Mediko

Lekovi · May 5, 2023

kapi za oci

Pilokarpin kapi za oči bočica, 1 po 10 ml 2%

pilokarpin kapi za oči bočica, 1 po 10 ml 2%

Zaštićeno ime leka: MIOKARPIN

Hemomont d.o.o., Republika Crna Gora

DDD: 0,4 ml

Terapijske indikacije

Lek Miokarpin je miotik koji se primenjuje u terapiji:

  • snižavanja povišenog intraokularnog pritiska kod pacijenata sa glaukomom otvorenog ugla ili okularnom hipertenzijom
  • akutnog glaukoma zatvorenog ugla
  • prevencije postoperativnog povišenog intraokularnog pritiska udruženog sa operacijom laserom
  • za indukciju mioze.

Doziranje i način primene

Glaukom otvorenog ugla i okularna hipertenzija

Jednu kap ukapati u konjunktivalnu kesu do 4 puta dnevno. Kod pacijenata koji prvi put dobijaju kapi potrebno je primeniti manje koncentracije (1%), s obzirom na to da se veće koncentracije često dobro ne podnose. Učestalost primene i koncentracija primenjenih kapi su određene težinom povišenog intraokularnog pritiska i miotičkog odgovora oka pacijenta.

Da bi se sprečila sistemska resorpcija pilokarpina i oticanje leka kroz nazolakrimalni kanal, nakon ukapavanja je potrebno prstom pritisnuti unutrašnji ugao oka i držati 2 minuta.

Akutni glaukom zatvorenog ugla

Pre primene pilokarpina možda će biti potrebna primena sekretornih supresanata i hiperosmotskih agenasa da bi se snizio intraokularni pritisak ispod 50 mmHg i sprečila ishemija irisa.

Na početku terapije akutnog glaukoma zatvorenog ugla, primenjuje se jedna kap leka Miokarpin do tri puta u periodu od 30 minuta.

Prevencija postoperativnog povećanog intraokularnog pritiska udruženog sa operacijom laserom

Jednu kap (ili dve kapi primenjene u razmaku od 5 minuta) je potrebno primeniti u oko 15 do 60 minuta pre operacije.

Indukcija mioze

Ukapati u oko jednu kap (ili dve kapi u razmaku od 5 minuta).

Najčešće se ukapavaju 1-2 kapi 2% rastvora, više puta na dan (1-6 puta, prosečno 3-4 puta). Ako se ukapavaju 2 kapi, između ukapavanja treba da prođe najmanje 5 min. Kod pacijenata sa tamno pigmentisanim dužicama potrebno je koristiti rastvore većih koncentracija ili ukapavanje treba vršiti češće.

U akutnim napadima glaukoma, što je hitno stanje u oftalmologiji, svakih 5-10 min ukapava se po 1 kap 2% rastvora. Nakon 3-6 doza nastavlja se sa ordiniranjem po 1 kapi svakih 1-3 sata, do postizanja pune kontrole očnog pritiska. U navedenim situacijama, radi prevencije napada na drugom oku, u njega treba ukapavati po 1 kap 2% rastvora u intervalu 6-8 časova.

Pre primene pilokarpina možda će biti potrebna primena sekretornih supresanata i hiperosmotskih agenasa da bi se smanjio intraokularni pritisak ispod 50 mmHg i sprečila ishemija irisa.

Pedijatrijska populacija

Bazirano na retkom prijavljivanju neželjenih dejstava kod dece i dugogodišnjem iskustvu upotrebe pilokarpina kod glaukoma dece. Koncentracije do 2 % mogu biti bezbedne za primenu kod dece. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljku 5.1, ali preporuka za doziranje nema.

Terapiju treba započeti sa najmanjom dostupnom dozom i koncentracijom kod pacijenata mlađih od 18 godina. Zavisno od kliničkog odgovora i podnošljivosti, doza pilokarpin kapi za oči 2% se može povećati do maksimalne preporučene doze za odrasle osobe. Nakon ukapavanja je potrebno prstom pritisnuti unutrašnji ugao oka i držati 1 minut kako bi se sprečila sistemska resorpcija leka.

Starija populacija

Upotreba ovog leka kod starijih je bezbedna, kao kod drugih odraslih pacijenata.

Način primene Okularna primena.

Nakon ukapavanja je potrebno prstom pritisnuti unutrašnji ugao oka i držati 1 minut kako bi se sprečila sistemska resorpcija leka.

Ne treba koristiti rastvor koji je zamućen ili je promenio boju.

Strogo treba paziti da se rastvor ne kontaminira (vrh bočice ne treba dirati prstima, niti ga treba oslanjati na strukture oka). Pre ukapavanja obavezno treba oprati ruke.

Kontraindikacije

  • preosetljivost na aktivnu supstancu ili neku od pomoćnih supstanci leka (videti odeljak 6.1)
  • stanja u kojima konstrikcija pupile nije poželjna npr. akutni iritis, uveitis anterior i neki oblici sekundarnog glaukoma
  • akutna zapaljenska oboljenja prednjeg očnog segmenta
  • korišćenje mekih kontaktnih sočiva.

Posebna upozorenja

Pilokarpin pripada trećoj liniji lekova za terapiju glaukoma. Koristi se, pretežno u kombinaciji sa drugim lekovima, kao što su: antagonisti beta adrenergičkih receptora ili simpatomimetici (agonisti alfa adrenergičkih receptora).

Miotike treba obazrivo primenjivati kod osoba sa srčanim bolestima (insuficijencija srca, skoriji infarkt miokarda), bronhijalnom astmom, želudačnim ili gastrointestinalnim bolestima (ulkus, gastrointestinalni spazmi), hipertireoidizmom, opstrukcijom u urinarnom traktu, Parkinsonovom bolešću, hipertenzijom ili hipotenzijom, ili drugim očnim bolestima (iritis, ablacija retine).

Miotici se takođe moraju primenjivati veoma oprezno kod pacijenata sa predispozicijom za ablaciju retine. Posebno osetljivi pacijenti su osobe sa nekim prethodnim oboljenjem retine, mlađi pacijenti sa miopijom. Zbog toga se savetuje da se svi pacijenti pre započinjanja terapije mioticima podvrgnu oftalmološkom pregledu očnog dna.

Pacijente je potrebno savetovati na oprez kod noćne vožnje ili pri obavljanju rizičnih poslova u loše osvetljenom okruženju. Pored toga, miotici mogu izazvati akomodacioni spazam, prilikom menjanja fokusa sa bližih na dalje objekte i obratno.

Paradoksalno povećanje očnog pritiska može da nastupi kod pacijenata sa kompromitovanom trabekularnom mrežom (npr. traumatsko zatvaranje ugla). Izgleda da pilokarpin u toj populaciji smanjuje uveoskleralni, alternativni i u takvom oku važan put oticanja komorske tečnosti.

Potreban je oprez i kod pacijenata sa oštećenjem rožnjače ili konjunktive.

Posle svake upotrebe bočicu treba dobro zatvoriti. Vrh bočice ne sme da se dodirne rukama, niti se, zbog kontaminacije, sme prisloniti na neku površinu.

Lek Miokarpin kapi za oči sadrže benzalkonijum-hlorid, koji može izazvati iritaciju očiju. Izbegavati kontakt sa mekim kontaktnim sočivima. Pre primene leka Miokarpin, skinuti kontaktna sočiva i sačekati najmanje 15 minuta pre njihovog ponovnog stavljanja. Poznato je da benzalkonijum-hlorid menja boju mekih kontaktnih sočiva.

Interakcije

Miokarpin se može koristiti u kombinaciji sa beta-blokatorima, inhibitorima ugljene anhidraze, simpatomimeticima ili hiperosmotskim agensima.

Iako klinički nije potvrđeno, miotički efekat pilokarpina može biti smanjen pri dugotrajnoj lokalnoj ili sistemskoj primeni kortikosteroida, zatim sistemskoj primeni antiholinergika, antihistaminika, petidina, simpatomimetika ili tricikličnih antidepresiva.

Ukoliko je potrebna primena više od jednog oftalmološkog preparata potrebno je između primene dve različite vrste lekova (kapi) napraviti pauzu od najmanje 5 minuta.

Istovremena primena dva miotika sa ne preporučuje.

Trudnoća i dojenje

Studije reproduktivne toksičnosti na životinjama nisu sprovedene sa pilokarpin-hidrohloridom. Ne zna se da li pilokarpin hidrohlorid može izazvati oštećenja kod ploda kada se primenjuje kod trudnica ili da li može uticati na reprodukciju.

Pilokarpin se mora obazrivo primenjivati u trudnoći samo onda kada je to apsolutno indikovano. Takođe, budući da nije poznato da li se pilokarpin izlučuje u majčino mleko, dojiljama se mora davati sa oprezom.

Upravljanje vozilom

Mioza može da izazove teškoće u adaptaciji oka na tamu. O tome treba voditi računa pri noćnoj vožnji i tokom obavljanja preciznih ili opasnih poslova pri slabom osvetljenju. Pacijente treba savetovati da ne upravljaju motornim vozilom niti da rukuju mašinama ukoliko im vid nije potpuno jasan.

Neželjena dejstva

Lokalna: osećaj peckanja ili bockanja u oku, smetnje vida, suzenje, cilijarni spazam, vaskularna kongestija vežnjače, superficijalni keratitis, akomodativna kratkovidost (posebno mlađih osoba sa većom akomodativnom sposobnošću), otežana adaptacija oka na tamu, slabiji vid pri lošem osvetljenju (posebno kod starijih osoba i osoba sa zamućenjem sočiva), katarakta (pri dugotrajnoj primeni), ablacija retine (izuzetno retko). Takođe, krvarenje u staklastom telu i staza papile očnog živca.

CNS: temporalne, periorbitalne ili supraorbitalne glavobolje (posebno kod mlađih pacijenata na početku terapije).

Sistemska: hipertenzija, tahikardija, bronhijalni spazam i bronhijalna hipersekrecija, edem pluća, salivacija, znojenje, fascikulacije mišića, mučnina, povraćanje, dijareja (retko). Sistemska toksičnost češća je kod odraslih nego kod dece.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Ukoliko se lokalno primeni doza veća od propisane oči treba dobro isprati vodom.

Sistemska toksičnost nakon lokalne primene pilokarpina je izuzetno retka, ali se povremeno kod osetljivih pacijenata mogu javiti pojačano znojenje i hiperaktivnost digestivnog trakta i nakon preporučene primene leka. Predoziranost dovodi do pojačanog znojenja, salivacije, mučnine, tremora i usporenja pulsa i pada krvnog pritiska. Kod umerene predoziranosti se očekuje spontan oporavak, uz intravensku nadoknadu tečnosti.

Kada se greškom lek proguta treba izazvati povraćanje ili isprati želudac i dati medicinski ugalj. Ako se jave ozbiljni sistemski poremećaji daje se atropin sulfat (inicijalno 0,5-2 mg s.c. ili i.v.), diazepam i, po potrebi, reaktivator holinesteraze (npr. pralidoksim hlorid 1 g/6 h i.m. ili i.v.). Kod smetnji disanja primenjuje se kiseonik ili veštačka ventilacija. Ostala terapija je simptomatska.