Hodanje – ključ za duži i zdraviji život – Najveća studija do sada

Da li ste znali da je tajna za duži i zdraviji život možda bliže nego što mislite? Najnovija istraživanja otkrivaju da hodanje može imati ogroman uticaj na naše zdravlje, i to čak i kada ne hodate dugačke razdaljine. Najveća studija ikada sprovedena na ovu temu daje nam važne uvide u to koliko koraci dnevno mogu uticati na našu dugovečnost i opšte zdravstveno stanje.

Studija objavljena u European Journal of Preventive Cardiology je analizirala podatke iz 17 različitih istraživanja širom sveta, u kojima je učestvovalo ukupno 226 889 ispitanika. Istraživanje je otkrilo da već hodanje od svega 3 867 koraka dnevno može početi smanjivati rizik od smrti iz bilo kog uzroka. Ako pređete 2 337 koraka dnevno, rizik od smrti usled bolesti srca i krvnih sudova (kardiovaskularnih bolesti) takođe se značajno smanjuje.

Tim istraživača predvođenih profesorom kardiologije Maciejem Banachem sa Medicinskog univerziteta u Lodzu, Poljska, i kao vanrednim profesorom na Ciccarone centru za prevenciju kardiovaskularnih bolesti pri Medicinskom fakultetu Univerziteta Johns Hopkins, otkrio je da čak i ako ljudi pređu čak 20 000 koraka dnevno, koristi za zdravlje i dalje rastu. Do danas nisu uspeli da utvrde gornju granicu.

Profesor Banach ističe da rezultati njihove studije jasno potvrđuju da je princip “što više hodate, to bolje”. Njihova istraživanja pokazuju da ova ideja važi i za muškarce i za žene, bez obzira na starost i bez obzira na to gde žive – da li je to umerena, suptropska ili subpolarna regija, ili područje sa promenljivim klimatskim uslovima. Osim toga, njihova analiza ukazuje da već hodanje od samo 4 000 koraka dnevno može značajno smanjiti broj smrtnih slučajeva iz različitih uzroka, dok je za smanjenje smrti usled kardiovaskularnih bolesti potrebno još manje koraka.

Postoje čvrsti dokazi koji ukazuju da život sa previše sedenja može značajno povećati rizik od razvoja kardiovaskularnih oboljenja i skraćenog životnog veka. Istraživanja su nedvosmisleno pokazala da nedostatak fizičke aktivnosti pogađa više od četvrtine svetske populacije. Veći procenat žena nego muškaraca (32% naspram 23%), kao i ljudi u zemljama sa višim prihodima u poređenju sa zemljama sa nižim prihodima (37% naspram 16%), ne posvećuju dovoljno pažnje fizičkoj aktivnosti. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nedovoljna fizička aktivnost čini četvrti najčešći uzrok smrti u svetu, sa 3,2 miliona smrtnih slučajeva godišnje povezanih sa nedostatkom fizičke aktivnosti. Pandemija COVID-19 takođe je dovela do smanjenja fizičke aktivnosti, a nivoi aktivnosti nisu se potpuno oporavili ni nakon dve godine.

Doktor Ibadete Bytyçi sa Univerzitetskog kliničkog centra Kosova, Priština, Kosovo, stariji autor istraživanja, ističe da do sada nije bilo jasno koji je optimalan broj koraka kako bi se započele primetne zdravstvene koristi, niti da li postoji gornja granica koraka i kakvu ulogu to igra u ljudskom zdravlju. Ona takođe ističe da su dostupni podaci o broju koraka do 20 000 dnevno bili ograničeni, te da je potrebno potvrditi ove rezultate na većim uzorcima ljudi.

Ova meta-analiza ne samo da je prva koja je istražila uticaj hodanja do 20 000 koraka dnevno, već je takođe analizirala razlike u efektima u zavisnosti od uzrasta, pola i geografske lokacije stanovnika.

Istraživanja koja su bila predmet analize pratile su učesnike tokom sedam godina u proseku. Učesnici su imali prosečnu starost od 64 godine, pri čemu je 49% bilo ženskog pola.

Kod osoba starijih od 60 godina, postignuti efekti u smanjenju rizika od smrti su bili manji u poređenju sa osobama mlađim od 60 godina. Kod starijih odraslih osoba, primećeno je smanjenje rizika od smrti za 42% kod onih koji su svakodnevno prelazili između 6 000 i 10 000 koraka, dok je kod mlađih odraslih osoba primećeno smanjenje rizika od 49% kod onih koji su hodali između 7 000 i 13 000 koraka dnevno.

Profesor Banach ističe da u današnjem svetu gde su dostupni sve sofisticiraniji lekovi za različita stanja kao što su kardiovaskularne bolesti, važno je naglasiti da su promene u načinu života, uključujući ishranu i fizičku aktivnost – ključne komponente njihove analize – možda jednako, pa čak i efikasnije u smanjenju rizika od kardiovaskularnih problema i produženju životnog veka. Iako su potrebne dalja istraživanja kako bi se istražili efekti ovih promena na intenzivnije oblike fizičkog napora, poput trčanja maratona ili učestvovanja u izazovima kao što je Ironman trka, kao i kod različitih populacija sa različitim dobnim grupama i zdravstvenim problemima, čini se da je pristup prilagođavanja promena u načinu života svakom pojedincu jednako važan, baš kao i pristup farmakološkim tretmanima.

Prednosti ove meta-analize obuhvataju njen opsežan obim i činjenicu da nije bila ograničena samo na proučavanje studija sa maksimalno 16 000 koraka dnevno. Međutim, postoje i neka ograničenja. Naime, studija je imala opservacijski karakter, što znači da nije moguće dokazati da veći broj koraka direktno uzrokuje smanjenje rizika od smrti, već samo da postoji povezanost između njih. Takođe, uticaj broja koraka nije bio testiran kod osoba sa različitim zdravstvenim stanjima: svi učesnici su bili uglavnom zdravi na početku analiziranih istraživanja. Istraživači nisu mogli uzeti u obzir varijacije u rasi i socioekonomskom statusu, a metode za merenje broja koraka nisu bile identične u svim studijama obuhvaćenim u ovoj meta-analizi.