Oksikodon tableta sa produženim oslobađanjem blister, 30 po 20 mg

Za terapiju umerenog do jakog bola kod pacijenata koji boluju od kancera i kod postoperativnog bola. Za terapiju jakog bola koji zahteva primenu jakih opioidnih analgetika.

Odrasli (stariji od 18 godina)

Lek Codexy PR, tablete sa produženim oslobađanjem treba uzimati na svakih 12 sati. Doziranje leka zavisi od intenziteta bola i potreba pacijenta za analgeticima u prethodnoj anamnezi.

Pre započinjanja terapije opioidima, sa pacijentima treba razmotriti strategiju prestanka terapije oksikodonom u cilju minimizacije rizika od razvoja zavisnosti i sindroma obustave leka (videti odeljak 4.4).

Lek Codexy PR, tablete sa produženim oslobađanjem nisu namenjene da se uzimaju po potrebi (pro re nata).

Uopšteno, treba primeniti najmanju efektivnu dozu za postizanje analgezije. Ako se intezitet bola povećava, potrebno je primeniti veću dozu leka Codexy PR, koja se može postići primenom leka Codexy PR, tableta sa produženim oslobađanjem jačine 5 mg, 10 mg i 20 mg, pojedinačno ili u kombinaciji, kako bi se postiglo ublaženje bola. Odgovarajuća doza za svakog pojedinačnog pacijenta je doza kojom se postiže kontrola bola i koju pacijnt dobro podnosi tokom punih 12 sati. Pacijentu treba titrirati dozu do otklanjanja bola, osim ako ne dođe do pojave nepodnošljivih neželjenih reakcija koje se ne mogu kontrolisati. Ukoliko su potrebne veće doze, povećanje treba sprovoditi uvećavanjem postojećih doza za 25% do 50%. Ako se javi potreba za uzimanjem leka za brzo otklanjanje bola više od dva puta dnevno, to je znak da je potrebno povećati dozu leka Codexy PR.

Uobičajena početna doza kod pacijenata koji ranije nisu primali opioidne analgetike ili kod pacijenata sa jakim bolom koji nije uspešno kontrolisan slabijim opioidnim analgeticima iznosi 10 mg, na svakih 12 sati. Neki pacijenti mogu imati korist od početne doze od 5 mg, kako bi se smanjila učestalost neželjenih dejstava. Dozu zatim treba pažljivo titrirati, ako je neophodno i jednom dnevno, da bi se postiglo otklanjanje bola.

Prevođenje sa oralnog morfina

Kod pacijenata koji su pre primene leka Codexy PR oralno uzimali morfin, dnevnu dozu treba odrediti na osnovu sledećeg odnosa: 10 mg oralnog oksikodona je ekvivalentno 20 mg oralnog morfina. Mora se naglasiti da je ovo smernica za određivanje potrebne doze leka Codexy PR, tablete sa produženim oslobađanjem. Individualne razlike među pacijentima zahtevaju da se kod svakog pacijenta vrši pažljiva titracija do odgovarajuće doze.

Prevođenje pacijenata sa oralnog na parenteralni oksikodon i obrnuto

Doziranje treba bazirati na sledećem odnosu: 2 mg oralnog oksikodona je ekvivalentno 1 mg parenteralnog oksikodona. Mora se naglasiti da je ovo smernica za određivanje potrebne doze. Individualne razlike među pacijentima zahtevaju da se kod svakog pacijenta vrši pažljiva titracija do odgovarajuće doze.

Stariji pacijenti

Prilagođavanje doze obično nije potrebno kod starijih pacijenata.

Kontrolisane farmakokinetičke studije kod starijih pacijenata (stariji od 65 godina) pokazale su da je klirens oksikodona samo blago smanjen u odnosu na mlađe odrasle osobe. Nisu primećene dodatne neželjene reakcije povezane sa starošću pacijenta, tako da su doze i intervali doziranja za odrasle odgovarajući za starije pacijente.

Pedijatrijska populacija

Lek Codexy PR, tablete sa produženim oslobađanjem ne treba primenjivati kod pacijenata mlađih od 18 godina.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre

Kod ove populacije pacijenata koncentracija leka u plazmi može biti povećana. Započinjanje doziranja treba sprovesti prema konzervativnom pristupu kod ovih pacijenata. Preporučena početna doza za odrasle treba da se smanji za 50% (na primer ukupna dnevna doza od 10 mg oralno kod pacijenata koji ranije nisu koristili opioide) i kod svakog pacijenta treba da se vrši pažljiva titracija da bi se postigla odgovarajuća kontrola bola u skladu sa kliničkim stanjem.

Primena kod nekancerskog bola

Opioidi nisu prva linija terapije za hronični nekancerski bol, niti se preporučuju kao jedina terapija. Vrste hroničnih bolova za koje se pokazalo da ih ublažavaju jaki opioidni analgetici uključuju bolove usled hroničnog osteoartritisa i bolesti intervertebralnog diska. Kod nekancerskog bola, potrebu za kontinuiranom terapijom treba procenjivati u redovnim intervalima.

Način primene:

Lek Codexy PR, tablete sa produženim oslobađanjem se primenjuju oralno.

Lek Codexy PR, tablete sa produženim oslobađanjem se moraju progutati cele; ne smeju se lomiti, žvakati ili drobiti.

Trajanje terapije

Oksikodon ne treba koristiti duže nego što je neophodno.

Prekid terapije

Kada se utvrdi da kod pacijenta nema dalje potrebe za terapijom oksikodonom, savetuje se postepeno smanjivanje doze da bi se sprečila pojava simptoma obustave.

Preosetljivost na oksikodon ili bilo koju od pomoćnih supstanci leka navedenih u odeljku 6.1.

Oksikodon se ne sme koristiti u bilo kojoj situaciji kada su opioidni lekovi kontraindikovani: teška respiratorna depresija sa hipoksijom, paralitički ileus, akutni abdomen, usporeno pražnjenje želuca, teška hronična opstruktivna bolest pluća, plućno srce (cor pulmonale), teška bronhijalna astma, povećana koncentracija ugljen-dioksida u krvi, umereno do teško oštećenje funkcije jetre, hronična konstipacija.

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije galaktoze, potpunim nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Oprez je neophodan kada se oksikodon primenjuje kod starijih iscrpljenih pacijenata, pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije pluća, pacijenata sa oštećenjem fukcije jetre ili bubrega, pacijenata sa miksedemom, hipotireoidizmom, Addison-ovom bolešću, toksičnom psihozom, hipertrofijom prostate, adrenokortikalnom insuficijencijom, alkoholizmom, delirijum tremensom, bolestima bilijarnog trakta, pankreatitisom, inflamatornom bolešću creva, hipotenzijom, hipovolemijom, povišenim intrakranijalnim pritiskom, intrakranijalnim lezijama, povredama glave (zbog rizika od povećanog intrakranijalnog pritiska), smanjenim nivoom svesti nepoznatog uzroka, apneje u snu ili pacijenata koji uzimaju benzodiazepine, druge depresore CNS (uključujući alkohol) ili pacijenata koji uzimaju MAO inhibitore (videti odeljak 4.5).

Primarni rizik od prekomerne primene opioida je respiratorna depresija.

Poremećaji disanja tokom spavanja

Opioidi mogu izazvati poremećaje disanja tokom spavanja, uključujući centralnu apneju za vreme spavanja (engl. central sleep apnoea, CSA) i hipoksemiju povezanu sa spavanjem. Upotreba opioida povećava rizik od CSA u zavisnosti od doze. Opioidi takođe mogu dovesti do pogoršanja postojeće apneje u snu (videti odeljak 4.8).

Istovremena primena oksikodona i sedativa kao što su benzodiazepini ili slični lekovi može rezultirati sedacijom, respiratornom depresijom, komom i smrću. Zbog ovih rizika, istovremeno propisivanje sa ovim sedativima treba da bude rezervisano za pacijente kod kojih druge terapijske opcije nisu moguće.

Ukoliko se donese odluka da se istovremeno primenjuju oksikodon i sedativi, treba primeniti najmanju efektivnu dozu, a trajanje terapije treba da bude najkraće moguće (videti takođe opšte preporuke za doziranje u odeljku 4.2).

Pacijenta treba pažljivo pratiti radi uočavanja znakova i simptoma respiratorne depresije i sedacije. Posebno se preporučuje da pacijenti i njihovi negovatelji budu informisani o ovim simptomima (videti odeljak 4.5).

Lek Codexy PR treba pažljivo primenjivati kod pacijenata koji uzimaju MAO inhibitore ili su uzimali MAO inhibitore u prethodne dve nedelje.

Lek Codexy PR ne treba primenjivati ukoliko postoji mogućnost pojave paralitičkog ileusa. Ukoliko se posumnja na paralitički ileus ili se on javi tokom primene, odmah treba obustaviti terapiju lekom Codexy PR.

Lek Codexy PR tablete se ne preporučuje za pre-operativnu upotrebu ili u prvih 12 do 24 sata nakon operacije.

Kao i kod svih opiodnih preparata, oksikodon treba primenjivati sa oprezom nakon abdominalnih hirurških intervencija, jer je poznato da opioidi inhibiraju intestinalni motilitet i ne treba ih primeniti sve dok se lekar ne uveri da je uspostavljena normalna funkcija creva.

Pacijenti koji treba da se podvrgnu dodatnom postupku za suzbijanje bolova (npr. operacija, blokada pleksusa), ne treba da uzimaju oksikodon 12 sati pre intervencije. Ako je dalja terapija lekom Codexy PR indikovana, doza mora da se prilagodi novim, postoperativnim uslovima.

Kod odgovarajućih pacijenata sa hroničnim nekancerskim bolom, opioide treba primenjivati kao deo sveobuhvatnog programa lečenja koji uključuje i druge lekove i modalitete lečenja. Ključni deo procene pacijenata sa hroničnim nekancerskim bolom je provera da li je kod pacijenta prisutna zavisnost ili prethodna zloupotreba lekova.

Ako se utvrdi da je terapija opioidima prikladna za pacijenta, glavni cilj terapije nije da se primeni minimalna doza opioida, već da se obezbedi doza koja će omogućiti adekvatno ublažavanje bolova uz minimalna neželjena dejstva. Da bi se omogućilo prilagođavanje doze, mora da postoji redovna komunikacija između pacijenta i lekara. Posebno se preporučuje da lekar definiše ishode lečenja prema smernicama za kontrolu bola. Lekar može da razmotri sa pacijentom prekid terapije ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni.

Zavisnost, tolerancija i potencijal za zloupotrebu Poremećaj upotrebe opioida (zloupotreba i zavisnost)

Kod pacijenata, tokom ponavljane primene opioida kao što je oksikodon, može da se razvije tolerancija na lek i fizička i/ili psihološka zavisnost. Poznato je da može da se pojavi jatrogena zavisnost nakon terapijske primene opioida.

Ponavljana upotreba oksikodona može dovesti do poremećaja upotrebe opioida (engl. Opioid Use Disorder -OUD). Pogrešna upotreba ili namerna zloupotreba ovog leka mogu dovesti do predoziranja i/ili smrti. Rizik od razvoja OUD je povećan kod pacijenata sa ličnom ili porodičnom anamnezom (roditelji ili braća i sestre) poremećaja upotrebe supstanci (uključujući poremećaj upotrebe alkohola), kod trenutnih korisnika duvana ili kod pacijenata sa ličnom istorijom drugih poremećaja mentalnog zdravlja (npr. velika depresija, anksioznost i poremećaji ličnosti).

Pacijente je potrebno pratiti radi uočavana znakova koji ukazuju na potrebu za lekom (na pr. prerani zahtev za dodatnom dozom). Ovo uključuje proveru istovremeno primenjivanih opioida i psiho-aktivnih lekova (na pr. benzodiazepini). Za pacijente sa znacima i simptomima OUD treba razmotriti konsultaciju sa specijalistom za bolesti zavisnosti.

Od pacijenta treba uzeti detaljnu anamnezu radi utvrđivanja istovremene terapije uključujući i lekove koji se mogu nabaviti bez recepta i lekove nabavljenje on-line i prethodnih i trenutnih medicinskih i psihijatrijskih stanja.

Tolerancija

Kod hronične primene, pacijenti mogu zapaziti da je terapija manje efikasna i pokazati potrebu za povećavanjem doze da bi se postigao isti nivo kontrole bola kakav je bio na početku primene. Takođe, pacijenti mogu dopuniti terapiju uzimanjem dodatnih lekova za smanjenje bola. Ovo mogu biti znaci da se kod pacijenta razvija tolerancija. Pacijentu treba objasniti rizik od razvoja tolerancije.

Prekomerna upotreba ili zloupotreba može imati za rezultat predoziranje i/ili smrt. Važno je da pacijenti uzimaju samo lekove koji su za njih propisani, u propisanoj dozi i da ne daju ovaj lek bilo kojoj drugoj osobi.

Pacijente treba pažljivo pratiti radi uočavanja znakova pogrešne primene, zloupotrebe ili zavisnosti.

Redovno treba procenjivati kliničku potrebu za terapijom analgeticima.

Sindrom obustave

Pre započinjanja terapije bilo kojim opioidom, lekar i pacijent treba da kreiraju strategiju obustave radi prekida lečenja oksikodonom.

Sindrom obustave leka može da se javi u slučaju naglog prekida terapije ili smanjenja doze. Ako pacijentu više nije potrebna terapija oksikodonom, preporučuje se postepeno smanjivanje doze,

kako bi se simptomi obustave minimizovali. Postepena obustava velikih doza može potrajati nedeljama ili mesecima.

Sindrom obustave opioidnog leka karakteriše se sledećim simptoma ili nekim od njih: nemir, lakrimacija, rinoreja, zevanje, preznojavanje, jeza, mialgija, midrijaza i palpitacije. Takođe mogu da se jave drugi simptomi koji uključuju: razdražljivost, agitaciju, anksioznost, hiperkineziju, tremor, slabost, insomniju, anoreksiju, abdominalne grčeve, mučninu, povraćanje, dijareju, povišen krvni pritisak, ubrzano disanje, ubrzan rad srca.

Ukoliko trudnica uzima ovaj lek, postoji rizik da se kod novorođenčeta javi sindrom obustave.

Hiperalgezija

Hiperalgezija se može dijagnostikovati ako se kod pacijenta na dugotrajnoj terapiji opioidom pojačava bol. Ovo može biti kvalitativno i anatomski različito od bola koji je povezan sa napredovanjem bolesti ili probijajućeg bola koji je rezultat razvoja tolerancije na opioide. Bol koi je povezan sa hiperalgezijom je više difuzan od ranije postojećeg bola i slabije definisan u kvalitetu. Simptomi hiperalgezije se mogu rešiti smanjenjem doze opioida.

Tablete Codexy PR treba progutati cele; ne treba ih lomiti, žvakati ili drobiti. Uzimanje slomljene, sažvakane ili zdrobljene tablete dovodi do brzog oslobađanja i resorpcije potencijalno fatalne doze oksikodona (videti odeljak 4.9).

Istovremena primena alkohola i leka Codexy PR može da dovede do pojačanja neželjenih dejstava leka Codexy PR; istovremenu primenu treba izbegavati.

Zloupotreba parenteralnom primenom tableta koje su namenjene za oralnu upotrebu može da dovede do ozbiljnih neželjenih dejstava, kao što su lokalna nekroza tkiva, infekcije, plućni granulomi, povećan rizik od razvoja endokarditisa i oštećenje srčanih zalistaka, koja mogu da budu sa smrtnim ishodom.

Moguće je da se u stolici primete ostaci matriksa tableta.

Opoidi, kao što je oksikodon, mogu da utiču na osovinu hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda ili osovinu hipotalamus-hipofiza-polne žlezde. Neke od promena koje mogu biti uočene obuhvataju povećanje koncentracije prolaktina u serumu, kao i smanjenje koncentracije kortizola i testosterona u plazmi. Zbog navedenih hormonskih promena mogu se javiti klinički simptomi.

Tokom istovremene terapije opioidima i sedativima kao što su benzodiazepini ili slični lekovi povećava se rizik od sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti zbog aditivnog depresivnog dejstva na CNS. Doza i trajanje istovremene primene treba da budu ograničeni (videti odeljak 4.4). Lekovi koji deluju na CNS između ostalih obuhvataju, i druge opioide, gabapentinoide kao što je pregabalin, anksiolitike, hipnotike, i sedative (uključujući benzodiazepine), antipsihotike, antidepresive, fenotiazine, anestetike, miorelaksanse, antihipertenzive i alkohol.

Istovremena primena oksikodona sa serotoninskim agensima kao što su selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (engl. Selective serotonin re-uptake inhibitor – SSRI) ili inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i norepinefrina (engl. Selective norepinephrine re- uptake inhibitor – SNRI), može prouzrokovati serotoninsku toksičnost. Simptomi serotoninske toksičnosti mogu uključivati promene u mentalnom statusu (npr. agitacija, halucinacije, koma), autonomnu nestabilnost (npr. tahikardija, nestabilan krvni pritisak, hipertermija), neuromuskularne poremećaje (npr. hiperrefleksija, nekoordinisanost, rigidnost) i/ili gastrointestinalne simptome (npr. mučnina, povraćanje, dijareja). Kod pacijenata koji uzimaju ove lekove, oksikodon treba primenjivati sa oprezom, a može biti potrebno smanjenje doze.

Istovremena primena oksikodona sa antiholinergicima ili lekovima sa antiholinergičkim dejstvom (npr. triciklični antidepresivi, antihistaminici, antipsihotici, miorelaksansi, antiparkinsonici) mogu dovesti do povećanja antiholinergičkih neželjenih dejstava. Oksikodon treba primenjivati sa oprezom i može biti potrebno smanjenje doze kod pacijenata koji primenjuju ove lekove.

Poznato je da MAO inhibitori stupaju u interakciju sa narkotičkim analgeticima. MAO inhibitori uzrokuju ekscitaciju ili depresiju CNS-a praćenu hipertenzivnom ili hipotenzivnom krizom (videti odeljak 4.4). Treba izbegavati istovremenu primenu sa MAO inhibitorima ili tokom dve nedelje od prekida njihove primene.

Alkohol može da pojača farmakodinamsko dejstvo oksikodona, zbog čega treba izbegavati istovremenu primenu.

Oksikodon se uglavnom metaboliše posredstvom CYP3A4, uz učešće i CYP2D6. Aktivnost ovih metaboličkih puteva može biti inhibirana ili indukovana istovremenom primenom različitih lekova ili hrane. Može biti potrebno odgovarajuće podešavanje doze oksikodona.

Inhibitori CYP3A4 kao što su makrolidni antibiotici (npr. klaritromicin, eritromicin i telitromicin), azolni antimikotici (npr. ketokonazol, vorikonazol, itrakonazol i posakonazol), inhibitori proteaze (npr. boceprevir, ritonavir, indinavir, nelfinavir i sakvinavir), cimetidin i sok od grejpfruta, mogu dovesti do smanjenja klirensa oksikodona što za posledicu može imati povećanje njegove koncentracije u plazmi. Zbog toga će možda biti potrebno prilagođavanje doze oksikodona.

U nastavku su navedeni neki specifični primeri:

• Itrakonazol, jak inhibitor CYP3A4, primenjen oralno u dozi od 200 mg tokom 5 dana, doveo je do povećanja vrednosti PIK (površina ispod krive) oralno primenjenog oksikodona. U proseku, vrednost PIK je bila 2,4 puta veća (u opsegu od 1,5 – 3,4).
• Vorikonazol, inhibitor CYP3A4, primenjen u dozi od 200 mg dva puta dnevno tokom 4 dana (400 mg dato kao prve dve doze), povećava vrednost PIK oralno primenjenog oksikodona. U proseku, vrednost PIK je bila 3,6 puta veća (u opsegu od 2,7 – 5,6).
• Telitromicin, inhibitor CYP3A4, primenjen oralno u dozi od 800 mg tokom 4 dana, povećao je vrednost PIK oralno primenjenog oksikodona. U proseku, vrednost PIK je bila približno 1,8 puta veća (u opsegu od 1,3 – 2,3).
• Sok od grejpfruta, inhibitor CYP3A4, uzet u količini od 200 mL tri puta dnevno tokom 5 dana, povećao je PIK oralno primenjenog oksikodona. U proseku, vrednost PIK je bila približno 1,7 puta veća (u opsegu od 1,1 – 2,1).

  Induktori CYP3A4, kao što su rifampicin, karbamazepin, fenitoin i kantarion, mogu indukovati metabolizam oksikodona i povećati vrednost njegovog klirensa, što može dovesti do smanjenja njegove koncentracije u plazmi. Može biti potrebno prilagođavanje doze oksikodona.

  U nastavku su navedeni neki specifični primeri:

• Kantarion, induktor CYP3A4, primenjen u dozi od 300 mg tri puta dnevno tokom 15 dana, smanjuje vrednost PIK oralno primenjenog oksikodona. U proseku, vrednost PIK je bila približno 50 % manja (u opsegu od 37% – 57%).
• Rifampicin, induktor CYP3A4, primenjen u dozi od 600 mg jednom dnevno tokom 7 dana, smanjuje vrednost PIK oralno primenjenog oksikodona. U proseku, vrednost PIK je bila približno 86% manja.

Lekovi koji inhibiraju aktivnost CYP2D6, kao što su paroksetin i hinidin, mogu smanjiti klirens oksikodona, što može dovesti do povećanja koncentracije oksikodona u plazmi.

Istovremena primena hinidina dovela je do povećanja Cmax oksikodona za 11%, vrednosti PIK za 13%, i vrednosti poluvremena eliminiacije za 14%. Takođe je zabeleženo i povećanje koncentracije noroksikodona (Cmax za 50%, vrednost PIK za 85% i vrednost poluvremena eliminacije za 42%).

Faramkodinamsko dejstvo oksikodona se nije menjalo.

Trudnoća

Primena oksikodona se ne preporučuje tokom trudnoće, ni tokom porođaja.

Postoje ograničeni podaci o primeni oksikodona kod trudnica. Redovna primena u trudnoći može razviti zavisnost kod fetusa i voditi do simptoma obustave kod novorođenčeta. Ako je primena opioida neophodna kod trudnice u dužem periodu, pacijentkinju treba obavestiti o postojanju rizika od javljanja opioidnog sindroma obustave kod novorođenčeta i obezbediti da odgovarajući tretman bude dostupan.

Primena u toku porođaja može dovesti do depresije disanja kod novorođenčeta i antidot za dete treba da bude odmah na raspolaganju.

Dojenje

Oksikodon se izlučuje u majčino mleko i može da izazove respiratornu depresiju kod odojčeta. Zbog toga se ne preporučuje primena oksikodona kod dojilja.

Oksikodon može uticati na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Oksikodon može da izmeni reakcije pacijenta u različitom stepenu u zavisnosti od primenjene doze i individualne osetljivosti. Zbog toga, pacijenti kod kojih se ovo javi ne treba da upravljaju vozilima ili rukuju mašinama.

Neželjene reakcije su karakteristične za potpune opioidne agoniste. Mogu da se razviju tolerancija i zavisnost (videti odeljak 4.4). Konstipacija može da se izbegne primenom odgovarajućeg laksativa. Ako se jave problemi sa mučninom i povraćanjem, oksikodon može da se kombinuje sa antiemetikom.

Učestalost javljanja neželjenih efekata je definisana na sledeći način:

Poremećaji imunskog sistema:

Povremeno: preosetljivost.

Nepoznato: anafilaktička reakcija, anafilaktoidna reakcija.

Poremećaji metabolizma i ishrane:

Često: smanjen apetit.

Povremeno: dehidratacija.

Psihijatrijski poremećaji:

Često: anksioznost, stanje konfuzije, depresija, nesanica (insomnija), nervoza, poremećaj mišljenja, neuobičajeni snovi.

Povremeno: agitacija, uticaj na labilnost, euforično raspoloženje, halucinacije, smanjen libido, dezorijentacija, promene raspoloženja, nemir, disforija.

Nepoznato: agresija, zavisnost (videti odeljak 4.4).

Poremećaji nervnog sistema:

Veoma često: somnolencija, vrtoglavica, glavobolja.

Često: tremor, letargija, sedacija.

Povremeno: amnezija, konvulzije, hipertonija, hipoestezija, nevoljne mišićne kontrakcije, poremećaj govora, sinkopa, parestezije, poremećaj čula ukusa, hipotonija.

Nepoznato: hiperalgezija.

Poremećaji oka:

Povremeno: poremećaj vida, mioza.

Poremećaj uha i labitinta:

Povremeno: vertigo.

Kardiološki poremećaji:

Povremeno: palpitacije (u kontekstu sindroma obustave), supraventrikularna tahikardija.

Vaskularni poremaćaji:

Povremeno: vazodilatacija, crvenilo lica.

Retko: hipotenzija, ortostatska hipotenzija.

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji:

Često: dispneja, bronhospazam, supresija kašlja.

Povremeno: respiratorna depresija, štucanje.

Nepoznato: centralna apneja u snu.

Gastrointestinalni poremećaji:

Veoma često: konstipacija, mučnina, povraćanje.

Često: abdominalni bol, dijareja, suva usta, dispepsija. Povremeno: disfagija, flatulencija, eruktacija, ileus, gastritis. Nepoznato: dentalni karijes.

Hepatobilijarni poremećaji:

Povremeno: povećane vrednosti enzima jetre, bilijarne kolike.

Nepoznato: holestaza.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva:

Veoma često: pruritus.

Često: osip, hiperhidroza.

Povremeno: suva koža, eksfolijativni dermatitis.

Retko: urtikarija.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema:

Povremeno: retencija urina, spazam uretre.

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki:

Povremeno: erektilna disfunkcija, hipogonadizam.

Nepoznato: amenoreja.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:

Često: astenija, zamor.

Povremeno: sindrom obustave, malaksalost, edem, periferni edem, tolerancija na lek, žeđ, pireksija, jeza.

Nepoznato: sindrom obustave kod novorođenčadi.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Akutno predoziranje oksikodonom se može manifestovati kao: mioza, respiratorna depresija, hipotenzija i halucinacije. U težim slučajevima mogu da se jave cirkulatorni kolaps i somnolencija koja može da progredira u stupor ili komu koja se produbljuje, hipotonija, bradikardija, plućni edem i smrt.

Pacijente treba informisati o znacima i simptomima predoziranja i osigurati da porodica i prijatelji budu informisani o ovim znacima jer treba da potraže hitnu medicinsku pomoć ako se oni pojave.

Efekti predoziranja mogu da budu pojačani istovremenom konzumacijom alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci.

Terapija predoziranja oksikodonom: glavnu pažnju usmeriti na obezbeđivanje prohodnosti disajnih puteva pacijenta i uvođenje pomoćne ili kontrolisane ventilacije. Čisti opioidni antagonisti poput naloksona su specifični antidoti kod simptoma predoziranja opioidima. Druge suportivne mere treba uključiti prema potrebi.

U slučaju teškog predoziranja, treba intravenski primeniti nalokson (0,4 do 2 mg kod odraslih ili 0,01 mg/kg telesne mase kod dece) ako je pacijent u komi ili u slučaju respiratorne depresije. Ako ne dođe do terapijskog odgovora, dozu treba ponoviti u intervalima od 2 minuta. Ako je potrebno ponavljanje doze onda treba započeti sa infuzijom koja iznosi 60 % početne doze, po satu. Rastvaranjem 10 mg u 50 mL dekstroze dobiće se infuzija od 200 mikrograma/mL koja se primenjuje pomoću i.v. pumpe (dozu prilagoditi kliničkom odogovoru). Infuzije nisu zamena za redovno praćenje kliničkog stanja pacijenta. Intramuskularna primena naloksona je druga terapijska opcija u slučaju kada ga nije moguće primeniti intravenski. Kako je nalokson relativno kratkog dejstva, pacijent se mora pažljivo pratiti sve dok se spontano disanje zasigurno ponovo ne uspostavi. Nalokson je kompetitivni antagonist i velike doze (4 mg) mogu da budu neophodne kod pacijenata sa ozbiljnim predoziranjem.

Kod manje ozbiljnih predoziranja, treba primeniti 0,2 mg naloksona intravenski, a zatim, po potrebi, povećavati za 0,1 mg na svaka 2 minuta.

Nakon primene poslednje doze naloksona, pacijenta bi trebalo pratiti najmanje tokom narednih 6 sati.

Nalokson ne treba primeniti ako nema klinički značajne respiratorne ili cirkulatorne depresije kao posledice predoziranja oksikodonom. Kod osoba za koje je poznato da su fizički zavisni od oksikodona ili se sumnja na fizičku zavisnost, nalokson treba primeniti sa oprezom. U ovim slučajevima naglo ili potpuno povlačenje opioidnih efekata može da prouzrokuje povratak bola i akutni sindrom obustave leka.

Dodatne/ostale mere:

• Treba razmotriti primenu aktivnog uglja (50 g za odrasle, 10-15 g za decu) ako je značajna količina uzeta u prethodnih sat vremena i ukoliko je obezbeđena prohodnost disajnih puteva. Kod oblika sa produženim oslobađanjem, razumno je pretpostaviti da će primena aktivnog uglja i nakon više od 1 sata od uzimanja leka biti od koristi, ali konkretni dokazi za ovo ne postoje.
• Tablete sa produženim oslobađnjem leka Codexy PR će nastaviti da oslobađaju oksikodon tokom 12 sati od uzimanja doze, pa je terapiju predoziranja potrebno prilagoditi u skladu sa tom činjenicom. Lavaža želuca može da bude korisna u otklanjanju neresorbovanog leka, posebno kod formulacija sa produženim oslobađanjem.