Biljne kapi protiv kardiovaskularnih oboljenja – Cardio

Description

Kako deluju biljne kapi Cardio?

Biljne kapi protiv kardiovaskularnih oboljenja – Cardio, su preparat koji može da pomogne u lečenju i tretmanu kardiovaskularnih oboljenja. One mogu da očiste krvne sudove od nakupljenog holesterola, uspostave ravnotežu između “dobrog” (HDL) i “lošeg” (LDL) holesterola, kao i da smanje nivo triglicerida. Osim toga, ove kapi mogu da deluju preventivno protiv ozbiljnih oboljenja kao što su srčani i moždani udar. Deluju blagotvorno na centralnu, srčanu i perifernu cirkulaciju, kao i na cirkulaciju u rektalnom delu, što može da pomogne kod problema kao što su hemoroidi.

Kako se koriste?

1. Dobro promućkajte kapi

2. Nakapati 25 kapi u 1 dcl vode

3. Koristiti 3 puta dnevno posle obroka

Napomena: Pre upotrebe biljnih kapi, obavezno se posavetujte sa lekarom i ne smanjujte ili izbacujte svoje postojeće lekove bez prethodne konsultacije. Efekti biljnih kapi mogu zavisiti od vaše ishrane i načina života. Preporučuje se kontinuirana upotreba najmanje 3 bočice kako bi se postigli rezultati.
Ova analiza je sprovedena od strane Instituta za javno zdravlje Niš.

Biljne kapi protiv kardiovaskularnih oboljenja:

✅ Blagotvorno deluju na centralnu, kardijalnu i perifernu cirkulaciju.

✅ Preventiva za najteža oboljenja kardiovaskularnog tipa, infarkt srca i mozga

Cena: 1.300 RSD

Besplatna dostava na teritoriji Republike Srbije.

Kardiovaskularna oboljenja su grupa bolesti koje pogađaju srce i krvne sudove. To uključuje srčane bolesti kao što su angina pektoris, infarkt srca, srčani zastoj, kao i moždani udar, periferne arterijske bolesti i hipertenziju. Rano otkrivanje, dijagnostika i adekvatno lečenje kardiovaskularnih oboljenja su ključni faktori u prevenciji komplikacija i poboljšanju zdravlja srca i krvnih sudova. Redovna briga o svom kardiovaskularnom zdravlju je od velike važnosti za očuvanje celokupnog zdravlja organizma.

Svetska zdravstvena organizacija o kardio-vaskularnim oboljenjima

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) na svojoj zvaničnoj web stranici navodi da su kardiovaskularne bolesti (KVB) vodeći uzrok smrti u svetu, sa procenjenih 17,9 miliona smrtnih slučajeva svake godine. KVB obuhvataju grupe poremećaja srca i krvnih sudova, uključujući koronarnu bolest srca, cerebrovaskularnu bolest, reumatsku bolest srca i druge stanja. Više od četiri petine smrti od KVB uzrokovano je srčanim udarima i moždanim udarima, a jedna trećina ovih smrti događa se prerano, kod ljudi mlađih od 70 godina.

Najvažniji faktori rizika ponašanja za srčane bolesti i moždani udar su nezdrava ishrana, fizička neaktivnost, upotreba duvana i štetna upotreba alkohola. Efekti faktora rizika ponašanja mogu se manifestovati kod pojedinaca kao povišen krvni pritisak, povišena glukoza u krvi, povišeni krvni lipidi, kao i prekomerna težina i gojaznost. Ovi “intermedijarni faktori rizika” mogu se meriti u primarnim zdravstvenim ustanovama i ukazuju na povećan rizik od srčanog udara, moždanog udara, zatajenja srca i drugih komplikacija.

Prestanak upotrebe duvana, smanjenje soli u ishrani, konzumiranje više voća i povrća, redovna fizička aktivnost i izbegavanje štetne upotrebe alkohola pokazali su se kao efikasni načini za smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti. Zdravstvene politike koje stvaraju pogodno okruženje za donošenje zdravih izbora, povoljne i dostupne, su ključne za motivisanje ljudi da usvoje i održe zdrave navike.

Identifikacija osoba sa najvišim rizikom od KVB i osiguravanje da primaju odgovarajući tretman može sprečiti prerane smrti. Pristup lekovima za nezarazne bolesti i osnovnim zdravstvenim tehnologijama u svim primarnim zdravstvenim ustanovama je ključan kako bi oni kojima je potrebna pomoć primili tretman i savetovanje.