Eksemestan obložena tableta blister, 30 po 25 mg

Aromasin je indikovan kod žena u postmenopauzi za pomoćnu (adjuvantnu) terapiju invazivnog ranog karcinoma dojke sa pozitivnim nalazom estrogenih receptora, posle završetka inicijalne pomoćne (adjuvantne) terapije tamoksifenom u toku 2-3 godine.

Aromasin je indikovan za lečenje uznapredovalog karcinoma dojke kod žena kod kojih je menopauza nastupila prirodnim putem ili je bila indukovana, i kod kojih je bolest napredovala posle primene antiestrogene terapije. Efikasnost nije zabeležena kod pacijentkinja sa negativnim nalazom estrogenih receptora.

Doziranje

Odrasle i starije pacijentkinje

Preporučena doza leka Aromasin je jedna tableta od 25 mg, koja se primenjuje jednom dnevno, najbolje posle obroka.

Kod pacijentkinja sa ranim karcinomom dojke terapiju lekom Aromasin bi trebalo nastaviti do završetka petogodišnje primene kombinovane sekvencijalne adjuvantne hormonske terapije (tamoksifen, a zatim Aromasin) ili ranije u slučaju da dođe do pojave relapsa tumora.

Kod pacijentkinja sa uznapredovalim karcinomom dojke, lečenje lekom Aromasin bi trebalo nastaviti do pojave evidentnog napredovanja tumorskog procesa.

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijentkinja sa ošećenjem funkcije jetre ili bubrega (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Ne preporučuje se primena kod dece.

Aromasin je kontraindikovan kod pacijentkinja sa preosetljivošću na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1, zatim kod žena u premenopauzi, kod žena u trudnoći ili u periodu laktacije.

Aromasin ne treba primenjivati kod žena sa postojećim endokrinim statusom premenopauze. Stoga, kada god je to neophodno, postojanje menopauze treba potvrditi određivanjem nivoa LH, FSH i estradiola.

Aromasin treba primenjivati sa oprezom kod pacijentkinja sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega.

Lek Aromasin sadrži saharozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu, glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ili nedostatkom saharaze-izomaltaze ne smeju koristiti ovaj lek.

Lek Aromasin sadrži metilparahidroksibenzoat, koji može izazvati alergijske reakcije , čak i odložene.

S obzirom na to da je Aromasin lek koji snažno snižava estrogen, uočeni su smanjenje gustine koštanog tkiva (engl. bone mineral density – BMD) i povećan rizik od preloma kostiju nakon primene leka (videti odeljak 5.1). Prilikom započinjanja adjuvantne terapije lekom Aromasin, neophodno je da se kod žena sa osteoporozom, kao i kod žena sa rizikom od osteoporoze, izvrši procena gustine koštanog tkiva (BMD) na osnovu važećih kliničkih vodiča i prakse. Procena mineralne gustine koštanog tkiva kod pacijentkinja sa uznapredovalom bolešću treba da se vrši individualno prema svakoj pacijentkinji ponaosob (engl. on a case- by-case basis). Iako ne postoje adekvatni podaci koji pokazuju efekte leka Aromasin na smanjenje mineralne gustine kostiju posle njegove primene, pacijentkinje koje se leče ovim lekom treba pažljivo pratiti, a terapiju ili profilaksu osteoporoze treba započeti kod pacijentkinja pod rizikom.

Zbog velike prevalencije teške deficijencije vitamina D kod žena koje imaju karcinom dojke u ranoj fazi, treba razmotriti rutinsku procenu nivoa 25-hidroksi-vitamina D pre početka lečenja inhibitorom aromataze. Žene koje imaju deficijenciju vitamina D treba da uzimaju ovaj vitamin.

Rezultati ispitivanja u in vitro uslovima su pokazali da se lek metaboliše aktivnošću citohroma P450 CYP 3A4 i aldoketoreduktaza (videti odeljak 5.2) i da ne inhibira nijedan od glavnih CYP izoenzima. U kliničkom farmakokinetičkom ispitivanju, specifična inhibicija CYP 3A4 ketokonazolom nije imala značajne efekte na farmakokinetiku eksemestana.

U ispitivanju interakcije rifampicina, snažnog induktora CYP450 primenjenog u dozi od 600 mg dnevno, i eksemestana primenjenog u jednokratnoj dozi od 25 mg, PIK eksemestana je bio redukovan za 54%, a Cmax za 41%. Iako klinički značaj ove interakcije nije ispitivan, istovremena primena lekova, kao što su rifampicin, antikonvulzivi (npr. fenitoin i karbamazepin) i biljni preparati koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum), a koji su svi poznati induktori CYP3A4, može redukovati efikasnost leka Aromasin.

Aromasin bi trebalo sa oprezom kombinovati sa lekovima koji se metabolišu preko CYP3A4 i koji imaju malu terapijsku širinu. Ne postoje klinička iskustva u vezi sa istovremenom primenom leka Aromasin i drugih antitumorskih lekova.

Aromasin ne bi trebalo istovremeno primenjivati sa lekovima koji sadrže estrogen, s obzirom na to da takvi lekovi smanjuju njegovo farmakološko dejstvo.

Trudnoća

Nema kliničkih podataka o izloženosti leku Aromasin u trudnoći. U ispitivanjima na životinjama je zabeležena reproduktivna toksičnost (videti odeljak 5.3). Stoga je Aromasin kontraindikovan kod žena u trudnoći.

Dojenje

Nije poznato da li se eksemestan izlučuje u mleko dojilja. Aromasin se ne sme primenjivati kod žena u periodu laktacije.

Žene u perimenopauzi ili u reproduktivnom periodu

Potrebno je da lekar razgovara sa ženama koje mogu ostati trudne, uključujući žene koje su u perimenopauzi ili koje su od skoro u postmenopauzi, o potrebi za sprovođenjem adekvatne kontracepcije, sve dok se u potpunosti ne utvrdi njihov postmenopauzni status (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Pospanost, somnolencija, astenija i vrtoglavica su zabeleženi posle primene leka. Pacijentkinje treba obavestiti da ukoliko se pojave navedeni efekti, fizičke i/ili mentalne sposobnosti neophodne za upravljanje mašinama ili motornim vozilom mogu biti smanjene.

Rezultati sprovedenih kliničkih studija su pokazali da se Aromasin generalno dobro podnosi pri standardnoj dozi od 25 mg dnevno i da su neželjeni efekti obično blagi do umereni.

Kod pacijentkinja sa ranim karcinomom dojke, koje su kao adjuvantnu terapiju inicijalno primale tamoksifen, a zatim Aromasin, stopa obustavljanja primene leka usled pojave neželjenih dejstava iznosila je 7,4%. Najčešće su prijavljena sledeća neželjena dejstva: naleti vrućine (22%), artralgija (18%) i zamor (16%).

U ukupnoj populaciji pacijentkinja sa uznapredovalim karcinomom dojke stopa obustavljanja primene leka usled pojave neželjenih dejstava iznosila je 2,8%. Najčešće su prijavljena sledeća neželjena dejstva: naleti vrućine (14%) i mučnina (12%).

Najveći broj neželjenih dejstava se može dovesti u vezu sa uobičajenim farmakološkim posledicama smanjenja nivoa estrogena (npr. naleti vrućine).

Prijavljena neželjena dejstva iz kliničkih studija i postmarketinškog iskustva su u daljem tekstu klasifikovana u odnosu na klasu sistema organa i učestalost.

Neželjena dejstva su u odnosu na učestalost definisana kao: veoma česta (≥1/10); česta (≥1/100 do <1/10); povremena (≥1/1000 do <1/100); retka (≥1/10000 do <1/1000); veoma retka (<1/10000); nije poznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Poremećaji krvi i limfnog sistema:

Veoma česta Leukopenija **

Česta Trombocitopenija **

Nepoznata učestalost Smanjen broj limfocita **

Poremećaji imunskog sistema:

Povremena Reakcija preosetljivosti

Poremećaji metabolizma i ishrane

Česta Anoreksija

Psihijatrijski poremećaji

Veoma česta Depresija, nesanica

Poremećaji nervnog sistema

Veoma česta Glavobolja, vrtoglavica

Česta Sindrom karpalnog tunela, parestezija

Retka Somnolencija

Vaskularni poremećaji

Veoma česta Naleti vrućine

Gastrointestinalni poremećaji

Veoma česta Bol u abdomenu, mučnina

Česta Povraćanje, dijareja, konstipacija, dispepsija

Hepatobilijarni poremećaji

Veoma česta Povećane vrednosti enzima jetre u krvi, povećana koncentracija bilirubina u krvi, povećane vrednosti alkalne fosfataze u krvi

Retka Hepatitis†, holestatski hepatitis†

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Veoma česta Pojačano znojenje

Česta Alopecija, osip, urtikarija, svrab

Retka Akutna generalizovana egzantematozna pustuloza†

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Veoma česta Bol u zglobovima, mišićima i kostima*

Česta Prelomi, osteoporoza

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Veoma česta Bol, zamor

Česta Periferni edem, astenija

*Obuhvata artralgiju, a ređe i bolove u ekstremitetima, osteoartritis, bol u leđima, artritis, mialgiju i ukočenost zglobova. **Kod pacijentkinja sa uznapredovalim karcinomom dojke trombocitopenija i leukopenija su retko prijavljivane. Povremeno smanjenje broja limfocita se javljalo kod oko 20% pacijentkinja koje su primale lek Aromasin, i to posebno kod onih sa već postojećom limfocitopenijom. Ipak, prosečan broj limfocita se kod ovih pacijentkinja nije značajno menjao tokom vremena i nije bilo pratećeg porasta broja virusnih infekcija. Navedeni efekti nisu zabeleženi u studijama sa karcinomom dojke u ranoj fazi gde su pacijentkinje lečene lekom Aromasin.† Učestalost preručunata na osnovu pravila 3/X.

U tabeli ispod je prikazana učestalost unapred definisanih neželjenih dejstava i oboljenja zabeleženih u ispitivanju pacijentkinja sa ranim karcinomom dojke (engl. Intergroup Exemestane Study – IES), i to bez obzira na uzrok, koja su se javljala kod pacijentkinja u toku primene terapije tokom ispitivanja, kao i ona koja su se javljala do 30 dana posle obustavljanja terapije.

U IES studiji učestalost ishemijskih kardioloških događaja u grupama koje su primale eksemestan i tamoksifen je iznosila 4,5% prema 4,2%. Nije primećena značajna razlika za bilo koji kardiovaskularni događaj uključujući hipertenziju (9,9% prema 8,4%), infarkt miokarda (0,6% prema 0,2%) i srčanu

insuficijenciju (1,1% prema 0,7%).

U IES studiji, hiperholesterolemija se javljala u većem procentu prilikom upotrebe eksemestana u poređenju sa tamoksifenom (3,7% prema 2,1%).

U zasebnom, dvostruko slepom, randomizovanom ispitivanju kod žena u postmenopauzi sa ranim stadijumom karcinoma dojke niskog rizika koje su lečene eksemestanom (n=73) ili placebom (n=73) tokom 24 meseca, eksemestan je povezan sa prosečnim srednjim smanjenjem koncentracije HDL-holesterola od 7-9%, u odnosu na povećanje od 1% kod placeba. Takođe, u grupi koja je primala eksemestan, zabeleženo je smanjenje apolipoproteina A1 od 5-6%, u poređenju sa 0-2% kod placeba. Efekat na druge ispitivane lipidne parametre (ukupan holesterol, LDL holesterol, trigliceridi, apolipoprotein-B i lipoprotein-a) je bio veoma sličan u obe ispitivane grupe. Klinički značaj ovih rezultata nije jasan.

U IES studiji primećena je pojava ulkusa želuca veće učestalosti u grupi koja je primala eksemestan u odnosu na grupu koja je primala tamoksifen (0,7% prema < 0,1%). Većina pacijenata sa ulkusom želuca je primala istovremenu terapiju sa nesteroidnim antiinflamatornim lekovima i/ili su ranije primali ove lekove.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Klinička ispitivanja su sprovedena sa lekom Aromasin koji je primenjen u jednokratnoj dozi do 800 mg u grupi zdravih žena dobrovoljaca i do 600 mg kod žena u postmenopauzi sa uznapredovalim karcinomom dojke; ove doze se veoma dobro podnose. Nije poznata jednokratna doza leka Aromasin čija bi primena mogla da rezultuje pojavom simptoma opasnih po život. Kod pacova i pasa je zabeleženo da smrtni ishod nastupa posle primene jednokratne doze veće 2000 (pacov), odnosno 4000 (pas) puta u odnosu na dozu preporučenu kod ljudi, a koja je standardizovana na osnovu telesne površine (mg/m2). Ne postoji specifični antidot kod predoziranja, stoga se moraju primeniti simptomatske mere. Indikovana je primena opštih mera, kao što su npr. učestalo merenje vitalnih znakova i pažljivo posmatranje pacijentkinje.