Tag: kardiovaskularno zdravlje

Posted on by — Leave a comment

Kako je minimalno invazivna hirurgija transformisala medicinsku praksu: Intervju sa dr Naresh Trehanom

dr Naresh Trehan kardiovaskularni hirurg

Predsednik i izvršni direktor Medante – Medikiti, dr Naresh Trehan, je svetski poznati kardiovaskularni i kardiotorakalni hirurg. Smatran najuspešnijim kardiohirurgom u Indiji sa preko 40 godina iskustva, dr Trehan ima više od 48 hiljada uspešnih operacija na otvorenom srcu na svom kontu i glavni je pokretač ovog jedinstvenog bolničkog kompleksa.

U intervjuu sa dr Naresh Trehanom, jednim od pionira minimalno invazivne hirurgije u Indiji, on se osvrnuo na početak ove tehnologije i njen uticaj na medicinsku zajednicu.

Dr Trehan se seća početka ovog putovanja kao da je bilo juče. Nakon povratka u Indiju iz Sjedinjenih Američkih Država 1994. godine, okupili su se njih dvanaestoro na sastanku. Razgovarali su o činjenici da, iako je hirurgija za koronarnu obnovu bila znatno superiornija od stentiranja, pacijenti su uvek radije birali stenting zbog manje invazivnosti, manjeg bola i bržeg perioda oporavka. Tada su odlučili da osnuju Međunarodno društvo za minimalno invazivnu hirurgiju.

Na pitanje kako je došlo do odluke da se uvede tehnologija kao što je DaVinci, koja je tada bila veoma mlada, on je istakao sledeće: “U to vreme, gospodin Wong iz kompanije Computer Motion i Lonnie Smith iz Intuitive Technology pristupili su nama, znajući za naš intenzivan interes u razvoju inovativnih tehnika. Radili smo s njima kako bismo razvili tehnologiju dalje, pružajući im povratne informacije o tome kako je dalje razvijati.” Tokom naredne tri ili četiri godine, tehnologija je postala dovoljno zrela da je mogla da se primeni u izvođenju procedura čak i tako delikatnih kao što je koronarna bajpas hirurgija.

Kada su prvi put uveli robota u Indiju, primetili su ogromnu promenu u pejzažu hirurgije. Umesto velike incizije na sredini grudnog koša, pacijenti su sada imali samo četiri manje rupe, a već nakon tri ili četiri dana bi odlazili kući. Međutim, postojala su ograničenja, posebno u kardiovaskularnoj hirurgiji, gde su morali da obustave rad srca. Ipak, tehnologija je omogućila izvođenje procedura koje su ranije bile nezamislive, kao što su zamena srčanih zalistaka i ASD/VSD zatvaranja.

“Primena minimalno invazivne hirurgije nije se ograničila samo na kardiovaskularnu oblast. Urolozi su razvili metode kao što je robotska prostatektomija, a ginekolozi su počeli koristiti robote za svoje procedure”, istakao je dr Trehan. Zaključio je da je ova tehnologija donela očigledne prednosti ne samo za pacijente već i za hirurge u drugim oblastima medicine.

Dr Trehan veruje da su tek zagrebali površinu potencijala ove tehnologije. Smatra da je budućnost svetla, sa sve više procedura koje se mogu obaviti robotski. Razvoj novih tehnologija i primena veštačke inteligencije otvaraju nova vrata u medicini. Uveren je da će u narednim godinama videti još mnogo inovacija u ovoj oblasti.

Posted on by — Leave a comment

Dr Stephen Westaby u intervjuu: Da li se ljudsko srce može zameniti mašinom?

dr Stephen Westaby kardiohirurg

Profesor Stephen Westaby je britanski kardio-hirurg u bolnici John Radcliffe u Oksfordu, Engleska. Osvojio je nagradu za Midlandera godine 2002. godine. U ovom intervjuu je govorio o inovacijama u oblasti medicinske tehnologije. Dr Westaby, čija su dostignuća obeležila polje kardiovaskularne medicine, podelio je svoje iskustvo i viziju budućnosti.

Jedno od ključnih pitanja bilo je pitanje o aktuelnim promenama u pristupu transplantaciji organa, posebno u vezi sa inicijativom vlade da postane standard doniranje organa, osim ako pojedinac ne odluči da se izuzme. Dr Westaby je izrazio svoje razumevanje potrebe za organima, ali je naglasio da postoji potreba za alternativnim rešenjima.

“Veštačko srce predstavlja inovativan pristup rešavanju problema teške srčane insuficijencije. Transplantacija srca ima svoje ograničenja, a veštačka srca mogu pružiti održivo rešenje za pacijente koji se bore sa ovim stanjem”, rekao je dr Westaby.

Ovaj medicinski stručnjak naglasio je da su veštačka srca postala realna opcija, naročito s obzirom na ograničen broj organa za doniranje. Citirajući svoje dugogodišnje iskustvo, dr Westaby je istakao: “Veštačka srca omogućavaju pacijentima da žive sa visokim kvalitetom života, a naši najnoviji modeli obećavaju izuzetne rezultate.”

Jedno od najupečatljivijih dostignuća dr Westabya je implantacija veštačkog srca pacijentu koji je prema proceni kardiologa imao samo mesec dana života. Pacijent, Peter Halton, je živeo punih osam godina sa veštačkim srcem. Ovo je samo jedan od primera kako ova tehnologija može značajno produžiti život i poboljšati kvalitet pacijentovog života.

Iako su veštačka srca pokazala izuzetne rezultate, jedan od izazova je pristupačnost ove tehnologije. Dr Westaby deli svoje ambicije u vezi sa razvojem pristupačnih modela veštačkih srca u Velikoj Britaniji.

On je rekao da se poslednjih deset godina radi na razvoju pristupačnih britanskih modela veštačkih srca. Njihova tehnologija koristi najnovije naučne metode, uključujući dinamiku kompjuterskog toka, kako bi obezbedili optimalno funkcionisanje uređaja. Cilj je da ovi uređaji budu dostupni svima kojima su potrebni.

Posted on by — Leave a comment

Usamljenost povezana sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti kod dijabetičara

usamljena osoba sa dijabetesom

Istraživanje u Evropskom časopisu za srce, časopisu Evropskog udruženja za kardiologiju, je otkrilo da je kvalitet socijalnih kontakata važniji za zdravlje srca kod osoba sa dijabetesom nego sam broj tih kontakata. Profesor Lu Qi sa Škole za javno zdravlje i tropsku medicinu Univerziteta Tulane u Nju Orleansu ističe da ne treba potcenjivati uticaj usamljenosti na fizičko i emocionalno zdravlje. On podstiče osobe sa dijabetesom da se pridruže grupama ili kursevima kako bi stvorile veze sa ljudima koji imaju slične interese.

Današnja društva često se suočavaju sa usamljenošću i socijalnom izolacijom, što je postalo istraživački fokus u poslednjim godinama. Pandemija COVID-19 i stalna digitalizacija društva dodatno su uticali na ovu temu. Usamljenost se odnosi na kvalitet socijalnih veza, dok se izolacija odnosi na njihovu količinu. Ljudska vrsta je suštinski socijalna po prirodi, te za razvoj zdrave odrasle osobe ne samo da zahteva prisustvo drugih, već se oslanja na duboke društvene odnose. Želimo da pripadamo porodici, grupi vršnjaka i široj zajednici, jer su ove društvene interakcije sa porodicom, prijateljima, komšijama ili kolegama od suštinskog značaja za naše mentalno i emocionalno blagostanje.

Pacijenti sa dijabetesom su pod većim rizikom od oboljenja srca i češće osećaju usamljenost u poređenju sa zdravim osobama istih godina. Prethodna istraživanja u opštoj populaciji su pokazala da su usamljenost i socijalna izolacija povezane sa većom verovatnoćom oboljenja srca. Ovo istraživanje se bavilo pacijentima sa dijabetesom i ispitalo da li su oni koji su osećali usamljenost ili bili socijalno izolovani imali veće šanse da razviju oboljenja srca u poređenju sa onima koji to nisu iskusili.


U istraživanju je učestvovalo 18 509 odraslih osoba uzrasta od 37 do 73 godine iz britanske Biobanke sa dijabetesom, ali bez oboljenja srca na početku istraživanja. Usamljenost i izolacija su procenjivani putem upitnika, pri čemu su visokorizične karakteristike dodeljivane po jedan poen svaka. Visokorizične karakteristike usamljenosti obuhvatale su osećaj usamljenosti i retku ili gotovo nikakvu sposobnost poveravanja nekome, što je ukupno moglo da donese 0 do 2 poena. Visokorizični faktori socijalne izolacije uključivali su življenje samostalno, retke posete prijatelja i porodice (manje od jednom mesečno) i nedostatak učešća u društvenim aktivnostima barem jednom nedeljno, što je ukupno moglo da donese 0 do 3 poena.


Približno 61,1% učesnika je imalo rezultate usamljenosti 0, 29,6% je imalo rezultate 1, dok je 9,3% postiglo rezultate 2. Što se tiče izolacije, 44,9% je ostvarilo rezultate 0, 41,9% je ostvarilo rezultate 1, dok je 13,2% imalo rezultate veće od 2. Istraživači su proučavali povezanost između usamljenosti, izolacije i nastanka kardiovaskularnih bolesti nakon prilagođavanja faktora koji bi mogli uticati na te veze, uključujući pol, uzrast, socioekonomsku deprivaciju, indeks telesne mase (BMI), lekove, fizičku aktivnost, ishranu, konzumaciju alkohola, pušenje i kontrolu nivoa šećera, krvnog pritiska i holesterola.

Tokom prosečnog praćenja od 10,7 godina, 3 247 učesnika je razvilo kardiovaskularne bolesti, od čega je 2 771 slučaj bila koronarna bolest srca, a 701 slučaj bio moždani udar (neki pacijenti su imali oba oboljenja). U poređenju sa učesnicima sa najnižim rezultatom usamljenosti, rizik od kardiovaskularnih bolesti bio je 11% i 26% veći kod onih sa rezultatima 1 ili 2, redom. Slični rezultati su primećeni kod koronarne bolesti srca, ali veza sa moždanim udarom nije bila značajna. Rezultati izolacije od društva nisu pokazali značajnu povezanost sa bilo kojim kardiovaskularnim ishodom.


Naučnici su takođe procenili relativni značaj usamljenosti u poređenju s drugim faktorima rizika za pojavu kardiovaskularnih bolesti. Pokazalo se da usamljenost ima manji uticaj u odnosu na funkciju bubrega, nivo holesterola i indeks telesne mase (BMI), ali veći uticaj u poređenju s depresijom, pušenjem, fizičkom aktivnošću i ishranom.


Profesor Qi ističe da je usamljenost rangirana više kao faktor koji predisponira za kardiovaskularne bolesti nego neke životne navike. Njegovo istraživanje je takođe pokazalo da su fizički faktori rizika, kao što su nekontrolisani nivo šećera u krvi, visok krvni pritisak, visok holesterol, pušenje i loša funkcija bubrega, imali veći uticaj kod pacijenata sa dijabetesom koji su se osećali usamljeno u poređenju sa onima koji nisu.

Na kraju, profesorn Qi zaključuje da nalazi sugerišu da bi postavljanje pitanja pacijenata sa dijabetesom o usamljenosti trebalo da postane deo standardne procene, uz upućivanja pogođenih na usluge mentalnog zdravlja.

Posted on by — Leave a comment

Nova istraživanja dovode u pitanje ograničenja u konzumaciji visokomasnih mlečnih proizvoda: studija

mlecni proizvodi i kardiovaskularno zdravlje


Istraživanje sprovedeno u 80 zemalja širom svih naseljenih kontinenata, a objavljeno danas u Evropskom časopisu za kardiovaskularne bolesti, časopisu Evropskog udruženja za kardiovaskularne bolesti (ESC), pokazalo je da neprocesuirano crveno meso i integralne žitarice mogu biti uključeni ili izostavljeni iz zdrave ishrane. Ishrane koje se fokusiraju na voće, povrće, mlečne proizvode (uglavnom sa visokim sadržajem masti), orašaste plodove, mahunarke i ribu bile su povezane sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti (KVB) i prerane smrti na svim kontinentima. Dodatak neprocesuiranog crvenog mesa ili integralnih žitarica imao je ograničen uticaj na rezultate.

Dr Andrew Mente sa Instituta za istraživanje zdravlja populacije, Univerzitet McMaster u Hamiltonu, Kanada, ističe da su niskomasni proizvodi postali dominantni u javnom diskursu, prehrambenoj industriji i među donosiocima političkih odluka. Nutritivne oznake su se posebno fokusirale na smanjenje masti i zasićenih masti. Rezultati njihovog istraživanja ukazuju na potrebu da se prioritet stavi na povećanje unosa zaštitnih namirnica kao što su orašasti plodovi (često izbegavani zbog visokog energetskog sadržaja), riba i mlečni proizvodi, umesto na strogo ograničavanje unosa mlečnih proizvoda, posebno onih sa visokim sadržajem masti. Njihovi nalazi pokazuju da se do dve porcije dnevno mlečnih proizvoda, pretežno sa visokim sadržajem masti, mogu uključiti u zdravu ishranu. Ovo se poklapa sa savremenim naučnim saznanjima koja ukazuju da mlečni proizvodi, posebno oni sa visokim sadržajem masti, mogu imati zaštitnu ulogu protiv visokog krvnog pritiska i metaboličkog sindroma.

Studija je istraživala veze između nove ocene ishrane i zdravstvenih rezultata u globalnoj populaciji. Kreirana je ocena zdrave ishrane zasnovana na šest namirnica koje su sve povezane sa dužim životom. PURE dijeta je podrazumevala unos od 2-3 porcije voća dnevno, 2-3 porcije povrća dnevno, 3-4 porcije mahunarki nedeljno, 7 porcija orašastih plodova nedeljno, 2-3 porcije ribe nedeljno i 14 porcija mlečnih proizvoda (uglavnom sa visokim sadržajem masti, ali bez putera ili šlaga) nedeljno. Ocenom 1 (zdravo) je bio označen unos iznad mediane u grupi, dok je ocenom 0 (ne-zdravo) obeležen unos na ili ispod mediane, što je ukupno od 0 do 6. Dr Mente je objasnio da su učesnici koji su se nalazili u gornjih 50% populacije (što je ostvarljiv nivo) u svakoj od šest komponenti ishrane dobili maksimalnu ocenu ishrane.


Veze između ocene i smrtnosti, infarkta miokarda, moždanog udara i ukupnih kardiovaskularnih bolesti (uključujući fatalne kardiovaskularne događaje i nefatalne infarkte miokarda, moždane udare i zatajenje srca) testirane su u okviru PURE studije, koja je obuhvatila 147 642 osobe iz opšte populacije u 21 zemlji. Analize su prilagođene faktorima koji bi mogli uticati na te veze, kao što su uzrast, pol, odnos obima struka i kukova, nivo obrazovanja, prihod, urbano ili ruralno okruženje, fizička aktivnost, status pušenja, prisustvo dijabetesa, korišćenje statina ili lekova za visok krvni pritisak i ukupan unos energije.

Srednja ocena ishrane iznosila je 2,95. Tokom prosečnog praćenja od 9,3 godine, zabeleženo je 15 707 smrtnih slučajeva i 40 764 kardiovaskularnih događaja. U poređenju sa najmanje zdravom ishranom (ocena 1 ili manje), najzdravija ishrana (ocena 5 ili više) bila je povezana sa 30% nižim rizikom od smrti, 18% manjom verovatnoćom za razvoj kardiovaskularnih bolesti, 14% nižim rizikom od infarkta miokarda i 19% nižim rizikom od moždanog udara. Veze između ocene zdrave ishrane i rezultata potvrđene su u pet nezavisnih studija koje su uključivale ukupno 96 955 pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima u 70 zemalja.

Dr Mente je istakao da je ovo najraznovrsnija studija o uticaju ishrane na zdravlje ikada sprovedena, a jedina koja je obuhvatila dovoljno učesnika iz zemalja sa visokim, srednjim i niskim prihodima. Veza između PURE dijete i zdravstvenih ishoda potvrđena je kako kod opšte zdravih ljudi, tako i kod pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima i dijabetesom, bez obzira na ekonomski status.

Ispitivanje je pokazalo najjače veze u regionima sa najnižim kvalitetom ishrane, kao što su Južna Azija, Kina i Afrika. U ovim područjima, unos kalorija bio je nizak i pretežno je dominirala konzumacija rafinisanih ugljenih hidrata. Ovo ukazuje na mogućnost da veliki broj smrtnih slučajeva i kardiovaskularnih oboljenja kod odraslih širom sveta može biti posledica nedovoljnog unosa hranljivih materija, odnosno niskih količina energije i zaštitnih namirnica, umesto prekomerne ishrane. Profesor Salim Yusuf, glavni autor i vođa istraživanja PURE, ističe da ovi rezultati izazivaju trenutna uverenja.

Dr Dariush Mozaffarian sa Friedman School of Nutrition Science and Policy, Tufts Univerzitet, Boston, SAD, naglasio je da su novi rezultati iz studije PURE, uz već postojeće izveštaje, razlog za ponovno razmatranje nepopustljivih smernica o izbegavanju mlečnih proizvoda sa visokim sadržajem masti. Rezultati istraživanja, kao što je ono sprovedeno od strane Mente i njegovog tima, ukazuju na stalni i ozbiljan porast hroničnih bolesti koje su povezane sa ishranom širom sveta, i ističu značaj zaštitnih namirnica u borbi protiv ovog problema. On je naveo da je sada vreme da se nacionalne smernice za ishranu, inovacije u privatnom sektoru, poreska politika vlade, podsticaji u poljoprivredi, politike nabavke hrane, označavanje proizvoda i druge regulatorne inicijative, zajedno sa intervencijama u zdravstvu baziranim na ishrani, usklade sa naučnim saznanjima. Mnoge sudbine zavise od ovih promena.

Posted on by — Leave a comment

Hodanje – ključ za duži i zdraviji život – Najveća studija do sada

hodanje

Da li ste znali da je tajna za duži i zdraviji život možda bliže nego što mislite? Najnovija istraživanja otkrivaju da hodanje može imati ogroman uticaj na naše zdravlje, i to čak i kada ne hodate dugačke razdaljine. Najveća studija ikada sprovedena na ovu temu daje nam važne uvide u to koliko koraci dnevno mogu uticati na našu dugovečnost i opšte zdravstveno stanje.

Studija objavljena u European Journal of Preventive Cardiology je analizirala podatke iz 17 različitih istraživanja širom sveta, u kojima je učestvovalo ukupno 226 889 ispitanika. Istraživanje je otkrilo da već hodanje od svega 3 867 koraka dnevno može početi smanjivati rizik od smrti iz bilo kog uzroka. Ako pređete 2 337 koraka dnevno, rizik od smrti usled bolesti srca i krvnih sudova (kardiovaskularnih bolesti) takođe se značajno smanjuje.

Tim istraživača predvođenih profesorom kardiologije Maciejem Banachem sa Medicinskog univerziteta u Lodzu, Poljska, i kao vanrednim profesorom na Ciccarone centru za prevenciju kardiovaskularnih bolesti pri Medicinskom fakultetu Univerziteta Johns Hopkins, otkrio je da čak i ako ljudi pređu čak 20 000 koraka dnevno, koristi za zdravlje i dalje rastu. Do danas nisu uspeli da utvrde gornju granicu.

Profesor Banach ističe da rezultati njihove studije jasno potvrđuju da je princip “što više hodate, to bolje”. Njihova istraživanja pokazuju da ova ideja važi i za muškarce i za žene, bez obzira na starost i bez obzira na to gde žive – da li je to umerena, suptropska ili subpolarna regija, ili područje sa promenljivim klimatskim uslovima. Osim toga, njihova analiza ukazuje da već hodanje od samo 4 000 koraka dnevno može značajno smanjiti broj smrtnih slučajeva iz različitih uzroka, dok je za smanjenje smrti usled kardiovaskularnih bolesti potrebno još manje koraka.

Postoje čvrsti dokazi koji ukazuju da život sa previše sedenja može značajno povećati rizik od razvoja kardiovaskularnih oboljenja i skraćenog životnog veka. Istraživanja su nedvosmisleno pokazala da nedostatak fizičke aktivnosti pogađa više od četvrtine svetske populacije. Veći procenat žena nego muškaraca (32% naspram 23%), kao i ljudi u zemljama sa višim prihodima u poređenju sa zemljama sa nižim prihodima (37% naspram 16%), ne posvećuju dovoljno pažnje fizičkoj aktivnosti. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nedovoljna fizička aktivnost čini četvrti najčešći uzrok smrti u svetu, sa 3,2 miliona smrtnih slučajeva godišnje povezanih sa nedostatkom fizičke aktivnosti. Pandemija COVID-19 takođe je dovela do smanjenja fizičke aktivnosti, a nivoi aktivnosti nisu se potpuno oporavili ni nakon dve godine.

Doktor Ibadete Bytyçi sa Univerzitetskog kliničkog centra Kosova, Priština, Kosovo, stariji autor istraživanja, ističe da do sada nije bilo jasno koji je optimalan broj koraka kako bi se započele primetne zdravstvene koristi, niti da li postoji gornja granica koraka i kakvu ulogu to igra u ljudskom zdravlju. Ona takođe ističe da su dostupni podaci o broju koraka do 20 000 dnevno bili ograničeni, te da je potrebno potvrditi ove rezultate na većim uzorcima ljudi.

Ova meta-analiza ne samo da je prva koja je istražila uticaj hodanja do 20 000 koraka dnevno, već je takođe analizirala razlike u efektima u zavisnosti od uzrasta, pola i geografske lokacije stanovnika.

Istraživanja koja su bila predmet analize pratile su učesnike tokom sedam godina u proseku. Učesnici su imali prosečnu starost od 64 godine, pri čemu je 49% bilo ženskog pola.


Kod osoba starijih od 60 godina, postignuti efekti u smanjenju rizika od smrti su bili manji u poređenju sa osobama mlađim od 60 godina. Kod starijih odraslih osoba, primećeno je smanjenje rizika od smrti za 42% kod onih koji su svakodnevno prelazili između 6 000 i 10 000 koraka, dok je kod mlađih odraslih osoba primećeno smanjenje rizika od 49% kod onih koji su hodali između 7 000 i 13 000 koraka dnevno.


Profesor Banach ističe da u današnjem svetu gde su dostupni sve sofisticiraniji lekovi za različita stanja kao što su kardiovaskularne bolesti, važno je naglasiti da su promene u načinu života, uključujući ishranu i fizičku aktivnost – ključne komponente njihove analize – možda jednako, pa čak i efikasnije u smanjenju rizika od kardiovaskularnih problema i produženju životnog veka. Iako su potrebne dalja istraživanja kako bi se istražili efekti ovih promena na intenzivnije oblike fizičkog napora, poput trčanja maratona ili učestvovanja u izazovima kao što je Ironman trka, kao i kod različitih populacija sa različitim dobnim grupama i zdravstvenim problemima, čini se da je pristup prilagođavanja promena u načinu života svakom pojedincu jednako važan, baš kao i pristup farmakološkim tretmanima.


Prednosti ove meta-analize obuhvataju njen opsežan obim i činjenicu da nije bila ograničena samo na proučavanje studija sa maksimalno 16 000 koraka dnevno. Međutim, postoje i neka ograničenja. Naime, studija je imala opservacijski karakter, što znači da nije moguće dokazati da veći broj koraka direktno uzrokuje smanjenje rizika od smrti, već samo da postoji povezanost između njih. Takođe, uticaj broja koraka nije bio testiran kod osoba sa različitim zdravstvenim stanjima: svi učesnici su bili uglavnom zdravi na početku analiziranih istraživanja. Istraživači nisu mogli uzeti u obzir varijacije u rasi i socioekonomskom statusu, a metode za merenje broja koraka nisu bile identične u svim studijama obuhvaćenim u ovoj meta-analizi.

Posted on by — Leave a comment

Dr Dwight Lundell otkriva ključne uzroke srčanih oboljenja

dr dwight lundell

Dr Dwight Lundell, hirurg sa bogatim iskustvom u oblasti kardijalne hirurgije, u ovom intervjuu je delio svoje impresivno iskustvo i saznanja iz oblasti kardijalne hirurgije, istraživanja i lične transformacije u razumevanju uzroka srčanih oboljenja i njihove prevencije putem ishrane niskog unosa ugljenih hidrata.

Doktor Lundell je proveo značajan deo svog života u operacionoj sali izvodeći srčane operacije. Nakon završetka medicinske škole na Univerzitetu u Arizoni, a potom i specijalizacije iz opšte hirurgije, posvetio se kardijalnoj hirurgiji. Fascinirao ga je razvoj operacije koronarnog bajpasa i kako je to omogućilo produžavanje i spasavanje života pacijenata. Tokom svoje karijere, izveo je više od 5 000 operacija koronarnog bajpasa i stekao duboko razumevanje srčanih problema.

Dr Lundell ističe: “Primetio sam da postoji inflamacija i oštećenje endotelijuma, unutarnje obloge krvnih sudova, kod pacijenata sa srčanim problemima. Postavio sam sebi pitanje: Šta izaziva ovo oštećenje? Istraživanjem sam zaključio da je glavni krivac šećer.” Prema njegovim saznanjima, prekomerni unos šećera dovodi do procesa glikacije, gde se šećer veže za ćelijske proteine i masti, što dalje inicira upalne reakcije i stvaranje plaka u arterijama.

Dr Lundell je primetio da se većina njegovih pacijenata suočavala sa normalnim nivoima holesterola, što je bilo suprotno uobičajenim saznanjima. Počeo je istraživati uzrok srčanih oboljenja, a primetio je znakove upale oko mesta plaka na koronarnim arterijama. Ovo ga je navelo da razmišlja da li je upala možda ključna komponenta srčanih problema. Naučnici kao što su Russell Ross, Peter Libby i Paul Ridker istraživali su vezu između upale i ateroskleroze, pružajući dublje razumevanje mehanizma razvoja plaka u arterijama.

Dr Lundell je napomenuo da iako se statini često koriste za tretman srčanih bolesti, istraživanja su pokazala ograničen uspeh i nuspojave. On je ukazao na to da je važno razumeti da holesterol nije direktni uzročnik srčanih problema, već da je zapravo marker za nešto drugo. Lundell ističe da je jedan od ključnih faktora za srčane bolesti visok unos ugljenih hidrata, odnosno šećera.

On takođe ističe: “Ključno je da postanete svesni svoje ishrane i njenog uticaja na zdravlje. Fokusirajte se na ishranu bogatu svežim namirnicama, povrćem, voćem, orašastim plodovima i zdravim mastima.” Dodaje još da merač glukoze može biti od koristi za praćenje nivoa šećera i uspostavljanje kontrole nad zdravljem.

Preporučuje ishranu sa niskim unosom ugljenih hidrata, sa dodatkom zdravih zasićenih masti i umerenim unosom proteina. Iako je njegovo mišljenje naletelo na kritike, on ostaje čvrst u svojim uverenjima da je niskokarbohidratna ishrana ključna za prevenciju srčanih problema i drugih degenerativnih stanja.

Na kraju, doktor Lundell je zaključio da je kontrola nivoa šećera u krvi esencijalna za očuvanje zdravlja, i da je niskokarbohidratna ishrana ključna za prevenciju srčanih oboljenja. On je upozorio na značaj pravilne ishrane i promene prehrambenih navika kako bismo smanjili rizik od hroničnih bolesti.

Posted on by — Leave a comment

Srce zdravo prirodnim putem: Saveti za održavanje kardiovaskularnog zdravlja

Kardiovaskularno zdravlje

Srce je neumorni radnik našeg tela, koje neprestano pumpa krv i osigurava pravilan protok hranljivih materija i kiseonika ka svim delovima organizma. Zdravlje srca je od vitalnog značaja za naš opšti dobrobit, ali moderni način života često može da ugrozi kardiovaskularni sistem. Srećom, postoje prirodni načini da se očuva zdravlje srca. U ovom blog tekstu ćemo istražiti neke savete i metode za održavanje kardiovaskularnog zdravlja.

Ishrana za srce

Prva linija odbrane za zdravlje srca je pravilna ishrana. Ključno je usvojiti ishranu bogatu voćem, povrćem, integralnim žitaricama, mahunarkama i zdravim masnoćama poput orašastih plodova i maslinovog ulja. Ove namirnice su bogate hranljivim materijama, antioksidansima i vlaknima, koji mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti. Smanjenje unosa zasićenih masti, soli i šećera takođe je važno za održavanje zdravlja srca.

Fizička aktivnost

Redovna fizička aktivnost je ključna za zdravlje srca. Vežbanje jača srčani mišić, poboljšava cirkulaciju i smanjuje rizik od različitih srčanih bolesti. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti ili 75 minuta intenzivne aktivnosti svake nedelje. Odlazak na šetnju, trčanje, plivanje, vožnja bicikla ili plesanje su odlični načini za održavanje zdravlja srca.

Kontrola stresa

Stres može imati negativan uticaj na srce. Važno je naučiti tehnike za upravljanje stresom, kao što su meditacija, joga ili duboko disanje. Pronalaženje vremena za opuštanje i hobije koji nam pružaju radost takođe mogu biti korisni za smanjenje stresa i očuvanje zdravlja srca.

Prirodni suplementi

Biljne kapi za kardivaskularne bolesti mogu biti korisne kao podrška zdravlju srca. Mogu imati pozitivan uticaj na kardiovaskularni sistem. Neke biljne kapi, poput kapi na bazi belog luka ili gloga, mogu pomoći u regulisanju krvnog pritiska i smanjenju nivoa holesterola u krvi. Beli luk se tradicionalno koristi za poboljšanje cirkulacije i smanjenje rizika od srčanih bolesti, dok glog može pomoći u jačanju srčanog mišića i regulaciji srčanog ritma.

Redovni medicinski pregledi

Konačno, ne smemo zanemariti redovne medicinske preglede. Redovne posete lekaru omogućavaju rano otkrivanje potencijalnih problema sa srcem i pravovremeno delovanje. Lekar može obaviti pregled srca, pratiti krvni pritisak, nivo holesterola i proceniti ukupni kardiovaskularni status. Ako se primeti bilo kakav znak ili simptom srčanih problema, lekar će biti u mogućnosti da pruži odgovarajuću terapiju i preporuke za održavanje zdravlja srca.

Ograničenje unosa alkohola i pušenja

Alkohol i pušenje su faktori koji mogu ozbiljno ugroziti zdravlje srca. Prekomerno konzumiranje alkohola može dovesti do povišenog krvnog pritiska, srčanih aritmija i oštećenja srčanog mišića. Pušenje, s druge strane, povećava rizik od srčanih bolesti, sužava krvne sudove i smanjuje dotok kiseonika u srce. Smanjenje ili eliminacija konzumiranja alkohola i potpuno prestanak pušenja su ključni koraci ka očuvanju zdravlja srca.

Zdrav san i odmor

valitetan san i dovoljan odmor su takođe važni za održavanje zdravlja srca. Nedostatak sna može povećati rizik od hipertenzije, dijabetesa i gojaznosti, što su faktori koji doprinose srčanim bolestima. Preporučuje se da odrasli prosečno spavaju između 7 i 9 sati svake noći. Održavanje redovne rutine spavanja, stvaranje mirnog okruženja za spavanje i izbegavanje stimulansa pre spavanja mogu pomoći u postizanju zdravog sna i odmora, što je važno za celokupno zdravlje srca.

Zdravlje srca je dragocen resurs koji zahteva kontinuiranu pažnju i negu. Integracija ovih saveta u svakodnevni život može pomoći u održavanju kardiovaskularnog zdravlja prirodnim putem. Važno je biti svestan svog tela, slušati signale koje nam ono šalje i prilagođavati način života u skladu s tim.