Harisonovi principi interne medicine, XIX izdanje

Opis

Harisonovi principi interne medicine, XIX izdanje

Napisao: L. Jameson, A. Fauci, D. Kasper, S. Hauser, D. Longo, J. Loscalzo

Harisonov priručnik interne medicine je sažet izvor informacija koje su izdvojene iz opsežnog sadržaja Harisonovih principa interne medicine, devetnaesto izdanje, u dva toma.

Priručnik je savršen za učenje i ponavljanje, kao i za konzultaciju u trenutku donošenja odluka, a klinički je napisan u oblik koji pokriva ključne aspekte za dijagnostiku, kliničke manifestacije i liječenje glavnih bolesti s kojima ćete se najvjerojatnije susresti u vašoj medicinskoj praksi.

Harisonov priručnik interne medicine, devetnaesto izdanje, pokriva sva područja kliničke medicine, uključujući:

– Etiologiju i epidemiologiju

– Klinički relevantnu patofiziologiju

– Znakove i simptome

– Dijagnozu i diferencijalnu dijagnozu

– Fizikalne i laboratorijske nalaze

– Terapiju

– Smernice za praksu

Od objavljivanja prvog izdanja pre 65 godina, skoro svaka oblast medicine i medicinskog obrazovanja doživela je ogroman razvoj, a nastalo je i mnogo novih oblasti. Iako se pridržava osnovnih načela koja je postavio Harison, ovo izdanje je u velikoj meri modifikovano da bi moglo da zadovolji različite potrebe čitalaca ove knjige i raznovrsne metode koje se sada koriste za organizovanje i primenu informacija.

Novo izdanje predstavlja potpuno ažurirane klasične patofizološke osnove kliničke medicine i detaljne inovativne metode i oruđa koja su sada dostupna za procenu simptoma i efikasno vođenje bolesti u savremenom okruženju za negu pacijenata. Tekst je dopunjen relevantnim novim fotografijama, radiografijama, ilustracijama, atlasima, algoritmima, tabelama i praktičnim pokaznim video-zapisima. Sa željom da postignemo što praktičniji format ovog izdanja, korišćen je novi sistem upućivanja na reference.

Devetnaesto izdanje je osmišljeno tako da bude pristupačno i fleksibilno. Knjiga je štampana u dva toma. Prvi tom se fokusira na osnove medicine i na razumevanje i procenu glavnih manifestacija bolesti. U drugom tomu, fokus je na specifičnim bolestima, po sistemima. Ovakva funkcionalna podela je korisna za studente koji savlađuju osnove kliničke medicine, i lekare koji su zainteresovani za viši nivo razumevanja mehanizama specifičnih bolesti i nege pacijenata u tim bolestima.

Ovakvo medicinsko štivo predstavlja i svojevrsnu odbranu od normativnog načina razmišljanja, ostvarenu kroz izgradnju i negovanje logičkog mišljenja. Ono je preduslov za pravilnu upotrebu medicinskog znanja i razložno donošenje važnih kliničkih odluka u svakodnevnom radu lekara. Pri tome, kliničke preporuke koje daju mogućnost brze primene novina u kliničkoj praksi, imaju smisao samo kao nadgradnja i one nikada ne bi trebalo da zamene potrebu za poznavanjem osnova medicinske nauke. Ova knjiga je namenjena svim radoznalim studentima medicine, svim lekarima bez obzira na specijalnost ili supspecijalnost, a pre svih, onima koji imaju nameru da postanu ozbiljni specijalisti interne medicine.

Predgovor srpskom izdanju – Svetozar S. Damjanović, profesor interne medicine

Anthony Stephen Fauci, rođen 24. decembra 1940, je istaknuti američki lekar-naučnik i imunolog. On je obavljao funkciju direktora Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti (NIAID) od 1984. do 2022. godine, a takođe je bio i glavni medicinski savetnik predsedniku od 2021. do 2022. godine. Fauci je tokom perioda od 1983. do 2002. godine bio jedan od najčešće citiranih naučnika u svim naučnim časopisima. Za svoj doprinos programu za pomoć osobama sa AIDS-om (PEPFAR), predsednik George W. Bush mu je 2008. godine dodelio Predsedničku medalju slobode, najprestižnije civilno priznanje u Sjedinjenim Američkim Državama.

Judith D. Kasper (1948–2021) bila je američka istraživačica posvećena proučavanju starenja. Rođena u Dodge Cityju, Kanzas, završila je osnovne studije na Univerzitetu Kanzas 1970. godine, a zatim je nastavila sa magistarskim (1973) i doktorskim (1976) studijama iz sociologije na Univerzitetu u Čikagu. Nakon preseljenja u Merilend 1977. godine, Kasper je obavljala različite pozicije u istraživačkim institucijama u oblasti zdravstvene nege. Godine 1987. postala je profesorka na Odeljenju za politiku i menadžment u zdravstvu na Bloomberg Školi javnog zdravlja Univerziteta Johns Hopkins. Takođe je zajedno sa Vicki A. Freedman kreirala Nacionalno istraživanje o zdravlju i trendovima starenja, koje je godišnje intervjuisalo 8000 starijih Amerikanaca i pružalo podatke o trendovima u invalidnosti u kasnijem životnom dobu. Tokom svoje karijere, Kasper je napisala dve knjige i bila koautorka preko 150 naučnih publikacija objavljenih u recenziranim časopisima.

Dr Stephen L. Hauser je neurolog, internista i imunolog specijaliziran za multiplu sklerozu. On je direktor UCSF Weill Instituta za neurologiju i međunarodni lider u istraživanju genetske osnove, imunoloških mehanizama i lečenja MS-a. Hauser je identifikovao korist od imunosupresije kako bi se sprečilo napadanje mijelinske ovojnice, izolacije koja obavija nerve u mozgu i kičmenoj moždini. Takođe je pokazao korist od tretmana za MS usmerenih protiv B limfocita, vrste imunih ćelija.

Valter D. Longo je italijansko-američki biogerontolog i ćelijski biolog poznat po svojim istraživanjima o ulozi posta i gena odgovornih za reakciju na hranljive materije u zaštiti ćelija od starenja i bolesti, kao i po tome što je predložio da se dugovečnost reguliše sličnim genima i mehanizmima kod mnogih eukariota. Trenutno je profesor na USC Davis School of Gerontology sa zajedničkim angažmanom u Odeljenju za Biološke Nauke, kao i direktor USC Longevity Institute.

Dr Joseph Loscalzo je glavni lekar na Brigham and Women’s Hospital (BWH) i specijalista za kardiovaskularnu medicinu, a takođe je i profesor Hersey za Teoriju i Praksu Medicine na Harvard Medical School (HMS). On je diplomirao na Perelman School of Medicine na Univerzitetu Pennsylvania, završio je rezidenciju iz interne medicine i fellowship iz kardiovaskularnih bolesti na BWH, i poseduje sertifikate za internu medicinu i kardiovaskularne bolesti. Dr Loscalzovi klinički i istraživački interesi obuhvataju vaskularnu biologiju, trombozu, aterosklerozu i sistemsku biologiju. Njegov najnoviji rad je uspostavio polje mrežne medicine, discipline koja pokušava da redefiniše bolesti i terapiju iz integrisane perspektive koristeći sistemsku biologiju i nauku o mrežama. On je dobio podršku za istraživanje od Nacionalnih instituta za zdravlje, napisao je preko 500 recenziranih članaka i poseduje 31 patent za svoj rad u oblasti azotnog oksida i biologije oksido-redukcije.