semaglutid rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu napunjeni injekcioni pen, 1 po 1,5 ml (0,5 mg)
Zaštićeno ime leka: OZEMPIC
Novo Nordisk A/S, Danska
DDD: 0,11 mg
Indikacija: Za bolesnike sa tipom 2 dijabetesa sa neregulisanom glikemijom nakon primene dva oralna antihiperglikemijska agensa ili jednog oralnog antihiperglikemijskog agensa i bazalnog insulina, koji ne postižu HbA1c<7% i koji uz to imaju •indeks telesne mase ≥30 kg/m2 ili •indeks telesne mase ≥28 kg/m2 i dokazanu kardiovaskularnu bolest. Napomena o leku: Nakon šestomesečnog lečenja potrebno je proceniti efekat lečenja, a nastavak lečenja moguć je isključivo ukoliko postoji pozitivan odgovor na lečenje (smanjenje HbA1c za najmanje 0,5%) i/ili gubitak na telesnoj masi od 3%. Lek se uvodi u terapiju na osnovu mišljenja endokrinologa ili interniste.
Terapijske indikacije
Lek Ozempic je indikovan za lečenje dijabetes melitusa tip 2 koji nije odgovarajuće regulisan kod odraslih osoba kao dodatak dijeti i fizičkim vežbama
- kao monoterapija kada se primena metformina ne smatra prikladnom zbog nepodnošljivosti ili kontraindikacija
- kao dodatak drugim lekovima za lečenje dijabetesa.
Rezultate ispitivanja, uzimajući u obzir kombinovanu terapiju, efekte na kontrolu glikemije i kardiovaskularne događaje, kao i ispitivane populacije, videti u odeljcima 4.4, 4.5 i 5.1.
Doziranje i način primene
Doziranje
Početna doza je 0,25 mg semaglutida jednom nedeljno. Nakon 4 nedelje dozu treba povećati na 0,5 mg jednom nedeljno. Nakon najmanje 4 nedelje uz dozu od 0,5 mg jednom nedeljno, doza se može povećati na 1 mg jednom nedeljno kako bi se dodatno poboljšala regulacija glikemije.
Semaglutid jačine 0,25 mg nije doza održavanja. Ne preporučuju se nedeljne doze veće od 1 mg.
Kad se lek Ozempic dodaje već postojećoj terapiji metforminom i/ili tiazolidindionom, do tada primenjivana doza metformina i/ili tiazolidindiona može da ostane nepromenjena.
Kad se lek Ozempic dodaje postojećoj terapiji sulfonilureom ili insulinom, treba razmotriti smanjenje doze sulfoniluree ili insulina kako bi se smanjio rizik od hipoglikemije (videti odeljke 4.4 i 4.8).
Nije potrebno da pacijent sprovodi samokontrolu koncentracije šećera u krvi, kako bi se podesila doza leka Ozempic. Međutim, kad se započinje lečenje lekom Ozempic u kombinaciji sa sulfonilureom ili insulinom, može biti neophodno da pacijenti redovno sprovode samokontrolu koncentracije šećera u krvi da bi se podesila doza sulfoniluree ili insulina, kako bi se smanjio rizik od hipoglikemije (videti odeljak 4.4).
Propuštena doza
Ako se propusti doza, potrebno je primeniti je što pre i u roku od 5 dana nakon propuštene doze. Ako je prošlo više od 5 dana, potrebno je preskočiti propuštenu dozu, a sledeću dozu je potrebno primeniti na dan redovne doze. U svakom slučaju, pacijenti nakon toga mogu nastaviti sa redovnim rasporedom doziranja jednom nedeljno.
Posebne populacije
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavanje doze u zavisnosti od godina starosti. Terapijsko iskustvo kod pacijenata starosti ≥75 godina je ograničeno (videti odeljak 5.2).
Oštećenje funkcije bubrega
Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim, umerenim ili teškim oštećenjem bubrežne funkcije. Iskustvo sa primenom semaglutida kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega je ograničeno. Ne preporučuje se primena semaglutida kod pacijenata u terminalnom stadijumu bubrežnog oboljenja (videti odeljak 5.2).
Oštećenje funkcije jetre
Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Iskustvo sa primenom semaglutida kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre je ograničeno. Potreban je oprez kod lečenja ovih pacijenata semaglutidom (videti odeljak 5.2).
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost semaglutida kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina nisu ustanovljene. Nema dostupnih podataka.
Način primene
Lek Ozempic se primenjuje jednom nedeljno u bilo koje doba dana, nezavisno od obroka.
Lek Ozempic se primenjuje supkutanom injekcijom u abdomen, butinu ili nadlakticu. Mesto primene injekcije može se menjati bez prilagođavanja doze. Lek Ozempic se ne sme primenjivati intravenski ili intramuskularno.
Dan u nedelji kada se lek primenjuje može se po potrebi promeniti ako je vreme između dve doze najmanje 3 dana (>72 sata). Nakon odabira novog dana za doziranje potrebno je nastaviti sa doziranjem jednom nedeljno.
Za detaljna uputstva o primeni, videti odeljak 6.6.
Kontraindikacije
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Posebna upozorenja
Semaglutid se ne sme primenjivati kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 1 niti za lečenje dijabetesne ketoacidoze. Semaglutid nije zamena za insulin.
Ne postoje terapijska iskustva sa ovim lekom kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom stepena IV prema klasifikaciji NYHA (engl. New York Heart Association), i iz tog razloga primena semaglutida kod ovih pacijenata se ne preporučuje.
Dejstva na gastrointestinalni trakt
Primena agonista GLP-1 receptora može se povezati sa gastrointestinalnim neželjenim reakcijama. To je potrebno uzeti u obzir pri lečenju pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, jer mučnina, povraćanje ili dijareja mogu prouzrokovati dehidrataciju koja može dovesti do pogoršanja bubrežne funkcije (videti odeljak 4.8).
Akutni pankreatitis
Kod primene agonista GLP-1 receptora primećena je pojava akutnog pankreatitisa. Pacijentima treba predočiti karakteristične simptome akutnog pankreatitisa. Ako se sumnja na pankreatitis, treba prestati sa primenom semaglutida; a ukoliko se pankreatitis potvrdi, primena semaglutida ne sme se ponovno započeti. Potreban je poseban oprez kod pacijenata koji u anamnezi imaju pankreatitis.
Hipoglikemija
Pacijenti koji primenjuju semaglutid u kombinaciji sa sulfonilureom ili insulinom mogu biti pod većim rizikom od hipoglikemije. Rizik od hipoglikemije se može umanjiti smanjivanjem doze sulfoniluree ili insulina na početku lečenja semaglutidom (videti odeljak 4.8).
Dijabetesna retinopatija
Kod pacijenata sa dijabetesnom retinopatijom lečenih insulinom i semaglutidom zabeležen je povećani rizik od komplikacija dijabetesne retinopatije (videti odeljak 4.8). Potreban je oprez pri primeni semaglutida kod pacijenata sa dijabetesnom retinopatijom lečenih insulinom. Ove pacijente je potrebno pažljivo nadzirati i lečiti u skladu sa kliničkim smernicama. Naglo poboljšanje regulacije glukoze povezano je sa privremenim pogoršanjem dijabetesne retinopatije, ali ne može se isključiti mogućnost da do ove pojave dovode drugi mehanizmi.
Sadržaj natrijuma
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, odnosno suštinski je “bez natrijuma”.
Interakcije
Semaglutid odlaže pražnjenje želuca i može uticati na brzinu resorpcije istovremeno primenjenih peroralnih lekova. Potreban je oprez prilikom primene semaglutida kod pacijenata koji uzimaju peroralne lekove koji zahtevaju brzu gastrointestinalnu resorpciju.
Paracetamol
Semaglutid odlaže brzinu pražnjenja želuca, na osnovu farmakokinetičkih ispitivanja paracetamola tokom testa sa standardizovanim obrokom. Nakon istovremene primene semaglutida od 1 mg, vrednost AUC0-60min paracetamola smanjila se za 27%, a vrednost Cmax za 23%. Nije bilo uticaja na ukupnu izloženost paracetamolu (AUC0-5h). Nije potrebno prilagođavanje doze paracetamola kad se primenjuje sa semaglutidom.
Oralni kontraceptivi
Ne očekuje se da će semaglutid smanjiti dejstvo oralnih kontraceptiva jer se nije promenila ukupna izloženost etinilestradiolu i levonorgestrelu u klinički značajnoj meri pri istovremenoj primeni kombinovanog oralnog kontraceptiva (0,03 mg etinilestradiola/0,15 mg levonorgestrela) i semaglutida.
Nije bilo uticaja na izloženost etinilestradiolu; izloženost levonorgestrelu povećana je za 20% u stanju ravnoteže. Nije bilo uticaja na vrednost Cmax za bilo koju od ovih komponenata.
Atorvastatin
Semaglutid nije promenio ukupnu izloženost atorvastatinu nakon primene jedne doze atorvastatina (40 mg). Vrednost Cmax atorvastatina bila je smanjena za 38%. Procenjeno je da to nije klinički značajno.
Digoksin
Semaglutid nije promenio ukupnu izloženost ili vrednost Cmax digoksina nakon primene pojedinačne doze digoksina (0,5 mg).
Metformin
Semaglutid nije promenio ukupnu izloženost ili vrednost Cmax metformina nakon primene doze od 500 mg dvaput dnevno tokom 3,5 dana.
Varfarin
Semaglutid nije promenio ukupnu izloženost ili vrednost Cmax R- i S-varfarina nakon primene pojedinačne doze varfarina (25 mg) i nije bilo klinički značajnog uticaja na farmakodinamsko dejstvo varfarina na osnovu merenja vrednosti INR (engl. International Normalised Ratio). Međutim, nakon uvođenja terapije semaglutidom kod pacijenata na varfarinu ili drugim kumarinskim derivatima preporučuje se češće praćenje vrednosti INR.
Trudnoća i dojenje
Žene u reproduktivnom periodu
Ženama u reproduktivnom periodu preporučuje se korišćenje kontracepcije tokom lečenja semaglutidom.
Trudnoća
Ispitivanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Postoje ograničeni podaci o primeni semaglutida kod trudnica. Stoga, semaglutid ne treba primenjivati tokom trudnoće. Ako pacijentkinja planira trudnoću ili zatrudni, lečenje semaglutidom treba prekinuti. Lečenje semaglutidom treba
prekinuti najmanje 2 meseca pre planirane trudnoće zbog dugog poluvremena eliminacije (videti odeljak 5.2).
Dojenje
Kod pacova u periodu laktacije semaglutid se izlučivao u mleko. S obzirom na to da se ne može isključiti rizik za odojče, semaglutid ne treba primenjivati tokom dojenja.
Plodnost
Dejstvo semaglutida na plodnost kod ljudi nije poznato. Semaglutid nije uticao na plodnost mužjaka pacova. Kod ženki pacova zabeleženo je povećanje dužine estrusa i malo smanjenje broja ovulacija pri dozama povezanim sa gubitkom telesne mase majke (videti odeljak 5.3).
Upravljanje vozilom
Semaglutid nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Kada se primenjuje u kombinaciji sa sulfonilureom ili insulinom, pacijente treba savetovati da preduzmu mere opreza kako bi izbegli hipoglikemiju dok upravljaju vozilom i rukuju mašinama (videti odeljak 4.4).
Neželjena dejstva
Sažetak bezbednosnog profila
U 8 ispitivanja faze 3a, 4792 pacijenta bila su izložena semaglutidu. Najčešće prijavljivana neželjena dejstva u toku kliničkih ispitivanja bila su gastrointestinalni poremećaji, uključujući mučninu (veoma često), dijareju (veoma često) i povraćanje (često). Ove reakcije su obično bile blage do umerene težine i kratkog trajanja.
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
U Tabeli 1 su navedena neželjena dejstva utvrđena u svim ispitivanjima faze 3a kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 (dodatno opisano u odeljku 5.1). Učestalosti neželjenih dejstava zasnovana je na objedinjenim podacima iz ispitivanja faze 3a, isključujući ispitivanje kardiovaskularnih ishoda (dodatne pojedinosti potražite u tekstu ispod tabele).
Neželjena dejstva su u nastavku navedena prema klasifikaciji sistema organa i apsolutnoj učestalosti. Učestalost je definisana kao: veoma često: (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do
<1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000) i veoma retko (<1/10000). U okviru svake kategorije učestalosti, neželjena dejstva su prikazana u opadajućem stepenu ozbiljnosti.
Tabela 1 Neželjena dejstva iz dugotrajnih kontrolisanih ispitivanja faze 3a, uključujući ispitivanje kardiovaskularnih ishoda
| MedDRA klasifikacija sistema organa | Veoma često | Često | Povremeno | Retko |
| Poremećaji imunskog sistema | Anafilaktička reakcija | |||
| Poremećaji metabolizma i ishrane | Hipoglikemijaakod primene sa insulinom ili sulfonilureom | Hipoglikemijaa kodprimene sa drugim oralnim antidijabeticima Smanjen apetit | ||
| Poremećaji nervnog sistema | Vrtoglavica | Disgeuzija | ||
| Poremećaji oka | Komplikacije dijabetesne retinopatijeb |
| Kardiološki poremećaji | Ubrzan rad srca | |||
| Gastrointestinalni poremećaji | Mučnina Dijareja | PovraćanjeBol u abdomenu Abdominalna distenzija KonstipacijaDispepsija Gastritis Gastroezofagealnorefluksno oboljenje Eruktacija Flatulencija | ||
| Hepatobilijarni poremećaji | Holelitijaza | |||
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Umor | Reakcije na mestu primene injekcije | ||
| Ispitivanja | Povećana vrednost lipaze Povećana vrednost amilazeSmanjenje telesne mase |
a) Hipoglikemija definisana kao teška (potrebna je pomoć druge osobe) ili simptomatska u kombinaciji sa koncentracijom glukoze u krvi <3,1 mmol/L
b) Komplikacije dijabetesne retinopatije uključuju sledeće: retinalnu fotokoagulaciju, lečenje intravitrealnim lekovima,
krvarenje vitreusa, slepilo povezano sa dijabetes melitusom (povremeno). Učestalost zasnovana na ispitivanju kardiovaskularnih ishoda.
Dvogodišnje ispitivanje kardiovaskularnih ishoda i bezbednosti
Kod populacije sa visokim kardiovaskularnim rizikom profil neželjenih dejstava bio je sličan onom zabeleženom u drugim ispitivanjima faze 3a (opisanima u odeljku 5.1).
Opis odabranih neželjenih reakcija
Hipoglikemija
Kada se semaglutid koristio u monoterapiji nisu zapažene epizode teške hipoglikemije. Teška hipoglikemija je pre svega zabeležena pri primeni semaglutida sa sulfonilureom (1,2% ispitanika, 0,03 događaja/pacijent- godini) ili insulinom (1,5% ispitanika, 0,02 događaja/pacijent-godini). Nekoliko epizoda (0,1% ispitanika, 0,001 događaja/pacijent-godini) zabeleženo je kad se semaglutid primenjivao u kombinaciji sa drugim oralnim antidijabeticima osim sulfoniluree.
Gastrointestinalne neželjene reakcije
Mučnina se pojavila kod 17,0% odnosno 19,9% pacijenata lečenih semaglutidom u dozi od 0,5 mg odnosno 1 mg, dijareja u 12,2% odnosno 13,3%, a povraćanje u 6,4% odnosno 8,4%. Većina događaja bilo je blage do umerene težine i kratkog trajanja. Događaji su doveli do prekida lečenja kod 3,9% odnosno 5% pacijenata. Događaji su najčešće prijavljivani tokom prvih meseci lečenja.
Pacijenti male telesne mase mogu imati više gastrointestinalnih neželjenih dejstava tokom lečenja semaglutidom.
Komplikacije dijabetesne retinopatije
U dvogodišnjem kliničkom ispitivanju učestvovalo je 3297 pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 sa visokim kardiovaskularnim rizikom, dugotrajnim dijabetes melitusom i slabom regulacijom koncentracije glukoze u krvi. Tokom ovog ispitivanja presudne komplikacije dijabetesne retinopatije pojavile su se kod više pacijenata lečenih semaglutidom (3,0%) u poređenju sa placebom (1,8%). To je zabeleženo kod pacijenata sa poznatom dijabetesnom retinopatijom koji su lečeni insulinom. Razlika u lečenju javila se rano
i trajala je tokom celog ispitivanja. Sistemska procena komplikacija dijabetesne retinopatije sprovedena je jedino u ispitivanju kardiovaskularnih ishoda. U kliničkim ispitivanjima u trajanju do 1 godine u kojima je učestvovalo 4807 pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2, neželjena dejstva povezana sa dijabetesnom retinopatijom prijavljena su kod sličnog udela ispitanika lečenih semaglutidom (1,7%) i komparatorima (2,0%).
Prekid lečenja zbog neželjenog događaja
Incidenca prekida lečenja zbog neželjenog događaja bila je 6,1% i 8,7% kod pacijenata lečenih semaglutidom u dozi od 0,5 mg odnosno 1 mg, naspram 1,5% za placebo. Najčešće prijavljeni neželjeni događaji koji su doveli do prekida lečenja bili su gastrointestinalna neželjena dejstva.
Reakcije na mestu primene injekcije
Reakcije na mestu primene injekcije (npr. osip na mestu primene injekcije, eritem) prijavilo je 0,6% odnosno 0,5% pacijenata koji su primali semaglutid u dozi od 0,5 mg odnosno 1 mg. Ove reakcije su obično bile blage.
Imunogenost
U skladu sa mogućim imunogenim svojstvima lekova koji sadrže proteine ili peptide, kod pacijenata se tokom lečenja semaglutidom mogu razviti antitela na semaglutid. Udeo pacijenata koji su bili pozitivni na antitela na semaglutid u bilo kom trenutku nakon početka ispitivanja bio je nizak (1-2%) i ni kod jednog pacijenta nisu se razvila neutrališuća antitela na semaglutid, kao ni antitela na semaglutid sa neutrališućim dejstvom na endogeni GLP-1 na kraju ispitivanja.
Ubrzan rad srca
Ubrzan rad srca primećen je kod primene agonista GLP-1 receptora. Tokom ispitivanja u fazi 3a, kod ispitanika lečenih lekom Ozempic primećena je srednja vrednost porasta srčane frekvencije za 1 do 6 otkucaja u minuti (engl. beat per minute, bpm) u odnosu na početnu vrednost od 72 do 76 bpm. Tokom dugotrajnih ispitivanja kod ispitanika sa kardiovaskularnim faktorima rizika nakon 2 godine lečenja, 16% ispitanika lečenih lekom Ozempic imalo je porast srčane frekvencije za >10 bpm u poređenju sa 11% ispitanika lečenih placebom.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Predoziranje
Tokom kliničkih ispitivanja prijavljeni su slučajevi predoziranja do 4 mg u pojedinačnoj dozi i do 4 mg u jednoj nedelji. Najčešće prijavljeno neželjeno dejstvo bila je mučnina. Svi pacijenti oporavili su se bez komplikacija.
Ne postoji specifičan antidot za predoziranje semaglutidom. U slučaju predoziranja treba započeti odgovarajuće lečenje u skladu sa kliničkom procenom stanja pacijenta i simptomima. Možda će biti potrebno
duže praćenje i lečenje tih simptoma, pri čemu je potrebno uzeti u obzir dugo poluvreme eliminacije semaglutida od približno 1 nedelje (videti odeljak 5.2).
