколико је присутна и реноваскуларна хипертензија, постоји повећан ризик од настанка тешке хипотензије и бубрежне инсуфицијенције. Код ових пацијената, терапију треба започети под пажљивим медицинским надзором са ниским дозама и пажљивом титрацијом доза. Будући да терапија диуретицима може да допринесе развоју наведеног стања, терапију диуретицима треба прекинути и пратити функцију бубрега током првих недеља терапијe леком Skopryl.

Код неких хипертензивних пацијената без уочљиве већ постојеће реналне васкуларне болести јавља се пролазно и мало повећање концентрације урее у крви и креатинина у серуму, посебно када се лек Skopryl даје истовремено са диуретиком. Ово се чешће јавља код пацијената са већ постојећим оштећењем функције бубрега. У тим случајевима се може захтевати редукција дозе и/или прекид терапије диуретиком и/или леком Skopryl.

Код пацијената са акутним инфарктом миокарда, терапију леком Skopryl не треба започињати код пацијената са дијагностикованом дисфункцијом бубрега, дефинисаном као концентрација креатинина у серуму преко 177 mikromola/L и/или протеинуријом изнад 500 mg/24 сата. Ако се ренална дисфункција развије током терапије леком Skopryl (концентрација креатинина у серуму већа од 265 mikromola/L или се концентрација креатинина у серуму удвостручи у односу на ону измерену пре почетка терапије), лекар треба да размотри прекид терапије леком Skopryl.

Преосетљивост/Ангиоедем:

Ангиоедем лица, екстремитета, усана, језика, глотиса и/или ларинкса jе ретко забележен код пацијената који су узимали инхибиторе ангиотензин-конвертујућег ензима, укључујући и лек Skopryl. То се може догодити у било ком тренутку током трајања терапије. У таквим случајевима, треба одмах прекинути узимање лека Skopryl и започети адекватно лечење и праћење пацијента како би се осигурало потпуно повлачења симптома пре отпуштања пацијента. Чак и у тим случајевима, када се јави само отицање језика без респираторног дистреса, може бити потребно дуготрајно праћење пацијента, јер терапија антихистаминицима и кортикостероидима може бити недовољна.

Веома ретко су пријављивани и смртни случајеви услед ангиоедема удруженог са едемом ларинкса или језика. Пацијенти са едемом језика, глотиса или ларинкса ће вероватно имати опструкцију дисајних путева, посебно они који су имали операцију дисајних путева у анамнези. У таквим случајевима одмах се мора применити терапија за хитне случајеве. То може да укључује примену адреналина и/или одржавање проходности дисајних путева. Пацијенти треба да буду под сталним надзором лекара, све док не дође до потпуног и трајног повлачења симптома.

Ангиоедем узрокован применом ACE инхибитора чешће се јавља код пацијената црне расе у односу на пацијенте друге расе.

Пацијенти који су раније имали ангиоедем који није повезан са терапијом ACE инхибиторима, могу имати повећан ризик од појаве ангиоедема за време примене ACE инхибитора (видети одељак 4.3).

Истовремена примена ACE инхибитора са сакубитрил/валсартаном је контраиндикована због повећаног ризика од појаве ангиоедема. Терапија сакубитрил/валсартаном не сме почети пре него што истекне 36 сати од последње дозе лека Skopryl. Терапија леком Skopryl не сме почети пре него што истекне 36 сати од последње дозе сакубитрил/валсартана (видети одељке 4.3 и 4.5)

Истовремена употреба ACE инхибитора са рацекадотилом, mTOR инхибиторима (енгл. mammalian target of rapamycin inhibitor, инхибитор циљног ензима за рапамицин код сисара) (нпр. сиролимус, еверолимус, темсиролимус) и вилдаглиптином може довести до повећаног ризика од појаве ангиоедема (нпр. отицања дисајних путева или језика, са респираторним сметњама или без респираторних сметњи) (видети одељак 4.5). Терапију рацекадотрилом, mTOR инхибиторима (сиролимус, еверолимус, темсиролимус) и вилдаглиптином код пацијената који већ узимају АСЕ инхибитор треба почети са опрезом.

Анафилактоидне реакције код пацијената на хемодијализи

Анафилактоидне реакције су пријављене код пацијената на хемодијализи са високо пропустљивим мембранама (нпр. AN 69) који су истовремено користили ACE инхибиторе. Код ових пацијената, треба размотрити примену другог типа дијализне мембране или промену антихипертензивне терапије.

Анафилактоидне реакције током аферезе липопротеина ниске густине (LDL)

Ретко се могу јавити анафилактоидне реакције опасне по живот код пацијената који су на терапији АCE инхибиторима током LDL аферезе са декстран-сулфатом.

Ове реакције се могу избећи привременим прекидом терапије АCE инхибиторима пре сваке аферезе.

Десензибилизација

Пацијенти који су на терапији ACE инхибиторима током терапијског поступка десензибилизације (нпр. токсини Hymenoptera, тј. опнокрилаца) су имали анафилактоидне реакције. Код истих пацијената ове реакције су избегаване привременим прекидом терапије ACE инхибиторима пре сваке десензибилизације, али су се поново јавиле код непажљиве поновне примене лека.

Инсуфицијенција јетре

Веома ретко, примена ACE инхибитора је повезана са синдромом који почиње појавом холестатске жутице и прогредира до фулминантне некрозе јетре и понекад је са смртним исходом. Механизам овог синдрома није јасан. Код пацијената који су на терапији леком Skopryl и код којих се развије жутица или се значајно повећају вредности ензима јетре, треба прекинути са терапијом и треба применити одговарајући медицински третман.

Неутропенија/Агранулоцитоза

Неутропенија/агранулоцитоза, тромбоцитопенија и анемија су се јавиле код пацијената који су на терапији ACE инхибиторима. Код пацијената са нормалном функцијом бубрега и без других компликација, неутропенија се јавља ретко. Неутропенија и агранулоцитоза су реверзибилне након прекида терапије ACE инхибиторима.

Лек Skopryl би требало користити са посебним опрезом код пацијената са колагеном васкуларном болешћу, током терапије имуносупресивним лековима, терапије алопуринолом или прокаинамидом, или код комбинације ових ограничавајућих фактора, посебно ако већ постоји оштећење функције бубрега. Код неких од ових пацијената се могу развити озбиљне инфекције, који у неколико случајева нису реаговали на интензивну антибиотску терапију. Ако се лек Skopryl користи код ових пацијената, препоручује се периодична контрола броја леукоцита, а пацијентима се саветује да пријаве, уколико примете, било какав знак инфекције.

Двострука блокада ренин-ангиотензин-алдостерон система (RAAS)

Постоје докази да истовремена примена АСЕ инхибитора, блокатора ангиотензин II рецептора или алискирена повећава ризик од хипотензије, хиперкалемије и смањене бубрежне функције (укључујући акутну инсуфицијенцију бубрега). Двострука блокада RAAS-а комбинованом применом АСЕ инхибитора, блокатора ангиотензин II рецептора или алискирена се стога не препоручује (видети одељке 4.5 и 5.1).

Ако се терапија двоструком блокадом сматра апсолутно нужном, сме се спроводити само под надзором лекара специјалиста и уз пажљиво праћење бубрежне функције, електролита и крвног притиска.

АСЕ инхибитори и блокатори ангиотензин II рецептора не смеју се примењивати истовремено код пацијената са дијабетесном нефропатијом.

Раса

ACE инхибитори проузрокују већу учесталост ангиоедема код пацијената црне расе и односу на припаднике других раса.

Као и остали ACE инхибитори, лек Skopryl може бити мање ефикасан у снижавању крвног притиска код пацијената црне расе, вероватно због веће преваленце нижих вредности ренина код хипертензивних пацијената црне расе.

Кашаљ

Кашаљ се може јавити приликом употребе ACE инхибитора. Карактеристично, кашаљ је непродуктиван, упоран, и престаје са престанком терапије. Код постављања дијагнозе кашља, потребно је узети у обзир кашаљ изазван терапијом ACE инхибиторима.

Хируршка интервенција/Анестезија

Код пацијената који се морају подвргнути већем хируршком захвату или током анестезије лековима који проузрокују хипотензију, лек Skopryl може секундарно блокирати стварање ангиотензина II, као

последица компензаторног ослобађања ренина. Ако се појави хипотензија за коју се сматра да је последица тог механизма, може се кориговати експанзијом волумена.

Хиперкалемија

ACE инхибитори могу узроковати хиперкалемију јер инхибирају ослобађање алдостерона. Ово дејство обично није значајно код пацијената са очуваном функцијом бубрега. Међутим, код пацијената са оштећеном функцијом бубрега, дијабетесом и/или код пацијената који користе суплементе калијума (укључујући замене за со), диуретике који штеде калијум (нпр. спиронолактон, триамтерен или амилорид), или код пацијената који узимају друге лекове повезане са повећањем концентрације калијума у серуму (нпр. хепарин, триметоприм или котримоксазол такође познат као триметоприм/сулфаметоксазол), а нарочито антагонисте алдостерона или блокаторе ангиотензинских рецептора, може доћи до хиперкалемије.

Диуретике који штеде калијум и блокаторе ангиотензинских рецептора треба примењивати уз опрез код пацијената који су на терапији АСЕ инхибиторима, и треба пратити вредности калијума у серуму и функцију бубрега (видети одељак 4.5).

Дијабетичари

Код пацијената са дијабетесом на терапији оралним антидијабетицима или инсулином, треба да се врши пажљива контрола гликемије током првог месеца терапијe ACE инхибиторима (видети одељак 4.5).

Литијум

Не препоручује се истовремена примена литијума и лека Skopryl (видети oдељак 4.5).

Трудноћа

Не треба започињати терапију ACE инхибиторима током трудноће. Изузев у случају када се терапија ACE инхибитором сматра неопходном, пацијенткиње које планирају трудноћу треба пребацити на алтернативни антихипертензивни лек са утврђеним безбедносним профилом за примену у трудноћи. Чим се трудноћа потврди, примену ACE инхибитора треба одмах прекинути, и укључити одговарајућу алтернативну терапију (видети одељке 4.3 и 4.6).

Interakcije

Антихипертензиви

Када се лек Skopryl примењује у комбинацији са другим антихипертензивним лековима (нпр.

глицерилтринитрат и други нитрати, или други вазодилататори), може доћи до додатног снижења крвног притиска.

Подаци из клиничких испитивања показали су да је двострука блокада система ренин-ангиотензин- алдостерон (RAAS) комбинованом применом АСЕ инхибитора, блокатора ангиотензин II рецептора или алискирена, повезана са већом учесталошћу нежељенех догађаја као што су хипотензија, хиперкалемија и смањена бубрежна функција (укључујући акутну инсуфицијенцију бубрега) у поређењу са применом само једног лека који делује на RAAS (погледати одељке 4.3, 4.4 и 5.1).

Лекови који повећавају ризик од ангиоедема

Истовремена примена АСЕ инхибитора са сакубитрил/валсартаном је контраиндикована јер повећава ризик од појаве ангиоедема (видети одељке 4.3 и 4.4).

Истовремена примена АСЕ инхибитора са mTOR инхибиторима (engl. mammalian target of rapamicin) (нпр. темсиролимус, сиролимус, еверолимус), или инхибиторима неутралне ендопептидазе (NEP) (нпр. рацекадотрил), вилдаглиптином или ткивним активаторима плазминогена може повећати ризик од појаве ангиоедема (видети одељак 4.4).

Диуретици

Када се диуретик дода пацијентима који су на терапији леком Skopryl обично се јавља адитивни антихипертензивни ефекат.

Код пацијента који су на терапији диуретицима и посебно код оних којима је недавно уведена терапија диуретицима, може се повремено јавити изразит пад крвног притиска када се у терапију додатно укључи и лек Skopryl. Могућност појаве симптоматске хипотензије узроковане леком Skopryl се може довести на минимум укидањем диуретика пре започињања терапије леком Skopryl (видети одељке 4.4 и 4.2).

Диуретици који штеде калијум, суплемети калијума или замене за со које садрже калијум

Иако концентрација калијума у серуму обично остаје у нормалним границама, код неких пацијената који се лече леком Skopryl може доћи до хиперкалемије. Примена диуретика који штеде калијум (нпр. спиронолактон, триамтерен или амилорид), суплемената калијума или замена за со које садрже калијум, посебно код пацијената који имају оштеђење функције бубрега или дијабетес, може довести до знатног повећања концентрације калијума у серуму. Треба пазити и када се лек Skopryl даје истовремено са другим лековима који повећавају концентрацију калијума у серуму, као што су триметоприм и котримоксазол (триметоприм/сулфаметоксазол), јер је познато да триметоприм делује као диуретик који штеди калијум као што је амилорид. Због тога се не препоручује комбинација лека Skopryl са горе поменутим лековима. Уколико је индикована истовремена примена поребан је опрез уз често праћење концентрације калијума у серуму. Ако се лек Skopryl узима заједно са диуретицима који не штеде калијум, хипокалемија проузрокована диуретицима може бити ублажена.

Циклоспорин

Хиперкалемија се може јавити током истовремене примене ACE инхибитора са циклоспорином. Препоручује се праћење концентрације калијума у серуму.

Хепарин

Хиперкалемија се може јавити током истовремене употребе ACE инхибитора са хепарином. Препоручује се праћење концентрације калијума у серуму.

Литијум

Реверзибилно повећање концентрације литијума у серуму и његове токсичности забележено је током истовремене примене литијума са ACE инхибиторима. Истовремена примена тиазидних диуретика може да повећа ризик од токсичности литијума и интензивирати већ повећану токсичност литијума насталу услед примене ACE инхибитора. Употреба лека Skopryl са литијумом се не препоручује, али ако се комбинација не може избећи, потребно је пажљиво праћење концентрације литијума у серуму (видети одељак 4.4).

Нестероидни антиинфламаторни лекови (NSAIL) укључујући ацетил салицилну киселину ≥ 3 g/дан

Када се ACE инхибитори примењују истовремено са NSAIL (нпр. ацетилсалицилна киселина у антиинфламаторним дозама, COX-2 инхибитори и неселективни NSAIL) може доћи до смањења антихипертензивног дејства. Истовремена примена NSAIL и ACE инхибиторa може довести до повећаног ризика од погоршања функције бубрега, укључујући и могући развој акутне бубрежне инсуфицијенције и повећања концентрације калијума у серуму, посебно код пацијената са већ ослабљеном функцијом бубрега. Ови ефекти су углавном реверзибилни. Комбинација се мора примењивати са опрезом, посебно код старијих пацијената. Пацијенти треба да уносе довољну количину течности, а посебну пажњу треба посветити праћењу функције бубрега на почетку истовремене терапије, а касније периодично.

Злато

Нитритоидне реакције (симптоми вазодилатације укључујући црвенило лица, мучнину, вртоглавицу и хипотензију, које могу бити веома тешке) након примене инјекције соли злата (нпр. натријум- ауротиомалат) су чешће пријављиване код пацијената који су на терапији ACE инхибиторима.

Трициклични антидепресиви/Антипсихотици/Анестетици

Истовремена употреба неких анестетика, трицикличних антидепресива и антипсихотика са ACE инхибиторима може резултирати додатним смањењем крвног притиска (видети одељак 4.4).

Симпатомиметици

Симпатомиметици могу смањити антихипертензивно дејство ACE инхибитора.

Антидијабетици

Епидемиолошке студије су показале да истовремена употреба ACE инхибитора и антидијабетика (инсулина, оралних хипогликемика) може потенцирати ефекат снижавања концентрације глукозе у крви са ризиком од настанка хипогликемије. Феномен се јавља чешће у току прве недеље комбиноване терапије као и код пацијената са оштећењем функције бубрега.

Ацетилсалицилна киселина, тромболитици, бета блокатори, нитрати

Лек Skopryl се може истовремено користити са ацетилсалицилном киселином (у дозама за кардиолошке индикације), тромболитицима, бета-блокаторима и/или нитратима.

Trudnoća i dojenje

Трудноћа

Примена ACE инхибитора се не препоручује у току првог триместра трудноће (видети одељак 4.4). Примена ACE инхибитора је контраиндикована у току другог и трећег триместра трудноће (видети одељке 4.3 и 4.4).

На темељу епидемиолошких доказа не може се донети закључак о тератогеном ризику након излагања ACE инхибиторима током првог триместра, мада се мало повећање ризика не може искључити. Осим уколико се наставак терапије ACE инхибиторима сматра неопходним, пацијенткиње које планирају трудноћу треба превести на алтернативне антихипертензивне лекове са утврђеним безбедоносним профилом за примену у трудноћи. Чим се трудноћа потврди, терапију ACE инхибиторима треба прекинути и уколико је то одговарајуће, започети алтернативну терапију.

Дужа изложеност ACE инхибиторима током другог и трећег триместра проузрокује фетотоксичност код људи (смањена бубрежна функција, олигохидрамниоза, успорено окоштавање лобање) и неонаталну токсичност (бубрежна инсуфицијенција, хипотензија, хиперкалијемија) (видети одељак 5.3).

Ако се изложеност ACE инхибиторима догоди од другог триместра трудноће, препоручује се ултразвучни преглед бубрежне функције и лобање.

Треба пажљиво пратити одојчад чије су мајке узимале ACE инхибиторе због могућности развоја хипотензије (видети одељке 4.3 и 4.4).

Дојење

С обзиром да нема доступних података о примени лека Skopryl током дојења, примена лека Skopryl се не препоручује, већ предност имају други лекови са боље установљеним безбедносним профилом. Ово се нарочито односи на дојење новорођенчади или превремено рођених беба.

Upravljanje vozilom

Треба имати у виду да се повремено може појавити вртоглавица или замор приликом управљања возилима или руковања машинама.

Neželjena dejstva

Следећа нежељена дејства су забележена и пријављивана током терапије леком Skopryl и другим ACE инхибиторима са следећим фреквенцијама:

Веома често (≥1/10), Често (≥1/100 до <1/10),

Повремено (≥1/1000 дo <1/100), Ретко (≥1/10000 дo <1/1000), Веома ретко (<1/10000),

Непознате учесталости (не може се проценити на основу доступних података)

Поремећаји крви и лимфног система
Ретко: снижене вредности хемоглобина, снижене вредности хематокрита.
Веома ретко: депресија коштане сржи, анемија, тромбоцитопенија, леукопенија, неутропенија, агранулоцитоза (видети одељак 4.4), хемолитичка анемија, лимфаденопатија, аутоимуна болест
Поремеђаји имунског система
Непознато: анафилактичка/анафилактоидна реакција
Поремећаји метаболизма и исхране
Веома ретко: хипогликемија
Поремећаји нервног система
Често: вртоглавица, главобоља
Повремено: парестезија, вертиго, поремећај укуса,
Ретко: олфакторни поремећаји
Непознато: синкопа
Психијатријски поремећаји
Повремено: промене расположења, поремећаји сна, халуцинације
Ретко: ментална конфузија
Непознато: симптоми депресије
Кардиолошки поремећаји
Повремено: инфаркт миокарда, који настаје углавном као последица изразите хипотензије код пацијената са високим ризиком (видети одељак 4.4), палпитације, тахикардија
Васкуларни поремећаји
Често: ортостатски ефекти (укључујући хипотензију)
Повремено: цереброваскуларни догађај, који настаје углавном као последица изразите хипотензије код пацијената са високим ризиком (видети одељак 4.4), Raynaud-ов феномен
Респираторни, торакални и медијастинални поремећаји
Често: кашаљ
Повремено: ринитис
Веома ретко: бронхоспазам, синузитис, алергијски алвеолитис/еозинофилна пнеумонија
Гастроинтестинални поремећаји
Често: дијареја, повраћање
Повремено: мучнина, абдоминални бол и отежано варење
Ретко: сува уста
Веома ретко: панкреатитис, интестинални ангиоедем, хепатитис (хепатоцелуларни или холестатски), жутица и инсуфицијенција јетре (видети одељак 4.4)
Поремећаји коже и поткожног ткива
Повремено: осип, пруритус
Ретко: уртикарија, алопеција, псоријаза, хиперсензитивност/ангионеуротски едем: ангионеуротски едем лица, екстремитета, усана, језика, гркљана и/или глотиса (видети одељак 4.4).
Веома ретко: дијафореза, пемфигус, токсична епидермална некролиза, Stevens- Johnson синдром, erythema multiforme, кожни псеудолимфом
Описана је група симптома који могу укључивати један или више од следећих неведених: повишена телесна температура, васкулитис, мијалгија, артралгија/артритис, позитивна антинуклеарна антитела (АНА), убрзана седиментација еритроцита, еозинофилија и леукоцитоза, осип, фотосензитивност или друге дерматолошке манифестације.
Поремећаји бубрега и уринарног система
Често: дисфункција бубрега
Ретко: уремија, акутна бубрежна инсуфиција
Веома ретко: олигурија/анурија
Ендокрини поремећаји
Ретко синдром неодговарајуће секреције антидиуретског хормона (SIADH).
Поремећаји репродуктивног система и дојки
Повремено: импотенција
Ретко: гинекомастија
Општи поремећаји и реакције на месту примене
Повремено: умор, астенија
Испитивања
Повремено: повећање концентрације урее у крви, повећање концентрације креатинина у серуму, повећане вредности ензима јетре, хиперкалемија
Ретко: повећање концентрације билирубина у серуму, хипонатремија

Подаци из клиничких испитивања о безбедности примене лека указују да деца са хипертензијом генерално добро подносе лизиноприл и да је безбедносни профил у овој старосној групи упоредив са безбедносним профилом код одраслих пацијената.

Пријављивање нежељених реакција

Пријављивање сумњи на нежељене реакције после добијања дозволе за лек је важно. Тиме се омогућава континуирано праћење односа користи и ризика лека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на нежељене реакције на овај лек Агенцији за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС):

Агенција за лекове и медицинска средства Србије Национални центар за фармаковигиланцу

Војводе Степе 458, 11221 Београд Република Србија

факс: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Постоје ограничени подаци о предозирању код људи. Симптоми повезани са предозирањем ACE инхибиторима могу укључивати хипотензију, циркулаторни шок, поремећај баланса електролита, бубрежну инсуфицијенцију, хипервентилацију, тахикардију, палпитације, брадикардију, вртоглавицу, узнемиреност и кашаљ.

Препоручене мере у случају предозирања укључују примену интравенске инфузије физиолошког раствора. Уколико дође до хипотензије, поставити пацијента у шок положај. Ако је доступно, треба узети у обзир могућност примене инфузије ангиотензина II и/или катехоламина, интравенски. Уколико је лек Skopryl недавно узет, треба предузети мере да се лек Skopryl што пре елиминише из организма (тј. изазивањем повраћања, испирањем желуца, применом адсорбенаса и натријум- сулфата). Лек Skopryl се може уклонити из опште циркулације хемодијализом (видети одељак 4.4). Пејсмејкер терапија је индикована код брадикардије резистентне на терапију. Треба често пратити виталне знаке, електролите у серуму и концентрацију креатинина.