Category: Blog

Posted on by — Leave a comment

Koja je razlika između ateroskleroze i arterioskleroze?

Razlika između ateroskleroze i arterioskleroze

Zdravlje našeg kardiovaskularnog sistema igra ključnu ulogu u kvalitetu života. Međutim, mnogi ljudi se zbunjuju kada čuju termine kao što su ateroskleroza i arterioskleroza. Iako su ovi pojmovi povezani i često se koriste naizmenično, oni ne znače isto. Da bismo bolje razumeli razliku, hajde da detaljno istražimo oba pojma.

Šta je arterioskleroza?

Arterioskleroza je širi pojam koji označava otvrdnjavanje i gubitak elastičnosti arterija.

Arterije su krvni sudovi koji prenose krv bogatu kiseonikom iz srca ka različitim delovima tela. S godinama, zidovi arterija mogu postati deblji, tvrđi i manje elastični. Ovo stanje se javlja zbog prirodnog procesa starenja, ali može biti ubrzano određenim faktorima rizika, kao što su:

  • Povišeni krvni pritisak
  • Pušenje
  • Dijabetes

Važno je napomenuti da arterioskleroza može zahvatiti sve arterije u telu i nije nužno povezana sa taloženjem masti.

Šta je ateroskleroza?

Ateroskleroza je specifičan oblik arterioskleroze koji uključuje taloženje masnih naslaga (plakova) na unutrašnjim zidovima arterija.

Ovi plakovi sadrže:

  • Holesterol
  • Kalcijum
  • Ostale supstance iz krvi

Tokom vremena, ovi plakovi mogu suziti arterije, ometati protok krvi i povećati rizik od srčanog ili moždanog udara. Ateroskleroza se često povezuje sa faktorima rizika kao što su visok nivo lošeg holesterola (LDL), nizak nivo dobrog holesterola (HDL), nezdrava ishrana bogata zasićenim mastima, nedostatak fizičke aktivnosti i genetska predispozicija.

Ključne razlike između ateroskleroze i arterioskleroze

Karakteristika Arterioskleroza Ateroskleroza
Definicija Otvrdnjavanje i gubitak elastičnosti arterija Specifičan oblik arterioskleroze s taloženjem plaka
Uzrok Prirodno starenje, hipertenzija Taloženje masti, holesterola i drugih supstanci
Efekat na protok krvi Smanjenje elastičnosti Suzavanje arterija, moguće blokade
Faktori rizika Starenje, pušenje, dijabetes Visok LDL, nizak HDL, nezdrava ishrana
Posledice Generalno smanjen protok krvi Povećan rizik od srčanog i moždanog udara

Zašto je važno razumeti razliku?

Razlikovanje ovih pojmova nije samo stvar semantike. Precizno razumevanje omogućava bolje prepoznavanje simptoma, pravovremeno dijagnostikovanje i odgovarajuće mere lečenja.

  • Prevencija arterioskleroze uključuje zdrav stil života kako bi se održala elastičnost arterija.
  • Lečenje ateroskleroze može zahtevati specifične lekove za snižavanje holesterola, promene u ishrani i povremeno invazivne zahvate, poput angioplastike.

Kako sprečiti ova stanja?

Bez obzira na to da li želimo da smanjimo rizik od arterioskleroze ili ateroskleroze, mere prevencije su slične:

  • Održavanje zdrave telesne težine
  • Redovna fizička aktivnost
  • Ishrana bogata vlaknima, voćem i povrćem
  • Kontrola nivoa holesterola i krvnog pritiska
  • Prestanak pušenja

Razumevanjem razlike između ateroskleroze i arterioskleroze, kao i prepoznavanjem faktora rizika, možemo napraviti korake ka boljem zdravlju i dugovećnosti. Briga o krvnim sudovima danas može značajno smanjiti rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih problema u budućnosti.

 

 

Posted on by — Leave a comment

Vašljivost: Šta trebate znati i kako je eliminisati

čišćenje vaški

Vašljivost je neugodna pojava koja može pogoditi svakoga, bez obzira na higijenske navike ili društveni status. Iako nije opasna po zdravlje, prisustvo vaški izaziva svrab, iritaciju i osećaj nelagodnosti. U takvim situacijama, salon za skidanje vaški nudi brzo i efikasno rešenje za uklanjanje ovih dosadnih parazita.

Šta su vaške?

Vaške (lat. Pediculus humanus capitis) su sitni ektoparaziti koji se nastanjuju na ljudskom temenu i hrane se krvlju domaćina. Njihovo telo je spljošteno i dugačko oko 2,5 do 3 mm, što ih čini teško uočlјivim golim okom. Iako ne mogu ni da lete ni da skaču, vaške se lako prenose direktnim kontaktom sa zaraženim osobama ili deljenjem predmeta poput češljeva, kapa i jastuka. Zahvaljujući specijalizovanim kandžama na nogama, vaške se čvrsto držće za vlas kose i ćesto se primete tek kada infestacija uzme maha.

Infestacija počinje kada ženska vaška položi jaja (gnjide) blizu korena kose, gde su zaštićena i u blizini izvora toplote. U roku od 7 do 10 dana iz gnjida se izlegu mlade vaške, koje brzo postaju polno zrele i nastavljaju da se razmnožavaju. Ovaj ciklus znači da infestacija može eskalirati u kratkom vremenskom periodu ako se ne prepozna i ne tretira na vreme.

Proces uklanjanja vaški

Uklanjanje vaški može biti izazovno, ali postoje provereni i efikasni načini da se rešite ovih parazita. Postupak započinje detaljnim pregledom kose pod jakim svetlom kako bi se identifikovale odrasle vaške i gnjide. Proces uklanjanja vaški obuhvata sledeće korake:

1. Pranje kose specijalizovanim preparatima – Na tržištu postoje šamponi i losioni koji sadrže insekticide ili prirodne supstance (poput ulja čajevca) koje efikasno ubijaju vaške. Važno je pratiti uputstva i ostaviti preparat na kosi onoliko dugo koliko je preporučeno.
2. Fizičko uklanjanje – Nakon tretmana, kosa se pročešljava gustim češljem za vaške, poželjno dok je kosa još mokra. Ovaj češalj ima izuzetno guste zupce koji fizički uklanjaju vaške i gnjide sa dlake. Postupak treba ponavljati svakodnevno tokom nedelju dana kako bi se osiguralo da nijedna gnjida nije propuštena.
3. Sterilizacija pribora i posteljine – Češljevi, četke, posteljina i odeća koja je bila u kontaktu sa zaraženom osobom treba da se operu na visokim temperaturama (najmanje 60°C). Predmeti koji se ne mogu prati mogu se zatvoriti u plastičnu kesu i ostaviti na 48 sati, jer vaške bez domaćina ne mogu preživeti duže od 1-2 dana.
4. Preventivne mere – Kako bi se sprečila ponovna infestacija, važno je redovno proveravati kosu i izbegavati deljenje ličnih predmeta. Deca koja pohađaju kolektivne ustanove, poput vrtića i škola, treba redovno da se pregledaju, a u slučaju pojave vaški, neophodno je obavestiti osoblje kako bi se infekcija suzbila na vreme.

Kombinacijom ovih metoda i profesionalne pomoći iz salona za skidanje vaški, infestacija može biti efikasno eliminisana, obezbeđujući čistu i zdravu kosu bez parazita.

Posted on by — Leave a comment

Hrana bogata gvožđem: Šta jesti tokom i nakon menstruacije?

Ishrana tokom menstruacije

Menstruacija je prirodan proces koji dolazi s mnogim izazovima za žensko telo, a jedan od njih je gubitak gvožđa. Tokom ciklusa, posebno kod žena koje imaju obilne menstruacije, može doći do smanjenja nivoa ovog esencijalnog minerala u organizmu. Gvožđe je ključno za formiranje hemoglobina, proteina u crvenim krvnim zrncima koji prenosi kiseonik kroz telo.

Vrste gvožđa u ishrani: Hem i ne-hem gvožđe

Gvožđe koje unosimo putem hrane dolazi u dva oblika:
• Hem gvožđe: Nalazi se u namirnicama životinjskog porekla, poput mesa i ribe, i telo ga lakše apsorbuje.
• Ne-hem gvožđe: Prisutno je u biljnim namirnicama. Njegova apsorpcija je sporija, ali se može poboljšati kombinovanjem sa vitaminom C.

Namirnice bogate gvožđem koje treba uvrstiti u ishranu

1. Crveno meso i iznutrice
• Goveđi odrezak, pileća džigerica i svinjski file odlični su izvori hem gvožđa.
• Saveti: Jedite ih uz povrće bogato vitaminom C, kao što su brokoli ili paprika, za bolju apsorpciju.

2. Tamno zeleno lisnato povrće
• Spanać, blitva, kelj i rukola sadrže ne-hem gvožđe.
• Predlog jela: Pripremite salatu sa svežim spanaćem, limunovim sokom i orasima.

3. Mahunarke
• Sočivo, leblebije i crni pasulj odlični su za vegane i vegetarijance.
• Kako ih koristiti: Kuvajte čorbe ili dodajte humus kao prilog obrocima.

4. Jaja
• Jaja su univerzalna i lako dostupna namirnica bogata gvožđem.
• Ideja za doručak: Omlet sa povrćem ili kuvana jaja sa integralnim tostom.

5. Riba i morski plodovi
• Sardine, skuša, tuna i školjke, kao što su dagnje, bogate su hem gvožđem.
• Predlog: Poslužite ribu uz pire od krompira i spanaća.

6. Sušeno voće
• Suve kajsije, grožđice i šljive sadrže značajnu količinu gvožđa.
• Brza užina: Mešavina sušenog voća i orašastih plodova.

7. Orašasti plodovi i semenke
• Bademi, indijski orasi, susam i bundevine semenke pomažu u povećanju nivoa gvožđa.
• Kako ih jesti: Dodajte ih salatama, jogurtima ili granoli.

Kako poboljšati apsorpciju gvožđa?

Da biste iz hrane izvukli maksimum, kombinujte je sa namirnicama bogatim vitaminom C:
• Citrusno voće (pomorandža, limun, grejp)
• Paradajz
• Paprika
• Kivi

Izbegavajte konzumaciju čaja, kafe i mlečnih proizvoda neposredno uz obroke bogate gvožđem, jer oni mogu smanjiti njegovu apsorpciju.
Redovno obnavljanje nivoa gvožđa važno je za očuvanje energije i zdravlja. Pravilnim izborom namirnica možete smanjiti rizik od anemije i osećati se bolje tokom i nakon menstruacije. Isprobajte neke od predloženih obroka i učinite brigu o svom telu jednostavnom i ukusnom!

Kada potražiti pomoć hematologa?

Iako se nedostatak gvožđa često može rešiti pravilnom ishranom, u nekim situacijama je neophodno potražiti savet stručnjaka. Ako se suočavate sa simptomima poput hroničnog umora, slabosti, vrtoglavice ili imate sumnju na anemiju, najbolje je da se obratite hematologu. Ovaj specijalista za bolesti krvi može obaviti detaljne analize i predložiti odgovarajuću terapiju, bilo da je reč o suplementaciji, ishrani ili daljoj dijagnostici.

Posted on by — Leave a comment

Dugotrajna temperatura 37°C – uzroci, simptomi i kada posetiti lekara

temperatura 37

Temperatura tela obično se kreće oko 36,5°C do 37°C, ali kod mnogih ljudi se može desiti da temperatura od 37°C traje danima ili čak nedeljama. Ovo stanje često izaziva zabrinutost jer može biti pokazatelj blagog, ali dugotrajnog poremećaja u telu. U ovom tekstu ćemo objasniti uzroke dugotrajne temperature 37°C, simptome na koje treba obratiti pažnju, kao i kada je vreme za posetu lekaru.

Uzroci dugotrajne temperature 37°C

Postoji više razloga zbog kojih se može javiti dugotrajna temperatura 37°C, uključujući:

Continue reading Dugotrajna temperatura 37°C – uzroci, simptomi i kada posetiti lekara

Posted on by — Leave a comment

Movember – Mesec Posvećen Zdravlju Muškaraca

Movember

Novembar je mesec kada muškarci širom sveta puštaju brkove i skreću pažnju na važnost muškog zdravlja. Ovaj pokret, poznat kao Movember , postao je globalna inicijativa koja podstiče sve muškarce da se ozbiljno posvete svom zdravlju, bilo da se radi o fizičkom ili mentalnom stanju. Movember se bavi ključnim pitanjima kao što su rak prostate, rak testisa, mentalno zdravlje i prevencija suicida kod muškaraca. Kroz razne akcije i kampanje, Movember inspiriše ljude da otvoreno razgovaraju o ovim temama i podrže istraživanja i projekte u ovoj oblasti.

Istorija Pokreta Movember

Ideja Movembra nastala je 2003. godine u Australiji, kada su dvojica prijatelja odlučila da motivišu muškarce da se fokusiraju na svoje zdravlje kroz simbolično puštanje brkova tokom novembra. Ono što je počelo kao jednostavan izazov među prijateljima ubrzo je postalo globalni pokret, zahvaljujući kojem su do danas prikupljeni milioni dolara za istraživanja i programe podrške muškom zdravlju. Danas, Movember Fondacija ima široku mrežu podrške i uključuje brojne zdravstvene institucije, organizacije, kompanije i pojedince širom sveta.

Koje Teme Pokriva Movember?

Movember se fokusira na četiri ključna aspekta muškog zdravlja:

  1. Rak prostate – Jedan od najčešćih karcinoma kod muškaraca, koji se uspešno leči ako se otkrije u ranoj fazi.
  2. Rak testisa – Najčešće pogađa mlađe muškarce, ali zahvaljujući preventivnim pregledima može se rano otkriti i uspešno lečiti.
  3. Mentalno zdravlje – Movember podstiče muškarce da otvoreno razgovaraju o mentalnom zdravlju i pruže podršku jedni drugima u suočavanju sa stresom, depresijom i anksioznošću.
  4. Prevencija suicida – Muškarci su posebno podložni riziku suicida, zbog čega je pružanje podrške u oblasti mentalnog zdravlja od ključne važnosti za Movember.

Značaj Preventivnih Pregleda

Prevencija je osnovni deo očuvanja zdravlja. Urološki pregledi i testovi kao što su PSA testovi mogu otkriti probleme sa prostatom u ranoj fazi, čak i kada simptomi još nisu prisutni. Redovni pregledi kod urologa i testiranja važna su za otkrivanje potencijalnih rizika i pravovremeno započinjanje tretmana. Takođe, mnogi stručnjaci danas naglašavaju značaj razgovora o mentalnom zdravlju, jer muškarci često osećaju pritisak da skrivaju svoje emocije, što može dovesti do ozbiljnih psihičkih problema.

Podrška Institucija i Zdravstvenih Centara

Širom sveta, mnoge zdravstvene ustanove učestvuju u Movemberu kroz organizaciju besplatnih ili jeftinijih pregleda, kao i edukativne radionice i kampanje. Na ovaj način, institucije motivišu muškarce da se redovno kontrolišu i brinu o svom zdravlju. Ove akcije ne samo da čine preglede dostupnijim, već podstiču otvoreniji pristup i razumevanje muških zdravstvenih problema. Tako, na primer, neki centri pružaju specijalne pakete za preventivne preglede, kako bi motivisali muškarce da se uključe i iskoriste priliku da bezbedno provere svoje zdravlje. Urološki pregledi su ključni za očuvanje muškog zdravlja i ranu dijagnostiku potencijalnih problema.
Vaša Kuća Zdravlja takođe nudi popuste za muškarce tokom ovog meseca. Pratite ih na Instagramu za više informacija o akcijama i promotivnim ponudama!
Movember je mesec u kojem se brinemo za zdravlje muškaraca, ne samo puštanjem brkova već i konkretnim akcijama koje podstiču zdravlje, otvorenost i podršku. Ovo je vreme kada se zajednica okuplja kako bi podržala važnost prevencije i pravovremenih pregleda, a muškarci su podstaknuti da se informišu i brinu o sebi. Pridružite se ovom globalnom pokretu, podržite muškarce u svom životu i budite deo promene koja menja životne izglede mnogima.

Posted on by — 1 Comment

Rehabilitacija pacijenata kroz hortikulturalnu terapiju

hortikulturalna terapija

Hortikulturalna terapija je terapijski pristup koji koristi aktivnosti vezane za biljke i prirodu i sve više se prepoznaje kao delotvoran način za poboljšanje fizičkog i mentalnog zdravlja pacijenata. Jedan od najvažnijih aspekata ove metode je rad na sadnji i nezi sezonskih cvetnica, što doprinosi oporavku kroz angažovanje pacijenata u produktivnim i smirujućim aktivnostima. Ovaj pristup ne samo da promoviše fizičku aktivnost, već pruža i emocionalnu podršku, razvija osećaj svrhe i pomaže u vraćanju pacijenata u svakodnevni život.

Uloga hortikulturalne terapije u oporavku

Hortikulturalna terapija je terapijski metod u kojem pacijenti učestvuju u različitim vrstama aktivnosti vezanim za biljke – od sadnje do nege i uređenja cvetnih vrtova. Ona ima brojne prednosti za pacijente koji prolaze kroz rehabilitaciju posle fizičkih ili psihičkih trauma. Rad sa cvećem, od sadnje do brige o odraslim biljkama, pruža pacijentima priliku da budu u prirodi, što je dokazano korisno za smanjenje stresa, anksioznosti i depresije.

Nega cveća nije samo fizička aktivnost, već i način da pacijenti steknu osećaj postignuća. Sadnja i briga o cvetnim gredicama podstiču pacijente da razviju strpljenje i posvećenost, što može pozitivno uticati na njihov oporavak. Vrtovi puni cveća pružaju smirujuće okruženje koje pomaže u vraćanju unutrašnje ravnoteže.

Fizičke koristi od rada u cvetnim lejama

Fizička aktivnost u hortikulturalnoj terapiji, naročito kroz negu cveća, može značajno doprineti oporavku. Zalivanje, kopanje, presađivanje i obrezivanje biljaka pomažu pacijentima da razviju motoričke veštine, povećaju snagu i poboljšaju fleksibilnost. Ove aktivnosti se mogu prilagoditi različitim nivoima fizičkih sposobnosti, što omogućava gotovo svakom pacijentu da uživa u radu u cvetnim vrtovima.
Osim fizičkih koristi, aktivnosti vezane za cveće omogućavaju pacijentima da se fokusiraju na dugoročne ciljeve. Posmatranje rasta biljaka, promene u njihovom razvoju i cvetanje može imati terapeutski efekat, jer simbolizuje napredak i postepeni oporavak, što je važno za pacijente koji prolaze kroz duge procese rehabilitacije.

Mentalne koristi hortikulturalne terapije

Mentalno zdravlje pacijenata može biti značajno poboljšano kroz rad sa cvećem. Boravak u prirodi, kontakt sa biljkama i rad rukama dokazano smanjuju nivo stresa i podstiču lučenje serotonina, hormona sreće. Cvetni vrtovi stvaraju mirno okruženje, daleko od svakodnevnih briga, što pacijentima omogućava da pronađu unutrašnji mir.

Rad sa cvećem pomaže pacijentima da razviju osećaj odgovornosti i postignuća. Kako biljke rastu i cvetaju, pacijenti mogu osećati zadovoljstvo i ponos, što je ključno za jačanje samopouzdanja, posebno kod onih koji su se suočili sa dugotrajnim bolestima ili povredama. Ovaj proces obnavljanja i rasta može pružiti emocionalni podsticaj koji je potreban za prevazilaženje psiholoških prepreka.

Društvene prednosti i integracija kroz hortikulturalnu terapiju

Još jedna prednost hortikulturalne terapije jeste stvaranje osećaja zajedništva. Cvetni vrtovi često postaju mesta gde pacijenti mogu raditi zajedno, komunicirati i međusobno se podržavati. Kolektivni rad na negovanju cvetnih biljaka može podstaći društvenu integraciju, posebno kod pacijenata koji su se zbog bolesti ili povreda povukli iz društvenih aktivnosti.

Ova vrsta terapije može takođe biti osnova za edukaciju pacijenata o održivom načinu života i važnosti očuvanja prirode. Učenjem o tome kako se biljkje sade i neguju, pacijenti razvijaju veštine koje im mogu koristiti u budućnosti, bilo kao hobi ili čak kao način da se ekonomski angažuju.

Posted on by — Leave a comment

Detoksikacija tela uz pomoć voća

detoksikacija

U savremenom svetu, detoksikacija tela postaje sve popularnija, kao prirodan način da se organizam oslobodi toksina nakupljenih kroz svakodnevnu ishranu i stresan životni stil. Dok mnogi posežu za suplementima i specifičnim detoks dijetama, često zaboravljamo da priroda sama nudi moćne resurse za čišćenje tela. Jedan od najefikasnijih načina detoksikacije jeste redovno konzumiranje svežeg voća, bogatog vitaminima, mineralima, antioksidantima i vlaknima. Ukoliko imate mogućnost da uzgajate sopstvene sadnice voća od toga ćete imati dodatne koristi. Sadnja voćaka ne samo da obogaćuje ishranu, već i podstiče zdraviji način života.

Voće kao prirodan detoksikator

Voće je prirodni saveznik našeg tela u borbi protiv toksina. Sadrži visok nivo antioksidanata, koji neutrališu slobodne radikale i pomažu telu da se izbori sa štetnim materijama. Takođe, voćke obiluju vlaknima, koja su ključna za pravilnu funkciju digestivnog sistema. Vlakna pomažu eliminaciju štetnih materija iz creva, čime se sprečava njihov povratak u krvotok. Jabuke, kruške, šljive i citrusi, na primer, obiluju ovim korisnim jedinjenjima.

Osim toga, voće sadrži obilje vitamina C, koji je poznat po svojim detoksikacionim svojstvima. Limun, narandže i grejpfrut ne samo da osvežavaju, već pomažu jetri, glavnom organu za detoksikaciju, u eliminaciji toksina. Voće, kao prirodan izvor vode, doprinosi i hidrataciji organizma, što dodatno podstiče procese eliminacije štetnih materija.

Detoksikacija
foto by Canva

Sadnja voćaka i zdravlje

Sadnja voćaka igra ključnu ulogu u dostupnosti svežeg i nutritivno bogatog voća. Voćnjaci, bilo u domaćinstvima ili kao deo većih poljoprivrednih projekata, omogućavaju kontinuiran pristup plodovima koji pomažu detoksikaciju organizma. Voće koje se uzgaja u prirodnim, nekontaminiranim uslovima pruža neuporediv kvalitet u odnosu na industrijski prerađene proizvode.

Osim toga, uzgoj voćaka kod kuće može biti odlična prilika za fizičku aktivnost i direktnu povezanost sa prirodom, što dodatno doprinosi mentalnom zdravlju. Zajednički rad u voćnjaku takođe može postati porodična tradicija, koja neguje zdrav stil života.

Ključne vrste voća za detoksikaciju

Dok je svako voće korisno, određene vrste voća su posebno efikasne u procesima detoksikacije:

  • Jabuke: Bogate pektinom i vlaknima, pomažu u eliminaciji toksina i teških metala iz organizma.
  • Limun: Pomaže alkalizaciji tela i podržava rad jetre u procesu eliminacije štetnih materija.
  • Grožđe: Sadrži antioksidante i povećava izbacivanje toksina kroz mokraćni sistem.
  • Narandže: Osim vitamina C, sadrže i antioksidante koji štite ćelije od oštećenja.
  • Kruške: Pomažu u balansiranju šećera u krvi i podržavaju rad bubrega.
Posted on by — Leave a comment

Šta su sinusi i koja je njihova uloga?

Sinusi

Sinusi su šupljine ispunjene vazduhom koje se nalaze unutar kostiju lica i lobanje. Postoje četiri para sinusa i svaki par se nalazi u određenim delovima glave: frontalni (iznad očiju), maksilarni (ispod očiju), etmoidalni (između očiju) i sfenoidalni (iza nosa). Ove šupljine obložene su sluzokožom, koja proizvodi sluz i ima ključnu ulogu u održavanju zdrave respiratorne funkcije.

Građa i pozicija sinusa

Sinusi su povezani sa nosnom šupljinom kroz male otvore, što omogućava protok vazduha i sluzi. Oni se razvijaju u detinjstvu, a njihova veličina i oblik variraju od osobe do osobe. Uprkos malim varijacijama u strukturi, svi sinusi imaju sličnu funkciju i važnost za celokupno zdravlje.

Svaki od sinusa ima različitu ulogu, ali svi zajedno čine integralni deo disajnog sistema. Najveći sinusi, maksilarni, su posebno podložni problemima, dok frontalni, etmoidalni i sfenoidalni sinusi takođe mogu postati mesta infekcije ili upale.

Uloga sinusa u organizmu

Iako se često zanemaruje njihova uloga, sinusi imaju nekoliko važnih funkcija:

  1. Vlaženje vazduha: Sinusi pomažu u vlaženju vazduha koji udišemo, čineći ga prijatnijim za pluća. Sluzokoža koja oblaže sinuse proizvodi sluz koja zadržava prašinu, polen i druge čestice koje ulaze kroz nos. Ovaj mehanizam zadržavanja čestica štiti disajne puteve i pluća od iritacije i infekcija.
  2. Regulacija temperature i vlage: Sinusi pomažu u regulaciji temperature i vlažnosti vazduha pre nego što on dospe do pluća. Ova funkcija je posebno korisna u ekstremnim vremenskim uslovima, kada je vazduh previše hladan ili suv.
  3. Proizvodnja sluzi: Sinusi konstantno proizvode sluz koja služi kao zaštitna barijera. Sluz pokriva unutrašnje zidove nosa i pomaže u eliminaciji bakterija i virusa. Kroz cilije, koje su sitne dlačice na površini sluzokože, ova sluz se transportuje do grla i izbacuje iz organizma.
  4. Smanjenje težine lobanje: Jedna od manje poznatih funkcija sinusa je da smanjuju težinu lobanje. Da nemamo ove šupljine ispunjene vazduhom, naša lobanja bi bila mnogo teža, što bi otežavalo kretanje i funkcionisanje vrata i glave.
  5. Izolacija od udara i povreda: Zbog svog položaja, sinusi pomažu da se ublaže udarci i povrede lica i glave. Ove šupljine deluju kao tampon zona, smanjujući mogućnost teških oštećenja.
  6. Proizvodnja zvuka: Sinusi utiču na rezonancu glasa. Kada govorimo, zvuk prolazi kroz ove šupljine, utičući na ton i boju glasa. To je razlog zašto naš glas može zvučati drugačije kada imamo začepljene sinuse, kao što je slučaj tokom prehlade.
Sinusitis
foto by Canva

Šta je sinusitis?

Sinusitis je upala ili infekcija sluzokože sinusa. Ova upala može biti izazvana virusima, bakterijama, gljivicama, kao i alergijama ili drugim iritansima. Kada dođe do blokade otvora sinusa, sluz se nakuplja, što stvara povoljne uslove za razvoj infekcija.

Simptomi sinusitisa uključuju glavobolju, pritisak ili bol u predelu lica (posebno u području čela, nosa i obraza), otežano disanje kroz nos, gustu sluz koja može biti žućkaste ili zelenkaste boje, i ponekad bol u zubima ili ušima. Sinusitis može biti akutni, koji traje kratko, obično do četiri nedelje, ili hronični, koji traje duže od 12 nedelja i može se ponavljati.

Akutni sinusitis je često povezan sa prehladama ili sezonskim alergijama. Nasuprot tome, hronični sinusitis može biti rezultat dugotrajnog izlaganja iritantima ili problema sa strukturom nosa, kao što su devijacija septuma ili polipi.

Kako biste sprečili sinusitis, preporučuje se održavanje higijene nosa, izbegavanje alergena i redovno vlaženje vazduha, posebno tokom zimskih meseci kada je vazduh u zatvorenim prostorijama često suv.

Posted on by — Leave a comment

Koji doktor pregleda limfne žlezde

Limfne žlezde

Limfne žlezde, poznate i kao limfni čvorovi, igraju ključnu ulogu u imunološkom sistemu, pomažući u borbi protiv infekcija i drugih bolesti. Kada primetite oticanje, bol ili druge promene u limfnim žlezdama, sigurno se pitate kome se obratiti za pregled i dijagnozu.

Koji doktor pregleda limfne žlezde?

U većini slučajeva, prvi lekar kojem se pacijent obrati kada primeti promene u limfnim žlezdama je lekar opšte prakse ili porodični lekar. Ovaj lekar može izvršiti osnovni pregled i procenu, uključujući palpaciju limfnih žlezda kako bi utvrdio veličinu, oblik i konzistenciju. Ako lekar opšte prakse smatra da su promene u limfnim žlezdama znak ozbiljnijeg stanja, može vas uputiti na dalju dijagnostiku ili specijalistu.

Pregled limfnih žlezda
foto by Canva

Specijalisti koji se bave limfnim žlezdama:

Otorinolaringolog (ORL): Ako se oticanje limfnih žlezda javlja u predelu vrata, posebno u kontekstu infekcija grla, uha ili nosa, otorinolaringolog može biti specijalista kojem će vas lekar opšte prakse uputiti. Otorinolaringolozi su stručnjaci za bolesti glave i vrata, uključujući i limfne žlezde.

Hematolog: Ako se sumnja na bolest krvi ili limfnog sistema, kao što je limfom, lekar vas može uputiti kod hematologa. Hematolog je specijalista za bolesti krvi, uključujući one koje mogu uticati na limfne žlezde.

Onkolog: U slučaju da postoji sumnja na malignitet ili tumor u limfnim žlezdama, onkolog će biti specijalista za dalju evaluaciju i lečenje. Onkolog se bavi dijagnostikom i tretmanom raka, uključujući rak limfnih žlezda poput limfoma.

Infektolog: Ako postoji sumnja da su promene u limfnim žlezdama povezane sa ozbiljnom infekcijom, infektolog može biti specijalista kojem ćete biti upućeni. Infektolog se bavi dijagnostikom i lečenjem zaraznih bolesti koje mogu izazvati oticanje limfnih žlezda.

Kada se obratiti lekaru?

Ako primetite oticanje limfnih žlezda koje traje duže od nekoliko dana, koje je bolno ili praćeno simptomima kao što su groznica, noćno znojenje, neobjašnjiv gubitak težine ili umor, važno je da se što pre obratite lekaru. Rano prepoznavanje i dijagnostikovanje uzroka promena u limfnim žlezdama ključno je za uspešno lečenje, bilo da se radi o infekciji, autoimunom poremećaju ili ozbiljnijem stanju kao što je rak.

Limfne žlezde su važan deo našeg imunološkog sistema, a bilo kakve promene u njima ne treba ignorisati. Prvi korak je obratiti se lekaru opšte prakse, koji može proceniti situaciju i, ako je potrebno, uputiti vas odgovarajućem specijalisti. Redovna briga o zdravlju i pravovremena konsultacija sa stručnjacima mogu značajno doprineti očuvanju vašeg zdravlja i sprečavanju ozbiljnijih komplikacija.

Posted on by — Leave a comment

Bolesti desni i kako ih prepoznati: Saveti iz stomatološke ordinacije

Bolesti desni

Zdravlje desni je ključni aspekt oralne higijene koji često biva zanemaren. Bolesti desni mogu postati ozbiljan problem ako se ne otkriju i ne leče na vreme. Stomatološka ordinacija je mesto gde se ovakvi problemi mogu dijagnostikovati i tretirati na najefikasniji način. U ovom tekstu, razmotrićemo najčešće bolesti desni, kako ih prepoznati i kada je pravo vreme da posetite stomatologa.

Gingivitis: Prvi znak problema

Gingivitis je početni stadijum bolesti desni i manifestuje se upalom koja uzrokuje crvenilo, oticanje i krvarenje desni, posebno prilikom pranja zuba. Ova bolest je uzrokovana nakupljanjem plaka, meke lepljive mase bakterija na zubima. Iako gingivitis ne uzrokuje gubitak zuba, ako se ne leči, može napredovati u ozbiljnije oblike bolesti desni. Stomatološka ordinacija je pravo mesto gde možete dobiti profesionalno čišćenje zuba i savete o pravilnoj oralnoj higijeni kako biste sprečili dalji razvoj gingivitisa.

Paradentoza: Ozbiljnija faza

Ako se gingivitis ne leči, može napredovati u paradentozu, ozbiljniju infekciju koja utiče na tkivo i kosti koje podržavaju zube. Paradentoza može dovesti do gubitka zuba ako se ne tretira adekvatno. Simptomi uključuju loš zadah, povlačenje desni, stvaranje džepova između zuba i desni, te klimanje zuba. Redovne posete stomatološkoj ordinaciji su ključne za rano otkrivanje i lečenje paradentoze. Stomatolog može preporučiti dubinsko čišćenje, antibiotike ili, u težim slučajevima, hiruršku intervenciju.

Kako prepoznati bolesti desni?

Bolesti desni često prolaze neopaženo sve dok ne postanu ozbiljne. Neki od znakova na koje bi trebalo da obratite pažnju uključuju:

  • Krvarenje desni: Ako vam desni krvare prilikom pranja zuba ili čišćenja koncem, to može biti znak upale.
  • Otok i crvenilo: Zdrave desni su čvrste i bledo ružičaste boje. Otok i crvenilo su često prvi znaci problema.
  • Povlačenje desni: Ako primećujete da vam se desni povlače i da su zubi duži nego obično, to može biti znak paradentoze.
  • Bol i nelagodnost: Bolovi u desnima ili zubima, posebno prilikom žvakanja, mogu ukazivati na prisustvo infekcije.

Kada posetiti stomatologa?

Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, važno je da što pre posetite stomatološku ordinaciju. Redovne kontrole kod stomatologa, barem dva puta godišnje, mogu pomoći u ranom otkrivanju i prevenciji bolesti desni. Stomatolog će vam dati stručne savete o pravilnom načinu održavanja oralne higijene i, ako je potrebno, započeti odgovarajući tretman.

Prevencija je ključ

Najbolji način da se izbegnu bolesti desni je redovno i pravilno održavanje oralne higijene. To podrazumeva pranje zuba najmanje dva puta dnevno, čišćenje koncem i redovne posete stomatološkoj ordinaciji. Takođe, izbegavanje pušenja i održavanje zdrave ishrane može značajno smanjiti rizik od razvoja bolesti desni.