Otkriveno od strane dr Daniel Amena u intervjuu: Šta je to što loše utiče na naš mozak?

Prepun entuzijazma i znanja, dr Daniel Amen, psihijatar i stručnjak za mozak, predstavio je u intervjuu svoje istraživanje o faktorima koji mogu dovesti do preranog starenja mozga. On naglašava da niski protok krvi u mozgu predstavlja najveći prediktor Alchajmerove bolesti na slikama mozga. Kofein, koji često smatramo čudesnim stimulansom bez ikakvih posledica, zaista ima značajnu cenu za naš mozak. Dr Amen ističe da kofein ima svojstva droge, te da je najčešće korišćeni stimulans, koji može izazvati zavisnost. Konzumiranje veće količine kofeina može povećati nivo kortizola u organizmu, što može dovesti do nakupljanja masnog tkiva oko stomaka i smanjenja veličine hipokampusa, dela mozga koji je ključan za pamćenje.

“Niski protok krvi u mozgu je najveći prediktor Alchajmerove bolesti na slikama mozga. Kofein, koji često smatramo čudesnim stimulansom bez ikakvih posledica, zaista ima značajnu cenu za naš mozak” , ističe dr Amen.

Dr Amen pruža konkretan primer pacijenta Jeffa, pilota, koji je konzumirao velike količine kofeina svakodnevno, a čiji je mozak pokazao značajna oštećenja na snimcima. Jeff je, nakon smanjenja kofeina postepeno tokom tri nedelje, primetio neverovatan porast energije i mentalne jasnoće.

On takođe navodi: “Izbori poput konzumiranja kofeina, marihuane, nikotina, alkohola, neaktivnog stila života i prekomerne telesne težine, koji mogu smanjiti dotok krvi u mozak, trebali bi biti izbegavani.”

Međutim, to nije sve što dr Amen naglašava kao faktore koji mogu oštetiti mozak. Osim protoka krvi, on pominje još deset faktora koji bi trebalo da se prepoznaju i tretiraju kako bi se očuvala i poboljšala funkcija mozga. To uključuje izbegavanje umanjivanja mentalne aktivnosti, izbegavanje usamljenosti, smanjenje unosa crvenog mesa i proizvoda bogatih gvožđem, kontrolu inflamacije organizma, održavanje oralne higijene, redovno konzumiranje ribe i izbegavanje nezdrave ishrane, poput velikog unosa prerađene hrane.

Nadalje, dr Amen odbacuje teoriju da je genetika jedini faktor koji određuje sudbinu našeg mozga. On tvrdi da naše ponašanje i izbori igraju ključnu ulogu, te da iako genetika može odrediti predispozicije, način života i briga o mozgu su presudni.

Dr Daniel Amen otktiva svoj “Bright Minds” pristup, koji se sastoji od 11 ključnih faktora koji utiču na zdravlje mozga. Ovim pristupom, on inspiriše ljude da brinu o svom mozgu i da prepoznaju faktore koji ga mogu oštetiti, kako bi mogli donositi informisane odluke o svom zdravlju.