Terapijske indikacije
Kratkotrajna primena kod jakih bolova (posttraumatskih i postoperativnih), kada se terapija drugim neopioidnim analgeticima pokaže neuspešnom.
Doziranje i način primene
Doziranje
Po jedna tableta svakih 6-8 sati, izuzetno se može uzeti i po 2 tablete. Maksimalno se dnevno može uzeti 8 tableta.
Stariji pacijenti i pacijenti sa smanjenim klirensom kpeatinina
Kod starijih pacijenata, kao i kod pacijenata sa smanjenim klirensom kreatinina, potrebno je razmotriti primenu nižih doza leka, pošto ekskrecija metabolita metamizola može biti produžena.
Pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije bubrega ili jetre
Imajući u vidu da je kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrega ili jetre smanjena brzina eliminacije leka, potrebno je izbegavati ponavljanu primenu visokih doza leka.
Način primene
Oralna upotreba.
Kontraindikacije
- Preosetljivost na metamizol, druge pirazolone ili pirazolidine (uključujući pacijente koji su nakon primene neke od ovih supstanci reagovali agranulocitozom) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci.
- Sindrom astme uzrokovane analgeticima ili preosetljivost na analgetike tipa urtikarija/angioedem, tj. pacijenti koji reaguju bronhospazmom ili drugim anafilaktoidnim reakcijama (npr. urtikarijom, rinitisom ili angioedemom) na salicilate, paracetamol ili druge neopioidne analgetike (npr. diklofenak, ibuprofen, indometacin, naproksen).
- Poremećaj funkcije koštane srži (npr. nakon lečenja citostaticima) ili oboljenja hematopoeznog sistema.
- Hipotenzija i poremećaj cirkulacije.
- Genetski uslovljen deficit glukoza-6-fosfat-dehidrogenaze (opasnost od hemolize).
- Akutna intermitentna hepatična porfirija (opasnost od provociranja napada porfirije).
- Deca mlađa od 18 godina.
- Trudnoća i dojenje.
Posebna upozorenja
Lek Analgin sadrži derivat pirazolona, metamizol i pri njegovoj upotrebi mogu se javiti retki, ali životno ugrožavajući, rizici od pojave agranulocitoze i šoka.
Pacijenti kod kojih se javi anafilaktoidna reakcija na metamizol su u opasnosti od pojave istih reakcija pri upotrebi drugih neopioidnih analgetika.
Pacijenti kod kojih se javi anafilaktička reakcija na metamizol ili druga imunološki posredovana reakcija (npr. agranulocitoza) su takođe u opasnosti od pojave istih reakcija pri upotrebi drugih pirazolona i pirazolidina.
Agranulocitoza
Ako se jave znaci ili simptomi agranulocitoze ili trombocitopenije, primenu leka Analgin treba odmah prekinuti i krvna slika (kao i diferencijalna krvna slika) se mora kontrolisati dok se vrednosti ne normalizuju. Prekid terapije se ne sme odlagati dok se čekaju laboratorijski rezultati.
Pancitopenija
Ukoliko se javi pancitopenija, terapija se mora odmah prekinuti i mora se uraditi i pratiti kompletna krvna slika dok se vrednosti ne normalizuju. Sve pacijente treba posavetovati da odmah zatraže medicinsku pomoć ukoliko im se tokom terapije metamizolom pojave znaci ili simptomi koji ukazuju na bolesti krvi: astenija, infekcija, uporna groznica, modrice, krvarenje, bledilo.
Anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije
Kada se bira način primene, važno je uzeti u obzir činjenicu da je parenteralna upotreba metamizola udružena sa većim rizikom od pojave anafilaktičkih ili anafilaktoidnih reakcija. Rizik od pojave potencijalno teških anafilaktoidnih reakcija na metamizol je značajno povećan kod pacijenata sa:
- sindromom astme uzrokovane analgeticima ili preosetljivošću na analgetike tipa urtikarija/angioedem;
- bronhijalnom astmom, posebno sa pratećim rinosinuzitisom i polipima u nosu;
- hroničnom urtikarijom;
- preosetljivošću na određene boje (npr. tartrazin) i konzervanse (npr. benzoate);
- alkoholnom intolerancijom. Takvi pacijenti reaguju čak i na male količine alkoholnih pića simptomima kao što su kijanje, lakrimacija i jako crvenilo lica. Takva intolerancija alkohola može ukazivati na prethodno nedijagnostifikovan sindrom astme uzrokovane analgeticima.
Pre primene metamizola neophodno je detaljno ispitati medicinsku istoriju pacijenta. Kod pacijenata sa povećanim rizikom od anafilaktičkih/anafilaktoidnih reakcija, lek sme da se koristi samo nakon stroge procene koristi i rizika terapije. Ako je lek Analgin dat u takvim
slučajevima, stanje pacijenta treba pažljivo pratiti da bi se obezbedila medicinska i hitna pripravnost.
Anafilaktički šok se javlja uglavnom kod osetljivih pacijenata. Zbog toga se savetuje poseban oprez kod astmatičara ili atopičnih pacijenata.
Teške kožne reakcije
Životno-ugrožavajuće kožne reakcije kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i toksična epidermalna nekroliza (TEN) su prijavljene prilikom primene metamizola. Ukoliko se znaci ili simptomi SJS ili TEN jave (kao što je progresivni osip kože, često sa plikovima i lezijama sluzokože) terapiju metamizolom treba odmah prekinuti i nikada više ne započinjati. Pacijenti treba da budu svesni znakova i simptoma i treba pažljivo da prate kožne reakcije, posebno u prvoj nedelji terapije.
Izolovane hipotenzivne reakcije
Lek Analgin može uzrokovati hipotenzivnu reakciju, koja može zavisiti od doze. Treba imati u vidu da je veća mogućnost nastanka hipotenzivne reakcije kod parenteralne nego kod oralne primene metamizola.
Rizik od takvih reakcija je takođe povećan kod:
- suviše brze intravenske injekcije (kod parenteralne primene metamizola);
- pacijenata sa, na primer, već postojećom hipotenzijom, hipovolemijom ili dehidratacijom, nestabilnom cirkulacijom ili početnim problemima krvotoka (kao što je kod pacijenata sa srčanim napadom ili multiplom traumom);
- pacijenata sa visokom temperaturom.
Kod ovih pacijenata je neophodno pažljivo preispitati indikaciju kao i strogo kontrolisati njihovo stanje. Preventivne mere mogu biti potrebne (npr. stabilizacija krvotoka) kako bi se smanjio rizik od hipotenzivne reakcije.
Lek Analgin se može koristiti samo uz pažljivo praćenje hemodinamskih parametara kod pacijenata kod kojih po svaku cenu treba izbeći nastanak hipotenzije (npr. kod pacijenata sa teškim koronarnim srčanim oboljenjima ili relevantnom stenozom cerebralnih krvnih sudova).
Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega
Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega, lek se može primeniti samo nakon stroge procene koristi i rizika i primenom odgovarajućih mera opreza.
Lek Analgin se ne sme primenjivati kod dece mlađe od 18 godina, dok je kod starijih osoba potreban oprez tokom primene.
Pri primeni velikih doza ili dugotrajnoj primeni treba kontrolisati krvnu sliku.
Interakcije
Moguće su interakcije ako se pirazolonski derivati uzimaju istovremeno sa alkoholom, oralnim antidijabeticima, kumarinskim antikoagulansima, klopidogrelom, niskomolekularnim heparinom, kortikosteroidima, indometacinom, penicilinom i sulfonamidom pri čemu dolazi do produženja delovanja ovih lekova. Fenilbutazon, hipnotici i sedativi smanjuju učinak pirazolonskih analgetika, dok kombinacija sa hlorpromazinom (fenotiazin) može dovesti do ozbiljne hipotermije.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi mogu povećati koncentraciju litijuma i metotreksata u krvi, što može potencirati toksične efekte ovih lekova.
Metamizol može dovesti do smanjenja koncentracije ciklosporina u plazmi, koje treba da se prate prilikom istovremene upotrebe metamizola i ciklosporina.
Istovremena upotreba metamizola i acetilsalicilne kiseline može smanjiti efikasnost acetilsalicilne kiseline na inhibiciju agregacije trombocita . Zbog toga se savetuje oprez sa ovom
kombinacijom kod pacijenata koji uzimaju niske doze acetilsalicilne kiseline kao kardioprotektivnu terapiju.
Metamizol može izazvati smanjenje koncentracije bupropiona u krvi. Potreban je oprez prilikom istovremene primene bupropiona i metamizola.
Klasa pirazolona može dovesti do promena u efikasnosti antihipertenziva i diuretika. Nije poznato u kojoj meri tome doprinosi metamizol.
Trudnoća i dojenje
Primena metamizola je kontraindikovana tokom trudnoće i dojenja.
Metamizol prelazi u mleko dojilja i može uzrokovati neželjena dejstva kod beba. Zabeležena je pojava cijanoze kod odojčadi čije su majke primale metamizol.
Upravljanje vozilom
Metamizol u preporučenim dozama nema uticaja na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama.
Neželjena dejstva
Učestalost neželjenih dejstva je definisana prema sledećim konvencijama: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Poremećaji krvi i limfnog sistema
Retko: leukopenija.
Veoma retko: agranulocitoza, uključujući i slučajeve sa fatalnim ishodom; trombocitopenija. Nepoznate učestalosti: aplastična anemija; pancitopenija, uključujući i slučajeve sa fatalnim ishodom.
Ove reakcije se mogu javiti čak i ako je metamizol ranije primenjivan bez komplikacija.
Postoje indicije, po kojima rizik od nastajanja agranulocitoze može biti povećan ukoliko se lek primenjuje duže od nedelju dana.
Ova reakcija nije dozno zavisna i može se javiti u bilo koje vreme tokom terapije. Manifestuje se visokom telesnom temperaturom, groznicom, bolovima u grlu, tegobama pri gutanju kao i zapaljenjem u predelu usne šupljine, nosa, ždrela i genitalnog ili analnog predela. Kod pacijenata koji primaju antibiotike, ovi znaci mogu biti minimalno izraženi. Otok limfnih žlezda ili slezine je neznatan ili sasvim izostaje. Sedimentacija krvi je jako ubrzana, broj granulocita je znatno smanjen ili oni u potpunosti nedostaju. Nalazi za hemoglobin, eritrocite i trombocite, uglavnom (ali ne uvek) pokazuju normalne vrednosti.
Od odlučujućeg je značaja trenutno obustavljanje primene leka. Odmah, još pre dobijanja rezultata laboratorijskih analiza, obustaviti primenu leka ako dođe do neočekivanog pogoršanja opšteg stanja, ukoliko telesna temperatura ne opada ili se vpaća, ili se javljaju bolne promene na sluzokoži usta, nosa i ždrela.
U slučaju pancitopenije, terapiju metamizolom treba odmah prekinuti i uraditi kompletnu krvnu sliku i pratiti vrednosti dok se ne normalizuju.
Poremećaji imunskog sistema
Retko: anafilaktoidne ili anafilaktičke reakcije*
Veoma retko: sindrom astme uzrokovane analgeticima. Kod pacijenata sa sindromom astme uzrokovane analgeticima reakcije preosetljivosti se ispoljavaju tipično u vidu astmatičnih napada.
Nepoznate učestalosti: anafilaktički šok*
- Ove reakcije se mogu javiti posebno posle parenteralne primene; mogu biti ozbiljne, životno ugrožavajuće i u nekim slučajevima sa fatalnim ishodom. Mogu se javiti iako se metamizol ranije koristio bez komplikacija.
Reakcije preosetljivosti se mogu javiti tokom primene odnosno neposredno posle primene leka, ali i nekoliko sati kasnije. One se najčešće javljaju tokom prvog sata nakon primene leka. Lakše reakcije se manifestuju kožnim i mukoznim reakcijama (svrab, žarenje, crvenilo, urtikarija, edem), dispnejom, i ređe kao gastrointestinalne tegobe. Navedene reakcije mogu preći u teže oblike sa generalizovanom urtikarijom, teškim angioedemom (i u predelu larinksa), teškim bronhospazmom, poremećajima srčanog ritma, padom krvnog pritiska (ponekad i sa prethodnim rastom krvnog pritiska) i cirkulatornim šokom.
Iz navedenih razloga u slučaju pojave reakcija na koži treba odmah obustaviti primenu leka.
Kardiološki popemećaji
Nepoznate učestalosti: Kounis-ov sindrom.
Vaskularnu poremećaju
Povremeno: hipotenzivne reakcije u toku i nakon primene leka, koje nisu udružene sa drugim znacima anafilaktičke ili anafilaktoidne reakcije. Takve reakcije mogu dovesti do drastičnog pada krvnog pritiska. Brza intravenska primena metamizola povećava rizik od pojave hipotenzivne reakcije. Kod hiperpireksije, u zavisnosti od primenjene doze leka, može doći do kritičnog pada krvnog pritiska bez drugih znakova reakcije preosetljivosti.
Poremećaji kože i potkožnog tkiva Povremeno: fiksni lekom-uzrokovan egzantem Retko: osip (npr. makulopapulozni egzantem).
Veoma retko: Stevens-Johnson-ov sindrom ili toksična epidermalna nekroliza (terapiju treba prekinuti).
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema
Veoma retko: akutno pogoršanje funkcije bubrega, pri čemu se veoma retko može razviti proteinurija, oligo- ili anurija, odnosno akutna bubrežna insuficijencija; akutni intersticijalni nefritis.
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene
Moguća je pojava crvene prebojenosti urina zbog prisustva rubazonske kiseline (neškodljivi produkt metabolizma metamizola, koj se izlučuje u malim količinama).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
faks: +381 (0) 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Predoziranje
Simptomi
Kod akutnog predoziranja može doći do pojave mučnine, povraćanja, bolova u predelu abdomena, oštećenja funkcije bubrega/akutna bubrežna insuficijencija (npr. pod slikom intersticijalnog nefritisa), a retko i pojave simptoma od strane CNS-a (vrtoglavica, somnolencija, koma, grčevi), pada krvnog pritiska (koji može dovesti do šoka) i tahikardije.
Posle primene visokih doza, izlučivanje rubazonske kiseline (neškodljivi produkt metabolizma) može prouzrokovati crvenu prebojenost urina.
Terapija
Nije poznat specifičan antidot za metamizol. Ukoliko je od primene metamizola prošlo malo vremena, može se pokušati ograničiti dalja sistemska resorpcija aktivne supstance merama primarne detoksikacije (npr. gastrična lavaža) ili smanjivanjem resorpcije (npr. primenom aktivnog uglja). Glavni metabolit (4-N-metilaminoantipirin) se može eliminisati hemodijalizom, hemofiltracijom, hemoperfuzijom ili filtracijom plazme.
Terapija intoksikacije, kao i prevencija teških komplikacija, može iziskivati opštu i specijalnu intenzivnu kontrolu i lečenje.
Xitne mere kod teških reakcija preosetljivosti (šok)
Kod prvih znakova (npr. kožne reakcije u vidu urtikarije i naleta crvenila, uznemirenost, glavobolja, znojenje, mučnine) treba prekinuti primenu metamizola i napraviti pristup veni. Pored uobičajenih urgentnih mera kao što su spuštanje glave i gornjeg dela tela, oslobađanje disajnih puteva i primena kiseonika, može se javiti potreba za nadoknadom volumena kao i za primenom simpatomimetika ili glukokortikoida.
