Lekovi · June 20, 2023

cardiopirin

Cardiopirin tablete 100mg

Doziranje

U terapiji kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih oboljenja:

Pre prve primene leka u navedenim indikacijama, neophodno je konsultovati lekara. Uobičajena doza za dugotrajnu upotrebu je 100 mg jednom dnevno. U pojedinim slučajevima veća doza može biti odgovarajuća, posebno za kratkotrajnu terapiju po savetu lekara i do 300 mg dnevno. Uopšteno, acetilsalicilna kiselina treba da se koristi za oprezom kod starijih pacijenata koji su podložniji nastanku neželjenih događaja. Uobičajena doza za odrasle se preporučuje kod pacijenata koji nemaju ozbiljnu bubrežnu ili hepatičnu insuficijenciju. Terapiju treba kontrolisati u redovnim intervalima.

Antitrombotičko dejstvo:

Preporučena dnevna doza je 100 mg. Tablete koje se uzimaju u vreme postavljanja dijagnoze treba da se sažvaću kako bi se brže resorbovale.

Deca:

Lek ne treba primenjivati kod dece mlađe od 16 godina, osim ukoliko nije indikovano (npr. kod Kavasakijeve bolesti). 

Način primene:

Za oralnu upotrebu. Gastrorezistentne tablete progutati cele uz dosta tečnosti, po mogućstvu uz obrok.

Kontraindikacije

Acetilsalicilna kiselina ne sme se koristiti u slučajevima:

  • preosetljivosti na acetilsalicilnu kiselinu, salicilate ili na bilo koju od pomoćnih supstanci
  • ranije prisutnih astmatičnih napada koje je prouzrokovala primena salicilata ili supstanci koje imaju slično dejstvo, prvenstveno nesteroidnih antiinflamatornih lekova,
  • aktivnih ulkusa gastrointestinalnog trakta,
  • hemoragijske dijateze,
  • teškog oštećenja funkcije bubrega,
  • teškog oštećenja funkcije jetre,
  • teške srčane insuficijencije,
  • kombinacije sa metotreksatom u dozama od 15 mg nedeljno ili većim,
  • poslednjeg trimestra trudnoće,
  • kod dece mlađe od 16 godina, sa izuzetkom prevencije tromboze u kardijalnoj hirurgiji.

Posebna upozorenja

U sledećim slučajevima acetilsalicilnu kiselinu bi trebalo koristiti uz poseban oprez:

  • ako postoji preosetljivost na analgetike / antiinflamatorne lekove / antireumatike i kod postojanja drugih alergija;
  • ako postoji anamneza gastrointestinalnih ulkusa uključujući hronične ili rekurentne ulkuse ili ranije prisutnih gastrointestinalnih krvarenja;
  • ako se istovremeno koristi terapija antikoagulantnim sredstvima;
  • kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubega ili kod pacijenta sa oštećenjem kardiovaskularne cirkulacije (npr. renalna vaskularna oboljenja, kongestivna srčana insuficijencija, deplecija volumena, velike operacije, sepsa, ili veliki hemoragijski događaji), kod kojih acetilsalicilna kiselina može još dodatno povećati rizik od oštećenja funkcije bubrega i akutne insuficijencije bubrega;
  • kod pacijenata koji pate od nedostatka glukozo-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD), acetilsalicilna kiselina može izazvati hemolizu ili hemolitičku anemiju. Faktori koji mogu povećati rizik od hemolize su npr. velika doza leka, povišena telesna temperatura ili akutna infekcija;
  • ako je oštećena funkcija jetre;
  • neki nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) kao što su ibuprofen i naproksen, mogu da ometaju inhibitorno dejstvo acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita. Pacijente treba savetovati da konsultuju svog lekara ukoliko terapijski koriste acetilsalicilnu kiselinu, a planiraju da uzmu neki nesteroidni antiinflamatorni lek (NSAIL) kao analgetik;
  • acetilsalicilna kiselina može da prouzrokuje bronhospazam i da prouzrokuje napade astme ili neku drugu reakciju preosetljivosti. Faktori rizika su već postojeća astma, polenska alergija, polipi u nosu ili hronično respiratorno oboljenje. Ovo se takođe odnosi na pacijente koji ispoljavaju alergijske reakcije (npr. reakcije na koži, svrab, urtikarija) na ostale supstance;
  • usled svog inhibitornog dejstva na agregaciju trombocita koje traje nekoliko dana posle uzimanja, acetilsalicilna kiselina može prouzrokovati tendenciju ka povećanom krvarenju tokom i posle operacija (uključujući manje operacije, npr. vađenje zuba);
  • kada se uzimaju manje doze, acetilsalicilna kiselina smanjuje izlučivanje mokraćne kiseline. Ovo takođe može prouzrokovati napade gihta kod pacijenata koji za to imaju predispoziciju;
  • kod dece i adolescenata mlađih od 16 godina, u slučaju virusnih infekcija sa ili bez povišene telesne temperature ne bi trebalo koristiti lekove koji sadrže acetilsalicilnu ukoliko se prethodno ne potraži savet lekara. Kod određenih virusnih bolesti, naročito gripa tipa A, gripa tipa B i varičele, postoji rizik od razvoja Rejovog sindroma, veoma retke bolesti koja može biti opasna po život i koja zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Rizik može biti veći ukoliko se acetilsalicilna kiselina daje istovremeno uz drugu terapiju, međutim, nije dokazana uzročnoposledična veza. Ukoliko se kod takvih bolesti javi uporno povraćanje, to može biti znak Rejovog sindroma.

Lek Cardiopirin sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Interakcije

Kontraindikovane interakcije:

Metotreksat primenjen u dozama od 15 mg nedeljno ili većim:

Povećana hematološka toksičnost metotreksata (dolazi do smanjene eliminacije metotreksata putem bubrega zbog delovanja antiinflamatornih lekova uopšte i do istiskivanje metotreksata sa njegovih proteina plazme zbog vezivanja salicilata).

Kombinacije koje zahtevaju mere opreza pri upotrebi

Metotreksat primenjen u dozama manjim od 15 mg nedeljno:

Povećana hematološka toksičnost metotreksata (dolazi do smanjene eliminacije metotreksata putem bubrega zbog delovanja antiinflamatornih lekova uopšte i do istiskivanje metotreksata sa njegovih proteina plazme za zbog vezivanja salicilata).

NSAIL:

Primena u istom danu nekih nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), kao što su ibuprofen i naproksen može da ometa trajnu inhibiciju trombocita izazvanu acetilsalicilnom kiselinom. Klinički značaj ovih interakcija nije poznat. Lečenje nekim NSAIL kao što su ibuprofen ili naproksen kod pacijenata sa povećanim kardiovaskularnim rizikom može ograničiti kardioprotektivno dejstvo acetilsalicilne kiseline.

Metamizol:

Metamizol može smanjiti uticaj acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita ako se uzima istovremeno. Stoga ovu kombinaciju treba koristiti s oprezom kod pacijenata koji uzimaju aspirin u malim dozama radi kardioprotekcije.

Antikoagulansi, trombolitici/ostali inhibitori agregacije trombocita /hemostaze:

Povećan rizik od krvarenja.

Ostali nesteroidni antiinflamatorni lekovi sa salicilatima koji se koriste u većim dozama:

Povećan je rizik od pojave ulkusa i gastrointestinalnog krvarenja usled mogućeg sinergističkog dejstva.

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (engl. selective serotonin reuptake inhibitors, SSRI):

Povećan rizik od pojave krvarenja u gornjem delu gastrointestinalnog trakta verovatno usled sinergističkog dejstva.

Digoksin:

Koncentracije digoksina u plazmi su povećane usled smanjenog renalnog izlučivanja.

Antidijabetici, npr. insulin, sulfonilurea:

Povećano hipoglikemijsko dejstvo kod korišćenja većih doza acetilsalicilne kiseline zbog samog hipoglikemijskog efekta acetilsalicilne kiseline i zbog istiskivanja derivata sulfoniluree sa svog mesta vezivanja za proteine plazme.

Diuretici u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom koja se koristi u većim dozama:

Smanjena glomerularna filtracija putem smanjene renalne sinteze prostaglandina.

Sistemski glukokortikosteroidi, osim hidrokortizona koji se koriste kao supstituciona terapija kod Adisonove bolesti:

Tokom terapije kortosteroidima su smanjeni nivoi salicilata u krvi i smanjen je rizik od predoziranja salicilatima posle završetka ove terapije zbog povećane eliminacije salicilata uzrokovane kortikosteroidima.

Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom koja se koristi u većim dozama:

Smanjena glomerularna filtracija putem inhibicije vazodilatornih prostaglandina. Takođe, smanjeno antihipertenzivno dejstvo.

Valproinska kiselina:

Povećana toksičnost valproinske kiseline usled istiskivanja sa mesta vezivanja na proteinima.

Alkohol:

Povećano oštećenje gastrointestinalne sluzokože i produženo vreme krvarenja usled aditivnog dejstva acetilsalicilne kiseline i alkohola.

Urikozurici kao što je benzbromaron, probenecid:

Smanjeno urikozurično dejstvo (kompeticija na nivou bubrežne tubularne eliminacije mokraćne kiseline).

cardiopirin

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može nepovoljno uticati na trudnoću i/ili embrio/fetalni razvoj. Podaci epidemioloških studija dovode do zabrinutosti oko povećanog rizika od pobačaja i malformacija nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u periodu rane trudnoće. Veruje se da rizik raste sa povećanjem doze i produžetkom terapije. Na osnovu raspoloživih podataka ne može se ustanoviti nikakva povezanost između upotrebe acetilsalicilne kiseline i povećanog rizika od pobačaja. Po pitanju malformacija raspoloživi epidemiološki podaci za acetilsalicilnu kiselinu nisu dosledni, ali povećani rizik od nastanka gastroshize se ne može isključiti. Prospektivna studija u kojoj je oko 14800 majki sa decom bilo izloženo ovom leku tokom perioda rane trudnoće (od 1. do 4. meseca) nije ukazala na bilo koju povezanost primene leka sa povećanom stopom pojave malformacija.

Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost.

Tokom prvog i drugog trimestra trudnoće lekove koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu ne treba davati ukoliko nije neophodno. Ukoliko se primenjuju lekovi koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu kod žena koje planiraju trudnoću, ili u periodu prvog i drugog trimestra trudnoće, treba primeniti najmanju moguću dozu a trajanje terapije treba da bude najkraće moguće.

Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izazvati:

kod fetusa:

  • kardiopulmonalnu toksičnost (sa preranim zatvaranjem ductus arteriosus-a i pulmonalnom hipertenzijom);
  • poremećaj funkcije bubrega, koja može napredovati do insuficijencije bubrega sa oligohidroamniozom;kod majke i deteta, pri kraju trudnoće:
  • moguće produženje vremena krvarenja, antiagregacioni efekat koji se može javiti čak i nakon veoma malih doza;
  • inhibiciju uterinih kontrakcija što dovodi do odloženog ili produženog porođaja. Zbog toga je acetilsalicilna kiselina kontraindikovana tokom trećeg trimestra trudnoće.

Dojenje

Salicilati i njegovi metaboliti prelaze u majčino mleko u malim količinama.

Budući da do sada nisu primećena nikakva neželjena dejstva na odojče posle povremene upotrebe, obično nije neophodno prekinuti dojenje. Ipak, u slučaju produžene upotrebe ili upotrebe velikih doza, trebalo bi prestati sa dojenjem.

Upravljanje vozilom

Lek Cardiopirin nema uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva

Navedena neželjena dejstva obuhvataju sva postmarketinški spontano prijavljena neželjena dejstva za sve farmaceutske oblike acetilsalicilne kiseline, uključujući i kratkotrajnu i dugotrajnu oralnu primenu Iz tog razloga prikaz po CIOMS III kategorijama učestalosti ovde nije potpuno adekvatan.

Sistem klasa organa (MedDRA)Neželjeno dejstvo
Poremećaji krvi i limfnog sistemaHemoragijska anemijaa,Anemijaa izazvana deficijencijom gvožđa uz laboratorijske nalaze i kliničke znake i simptome, Hemolizab,Hemolitička anemijab
Poremećaji imunskog sistemaHipersenzitivnost, Hipersenzitivnost na lek, Alergijski edem i angioedem, Anafilaktička reakcija,Anafilaktički šok sa laboratorijskim nalazima i kliničkom slikom
Poremećaji nervnog sistemaCerebralna i intrakranijalna hemoragija,Vrtoglavica
Poremećaji uha i labirintaTinitus
Kardiološki poremećajiKardio-respiratorni distres sindromc
Vaskularni poremećaji
Hemoragija,Hemoragija usled operacije, Hematom,Hemoragija u mišićima
Respiratorni, torakalni i medijastilni poremećajiEpistakse,Sindrom astme izazavan analgeticima, Rinitis,Nazalna kongestija
Gastrointestinalni poremećaji
Dispepsija,Bol u gastrointestinalnom traktu, Bol u abdomenu,Krvarenje desni,Inflamacija u gastrointestinalnom traktu, Gastrointestinalni uklus, gastrointestinalna hemoragija,Perforacija gastrointestinalnog ulkusa sa laboratorijskim nalazima i kliničkom slikom
Hepatobilijarni poremećajiPoremećaji funkcije jetre, Povećane vrednosti transaminaza
Poremećaji kože i potkožnog tkivaOsip, Urtikarija,Pruritus

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Toksičnost salicilata (>100 mg/kg dnevno tokom 2 dana može dovesti do toksičnosti) može nastati usled hroničnog, terapijski stečenog trovanja i akutnih trovanja koja mogu biti opasna po život (prekomerne doze), a obuhvataju sve, od slučajnih trovanja kod dece do namernih trovanja.

Hronično trovanje salicilatima može biti neprimetno, jer su simptomi i znaci nespecifični. Blago hronično trovanje salicilatima, ili salicilizam, obično se dešava tek posle ponovljene upotrebe velikih doza. Simptomi uključuju ošamućenost, vrtoglavicu(vertigo), tinitus, oštećenje sluha, preznojavanje, mučninu i povraćanje, glavobolju i konfuziju a mogu se kontrolisati smanjenjem doze. Do tinitusa može doći pri koncentracijama u plazmi od 150 do 300 mikorgrama/mL. Ozbiljnija neželjena dejstva dešavaju se pri koncentracijama većim od 300 mikrograma/mL.

Osnovna karakteristika akutnog trovanja je teško poremećena acido-bazna ravnoteža, koja varira u zavisnosti od godina i težine trovanja. Kod dece se najčešće javlja metabolička acidoza. Težina trovanja ne može se proceniti samo na osnovu koncentracije u plazmi. Resorpcija acetilsalicilne kiseline može biti odložena usled smanjenog gastričnog pražnjenja, formiranja konkremenata u stomaku, ili usled uzimanja gastrorezistentnih preparata. Postupanje u slučaju trovanja acetilsalicilnom kiselinom određuje se na osnovu njegovog obima, faze i kliničkih simptoma i u skladu sa standardnim tehnikama postupanja u slučaju trovanja. Prevashodne mere bi trebalo da budu ubrzano izlučivanje leka, kao i uspostavljanje elektrolitnog i acido-baznog balansa.

Usled složenih patofizioloških uticaja trovanja salicilatima, znaci i simptomi/nalazi ispitivanja mogu uključiti sledeće:

Znaci i simptomi
Nalazi ispitivanja
Terapijske mere
Blago do umereno trovanje
Ispiranje želuca, ponovljeno davanje aktivnog uglja, forsirana alkalna diureza
Tahipneja, hiperventilacija, respiratorna alkalozaAlkalemija, alkalurijaKontrolisanje tečnosti i elektrolita
Dijaforeza
Mučnina, povraćanje
Umereno do teško trovanje
Ispiranje želuca, ponovljena primena aktivnog uglja, forsirana alkalna diureza, hemodijaliza u težim slučajevima
Respiratorna alkaloza sa kompenzujućom metaboličkom acidozomAcidemija, acidurijaKontrolisanje tečnosti i elektrolita.
Hiperpireksija
Kontrolisanje tečnosti i elektrolita
Respiratorni: kreću se od hiperventilacije, nekardiogenog pulmonalnog edema do prestankadisanja, asfiksije
Kardiovaskularni: kreću se od disritmije, hipotenzije do kardiovaskularnog zastojaNpr. krvni pritisak, promene na EKG-u
Gubitak tečnosti i elektrolita: dehidratacija, oligurija do otkazivanja bubregaNpr. hipokalemija, hipernatremija,hiponatremija, izmenjena funkcija bubregaKontrolisanje tečnosti i elektrolita
Poremećaj metabolizma glukoze, ketozaHiperglikemija, hipoglikemija (naročito kod dece); Povećane vrednosti ketona
Tinitus, gluvoća
Gastrointestinalni: gastrointestinalno krvarenje
Hematološki: kreću se od inhibicije trombocita do koagulopatijeNpr. produženje PT, hipoprotrombinemija
Neurološki: toksična encefalopatija i depresija centralnog nervnog sistema sa manifestacijama koje se kreću od letargije, konfuzije dokome i konvulzija