Bela slačica je biljka koju su ljudi počeli da gaje pre mnogo godina.
Već su je stari Grci dodavali hrani kako bi joj poboljšali ukus, a cenili su je i kao lekovitu biljku za poboljšanje varenja. Korisna je posebno kod hroničnog problema sa probavnim sistemom, ali treba je konzumirati samo u malim količinama kako se ne bi nadražili organi za varenje.
Bela slačica raste gotovo u celoj Evropi, uspeva na siromašnom zemljištu, posebno na kredastom ili onom u kome se nalaze škriljci. Seme se može posaditi u običnoj saksiji za cveće, a mladi izdanci se beru onako kako se pojavljuju.
Pored bele slačice koju obično gajimo, postoje još dve vrste. To su divlja slačica koja ima sitno crno seme i crna slačica koja ima krupno smeđe seme. Bela ima semenke boje slatke pavlake.
U kuhinji se dodaju narezani listovi bele slačice salatama, ali se mnogo češće koriste i cele semenke. One prvo imaju prijatan ukus koji podseća na orahe, a kasnije im ukus postaje sve jači i sličan je ukusu rena. Seme bele slačice se koristi za konzerviranje krastavca zajedno sa ljutikom, komoračem, listom vinove loze i zrnastim biberom. Mleveno seme slačice se koristi za mešavine karija kao i za proizvodnju senfa.
