Somatropin rastvor za injekciju uložak, 1 po 1.03 ml (5.83 mg/ml)

Lek Saizen je indikovan u lečenju: Dece i adolescenata:

• Poremećaj rasta kod dece koji je uzrokovan smanjenjem ili odsustvom sekrecije endogenog hormona rasta.
• Poremećaj rasta kod devojčica sa gonadalnom disgenezom (Turner-ov sindrom), potvrđenom analizom hromozoma.
• Poremećaj rasta kod dece koja su u periodu pre puberteta, usled hronične bubrežne insuficijencije.
• Poremećaj rasta (trenutna visina SDS < -2,5 i prilagođena visina roditelja SDS < -1) kod dece koja su niska, a rođena mala za datu gestacijsku starost (SGA) sa težinom i/ili dužinom pri rođenju ispod -2SD, a koja nisu uspela da nadoknade rast (HV SDS <0 tokom poslednje godine) do uzrasta od 4 godine ili kasnije.

  Odraslih:

• Terapija nadoknade kod odraslih sa izraženom deficijencijom hormona, dijagnostikovanom samo jednim dinamičkim testom za utvrđivanje deficijencije hormona

  rasta. Pacijenti takođe moraju da ispunjavaju sledeće kriterijume:

• Poremećaj nastao u detinjstvu

  Pacijenti kojima je deficijencija hormona rasta dijagnostikovana u detinjstvu, moraju se ponovo testirati i nedostatak hormona rasta mora biti potvrđen pre početka terapije lekom Saizen.

• Poremećaj nastao kod odrasle osobe

  Pacijenti moraju imati nedostatak hormona rasta koji je posledica bolesti hipotalamusa ili hipofize i potvrđen nedostatak najmanje još jednog hormona (izuzev prolaktina) i uvedenu odgovarajuću supstitucionu terapiju, pre nego što može da počne supstituciona terapija hormonom rasta.

Lek Saizen je namenjen za višekratno doziranje kod jednog pacijenta. Lek Saizen treba dati pre spavanja i to:

Deca i adolescenti:

Doziranje leka Saizen treba da bude individualno za svakog pacijenta, a zasnovano na veličini telesne površine ili telesnoj masi.

• Nizak rast zbog neadekvatnog lučenja prirodnog hormona rasta:

  0,7-1,0 mg/m2 površine tela dnevno ili 0,025-0,035 mg/kg telesne mase dnevno potkožnom injekcijom

• Poremećaj rasta kod devojčica zbog gonadalne disgeneze (Turner-ov sindrom):

  1,4 mg/m2 površine tela dnevno ili 0,045-0,050 mg/kg telesne mase dnevno potkožnom injekcijom. Udružena terapija sa neandrogenim anaboličkim steroidima kod pacijenata sa Turner- ovim sindromom

  može pojačati rast.

• Poremećaj rasta kod dece koja se nalaze u periodu pre puberteta usled hronične insuficijencije bubrega:

  1,4 mg/m2 površine tela dnevno, što je približno jednako 0,045-0,050 mg/kg telesne mase dnevno,

  potkožnom injekcijom

• Poremećaj rasta kod dece koja su rođena mala za datu gestacijsku starost (SGA):

Preporučena dnevna doza je 0,035 mg/kg telesne mase dnevno (ili 1 mg/m2/dan) potkožnom injekcijom.

Lečenje treba da se prekine kada pacijent dostigne zadovoljavajuću visinu, ili ako se epifize zatvore.

Za poremećaj rasta kod dece koja su rođena mala za datu gestacijsku starost (SGA), preporučuje se terapija sve dok se ne postigne željena visina. Terapiju treba prekinuti posle prve godine ako je brzina rasta SDS ispod +1. Terapiju treba prekinuti kada se dostigne konačna visina (definisana kao brzina rastenja <2 cm/godišnje), i ukoliko se utvrdi da je starost kostiju >14 godina (devojčice) ili >16 godina (dečaci), što odgovara zatvaranju epifizalnih ploča.

Odrasli:

– Nedostatak hormona rasta kod odraslih

Na početku terapije somatropinom, preporučuje se davanje niskih doza od 0,15-0,30 mg potkožnom injekcijom. Dozu treba postepeno prilagođavati, uz kontrolu vrednosti IGF-1 (Insulin Growth Factor 1). Najviša preporučena doza hormona rasta retko dostiže 1,0 mg/dan. Preporuka je da uvek treba davati najnižu dozu koja daje rezultat.

Kod žena mogu biti potrebne više doze nego kod muškaraca, dok muškarci pokazuju povećanu osetljivost na IGF-1 tokom vremena. To znači da postoji rizik da su žene, posebno one na terapiji oralnim estrogenom, nedovoljno lečene, dok su muškarci prekomerno lečeni.

Kod starijih ili kod pacijenata sa prekomernom telesnom masom, moguće je da su potrebne niže doze.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega ili jetre

Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljku 5.2, ali nema preporuka u vezi doziranja.

Način primene

Prilikom primene leka Saizen treba se pridržavati uputstava datih u pakovanju i u uputstvu za primenu izabranog injektora: Cool.click 2™,Easypode™ ili Aluetta™ pen injektora.

Easypode autoinjektor mogu koristit deca uzrasta 7 godina i više, kao i odrasli. Odrasli moraju uvek nadgledati upotrebu uređaja od strane dece.

Za uputstvo za rukovanje videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supsatncu ili na bilo koji od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Somatropin ne treba koristiti za stimulisanje rasta kod dece sa zatvorenim epifizama.

Somatropin ne treba koristiti ako postoji bilo koji dokaz o postojanju malignih tumora. Intrakranijalne neoplazme moraju biti neaktivne i antitumorska terapija treba da je završena pre početka terapije. Ukoliko postoji dokaz o rastu tumora, terapiju treba prekinuti.

Somatropin ne treba koristiti za stimulisanje rasta kod pacijenata sa akutnim teškim oboljenjima praćenim komplikacijama posle operacije na otvorenom srcu, abdominalne hirurške intervencije, politraumatskih povreda, akutne respiratorne insuficijencije ili sličnih stanja.

Somatropin ne treba koristiti ako postoji proliferativna ili preproliferativna dijabetička retinopatija.

Kod dece sa hroničnim oboljenjem bubrega lečenje somatropinom mora biti obustavljeno u slučaju transplantacije bubrega.

Lečenje se mora sprovoditi pod redovnim nadzorom lekara koji ima iskustva u dijagnostici i lečenju pacijenata sa deficijencijom hormona rasta.

Maksimalna preporučena doza ne sme biti prekoračena (videti odeljak 4.2). Neoplazme

Pacijenti sa intra ili ekstrakranijalnom neoplazijom u remisiji koji su na terapiji hormonom rasta treba da idu na detaljne i redovne kontrole kod lekara.

Pacijente sa sekundarnom deficijencijom hormona rasta nastalom zbog intrakranijalnog tumora treba redovno pregledati radi otkrivanja progresije ili ponovne pojave osnovne bolesti.

Ukoliko su pacijenti imali tumor u detinjstvu i kasnije bili na terapiji somatropinom, postoji povećani rizik za nastanak novog tumora. Intrakranijalni tumori, naročito meningiomi, kod pacijenata koji su podvrgavani radijacionoj terapiji glave za prve neoplazme, su bili najčešći slučajevi kod kojih su se javljale sekundarne neoplazme.

Prader-Willi sindrom

Somatropin nije indikovan za dugotrajno lečenje pedijatrijskih pacijenata koji imaju problem sa rastom zbog genetski potvrđenog Prader-Willi sindroma, izuzev ukoliko je i kod njih utvrđena dijagnoza deficijencije hormona rasta. Postoje izveštaji o apneji tokom sna i iznenadnoj smrti na početku lečenja hormonom rasta

kod dece sa Prader-Willi sindromom koja su imala jedan ili više faktora rizika: izraženu gojaznost, anamnezu o opstrukciji gornjih disajnih puteva ili apneji tokom sna, ili nedefinisanu respiratornu infekciju.

Leukemija

Leukemija je prijavljena kod malog broja pacijenata sa deficijencijom hormona rasta, od kojih su neki bili na terapiji somatropinom. Međutim, nema dokaza da je incidencija leukemije veća kod pacijenata koji su primali hormon rasta, a koji već nemaju neki faktor rizika.

Osetljivost na insulin

Pošto somatropin može redukovati osetljivost na insulin, neophodno je kod pacijenata pratiti toleranciju na glukozu. Kod pacijenata sa dijabetesom, može biti neophodno ponovo podesiti dozu insulina posle uvođenja terapije lekom koji sadrži somatropin. Pacijente sa dijabetesom ili intolerancijom na glukozu treba redovno pratiti tokom terapije somatropinom.

Retinopatija

Stabilna prateća retinopatija nije razlog za prekid terapije somatropinom.

Funkcija štitaste žlezde

Hormon rasta povećava ekstratiroidnu konverziju T4 u T3 i može demaskirati incipijentni hipotiroidizam. Zbog toga je neophodno pratiti funkciju štitaste žlezde kod svih pacijenata. Kod pacijenata sa hipopituitarizmom, neophodno je pažljivo pratiti standardnu supstitucionu terapiju u slučaju kada se uvodi terapija somatropinom.

Benigna intrakranijalna hipertenzija

U slučaju teške rekurentne glavobolje, problema sa vidom, mučnine (nauzeje) i/ili povraćanja, preporučuje se pregled očnog dna na edem papile. Ukoliko se utvrdi postojanje edema papile vrlo verovatno se može potvrditi dijagnoza benigne intrakranijalne hipertenzije (pseudotumor cerebri) i u tom slučaju, ukoliko je potrebno, treba prekinuti terapiju lekom Saizen. Trenutno nema dovoljno podataka za donošenje kliničkih vodiča kako postupati u slučajevima kada je intrakranijalna hipertenzija sanirana. Ukoliko se ponovo započne terapija hormonom rasta, potrebno je pažljivo praćenje simptoma intrakranijalne hipertenzije.

Pankreatitis

Iako redak, pankreatitis treba takođe uzeti u obzir kod pacijenata na terapiji somatropinom, pogotovu kod dece kod kojih postoji abdominalni bol.

Skolioza

Poznato je da je skolioza češća kod nekih grupa pacijenata lečenih somatropinom, npr. kod Tarnerovog sindroma. Pored toga, brz rast kod bilo kojeg deteta može prouzrokovati progresiju skolioze. Nije pokazano da somatropin povećava učestalost ili težinu skolioze. Znake skolioze treba pratiti tokom lečenja.

Antitela

Kao kod svih lekova koji sadrže somatropin, mali procenat pacijenata može da razvije antitela na somatropin. Vezujući kapacitet ovih antitela je mali i ne utiče na dinamiku rasta. Testiranje na postojanje antitela na somatropin treba sprovesti kod svih pacijenata koji ne reaguju na terapiju somatropinom.

Skliznuće glave butne kosti

Skliznuće glave butne kosti je često udruženo sa endokrinim poremećajima kao što su deficijencija hormona rasta i hipotiroidizam, kao i sa naglim ubrzanjem rasta. Kod dece na terapiji hormonom rasta, skliznuće glave butne kosti može biti posledica bazičnih endokrinih poremećaja ili ubrzanog rasta usled primenjene terapije. Ubrzani rast može povećati rizik pojave problema vezanih za zglobove, pri čemu je zglob kuka posebno izložen naprezanju u periodu ubrzanog rasta tokom puberteta. Lekari i roditelji treba da budu oprezni ukoliko kod deteta koje je na terapiji lekom Saizen primete da dete hramlje ili se dete žali na bol u kuku ili kolenu.

Poremećaj rasta usled hroničnog bubrežnog oboljenja

Pacijente sa poremećajem rasta usled hroničnog bubrežnog oboljenja treba redovno pregledati da bi se utvrdila eventualna progresija bubrežne distrofije. Skliznuće glave butne kosti ili avaskularna nekroza glave

femura se javljaju kod dece sa odmaklom renalnom distrofijom i nije utvrđeno da li na ove probleme utiče terapija hormonom rasta. Neophodno je uraditi rendgenski snimak kuka pre početka terapije.

Kod dece sa hroničnom bolešću bubrega, renalna funkcija treba da se smanji do ispod 50% od normalne da bi se uvela terapija. Kako bi su utvrdio poremećaj rasta, rast treba pratiti godinu dana pre uvođenja terapije. Tokom terapije treba sprovoditi konzervativno lečenje bubrežne insuficijencije (što uključuje praćenje acidoze, hiperparatiroidizma i nutritivnog statusa godinu dana pre uvođenja terapije). Terapiju treba prekinutu kada se uradi transplantaciji bubrega.

Dece koja su rođena mala za datu gestacijsku starost (SGA)

Kod dece koja su rođena mala za datu gestacijsku starost (SGA) neophodno je prvo isključiti druge medicinske razloge kao i eventualnu terapiju koji mogu objasniti poremećaj rasta pre početka terapije lekom Saizen.

Kod dece koja su rođena mala za datu gestacijsku starost (SGA) preporučuje se merenje nivoa insulina posle gladovanja kao i glikemije pre početka terapije, a nakon uvođenja terapije jednom godišnje. Kod pacijenata sa povećanim rizikom za pojavu dijabetes melitusa (na primer prisustvo šećerne bolesti u porodici, gojaznost, uvećan indeks telesne mase, izražena insulinska rezistencija, akantozis nigrikans) treba uraditi oralni test na toleranciju glukoze (OGTT). Ukoliko se otkrije dijabetes, hormon rasta ne treba davati.

Kod dece koja su rođena mala za datu gestacijsku starost (SGA) preporučuje se merenje IGF-1 nivoa pre početka tretmana i dva puta godišnje posle toga. Ukoliko se na ponovljenim merenjima utvrdi da su IGF-1 nivoi iznad +2 SD u poređenju sa referentnim vrednostima za dati uzrast i period puberteta, IGF- 1/IGFBP-3 odnos treba uzeti u obzir prilikom razmatranja podešavanja doze.

Iskustvo u započinjanju terapije kod SGA pacijenata u periodu neposredno pre puberteta je ograničeno. Zbog toga se ne preporučuje početak terapije u tom periodu. Iskustvo sa SGA pacijentima sa Silver- Russel sindromom je ograničeno.

Napredak u visini postignut terapijom somatropinom kod SGA pacijenata može biti izgubljen ukoliko se sa terapijom prekine pre nego što se dostigne željena visina.

Zadržavanje tečnosti

Kod odraslih se može očekivati pojava zadržavanja tečnosti tokom terapije hormonom rasta.

U slučaju perzistentnih edema ili teške parestezije neophodno je smanjiti dozu kako bi se izbegao sindrom karpalnog tunela.

Ozbiljno akutno oboljenje

Kod svih pacijenata kod kojih postoji ozbiljno akutno oboljenje, moguća korist od lečenja somatropinom se mora proceniti u odnosu na potencijalne rizike.

Interakcija sa glukokortikoidima

Iniciranje supstitucije hormona rasta može da razotkrije sekundarnu insuficijenciju nadbubrežne žlezde kod nekih pacijenata, smanjenjem aktivnosti 11b-hidroksisteroid dehidrogenaze tipa 1 (11β-HSD1), enzima koji konvertuje neaktivni kortizon u kortizol i može biti neophodna supstitucija glukokortikoida. Iniciranje somatropina kod pacijenata koji primaju supstitucionu terapiju glukokortikoida može da dovede do manifestacije nedostatka kortizola. Može biti neophodno podešavanje doze glukokortikoida (videti odeljak 4.5).

Primena sa oralnom terapijom estrogena

Ako žena koja uzima somatropin započinje oralnu terapiju estrogenom, možda treba povećati dozu somatropina kako bi se održao nivo IGF-1 u serumu unutar normalnog raspona za dob. Nasuprot tome, ako žena na somatropinu prekida oralnu terapiju estrogenom, doza somatropina može se smanjiti kako bi se izbegao višak hormona rasta i/ili neželjena dejstva (videti odeljak 4.5).

Opšte

Mesto injektovanja treba menjati radi prevencije lipoatrofije.

Nedostatak hormona rasta kod odraslih je doživotno stanje i treba ga tretirati u skladu sa tim, međutim iskustva sa pacijenatima preko 60 godina i iskustva sa pacijentima na dugotrajnoj terapiji su ograničena.

Pomoćne supstance

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po ulošku, tj. suštinski je bez natrijuma.

Istovremena upotreba glukokortikoida usporava delovanje lekova koji sadrže somatropin na stimulisanje rasta. Neophodno je pažljivo prilagoditi terapiju glukokortikoidima kod pacijenata sa nedostatkom ACTH, kako bi se izbegao svaki inhibitorni uticaj na hormon rasta.

Hormon rasta smanjuje konverziju kortizona u kortizol i može demaskirati ranije neotkriveni centralni hipoadrenalizam ili učiniti neefikasnim niske doze supstitucije glukokortikoida (videti odeljak 4.4).

Kod žena koje su na supstitucionoj peroralnoj estrogenskoj terapiji, možda će biti potrebne više doze hormona rasta kako bi se postigao cilj lečenja (videti odeljak 4.4).

Podaci jedne studije interakcije sprovedene na odraslim pacijentima sa nedostatkom hormona rasta sugerišu da primena somatropina može povećati klirens onih jedinjenja za koje se zna da se metoblišu pomoću izoenzima citohrom P450. Klirens jedinjenja koja se metabolišu pomoću P450 3A4 (na primer seksualni steroidi, kortikosteroidi, antikonvulzivi i ciklosporin) može se značajno povećati, snižavajući nivoe ovih jedinjenja u plazmi. Klinički značaj ovoga nije poznat.

Trudnoća

Nema podataka ili su podaci o primeni somatropinu kod trudnica ograničeni. Iz reproduktivnih studija sprovedenih na životinjama sa lekovima koji sadrže somatropin nisu dobijeni dokazi o povećanju rizika za pojavu neželjenih reakcija na embrion ili fetus (videti odeljak 5.3). Zbog toga se primena lekova koji sadrže somatropin ne preporučuje tokom trudnoće,i kod žena u reproduktivnom periodu koje ne koriste kontracepciju.

Dojenje:

Nisu sprovedene kliničke studije sa somatropinom kod žena koje doje. Nije poznato da li se somatropin izlučuje u majčino mleko. Zbog toga treba biti oprezan ukoliko se somatropin primenjuje kod dojilja.

Plodnost

Pretklinička ispitivanja toksičnosti su pokazala da rekombinantni humani hormon rasta nije doveo do neželjenih reakcija na plodnost kod muškog i ženskog pola (videti odeljak 5.3).

Lekovi koji sadrže somatropin nemaju uticaja na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama.

Kod 10% pacijenata se može pojaviti crvenilo i svrab na mestu primene.

Zadržavanje tečnosti se može očekivati tokom terapije hormonom rasta kod odraslih. Edem, oticanje zglobova, artralgije, mijalgije i parestezije mogu biti klinička manifestacija zadržavanja tečnosti. Međutim, ovi simptomi/znaci su obično prolazni i zavise od primenjene doze.

Kod odraslih pacijenata sa deficijencijom hormona rasta, koja je dijagnostikovana u detinjstvu, postoji manje prijavljenih neželjenih dejstava nego kod odraslih kod kojih je deficijencija otkrivena u odraslom dobu.

Kod malog procenta pacijenata može doći do pojave antitela na somatropin;, kapacitet vezivanja antitela je bio nizak i nije uticao na rast, izuzev kod pacijenata sa genskim delecijama. U veoma retkim slučajevima kada je nizak rast uzrokovan delecijom u genskom kompleksu hormona rasta, lečenje hormonom rasta može indukovati porast antitela koja usporavaju rast.

Leukemija je prijavljena kod malog broja pacijenata sa deficijencijom hormona rasta, od kojih su neki bili na terapiji somatropinom. Međutim, nema dokaza da je incidencija leukemije veća kod pacijenata koji su primali hormon rasta, a koji već nemaju neki faktor rizika.

Neželjene reakcije navedene u nastavku su klasifikovane na osnovu njihove učestalosti pojavljivanja kao: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do

<1/1000), veoma retko (<1/10000).

U okviru učestalosti javljanja, neželjena dejstva su prikazana na osnovu opadajuće ozbiljnosti.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije

Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Davanje viših doza od preporučene može izazvati neželjena dejstva. Predoziranje može dovesti do hipoglikemije i posledično do hiperglikemije. Dodatno, predoziranje somatropinom će verovatno dovesti do zadržavanja tečnosti u organizmu.