Autor knjige “Preživeti: Nauka i umetnost dugovečnosti”, dr Attia ističe da je prevencija ključna za život pun vitalnosti i sreće.
Dr Attia naglašava da je važno razlikovati dužinu života od kvaliteta života. Dok dužina života predstavlja samu brojku koliko dugo živimo, kvalitet života se odnosi na naše zdravstveno stanje i osećaj blagostanja. Nažalost, medicinski sistem uglavnom se fokusira na produženje života, dok se premalo pažnje posvećuje kvalitetu života.
“Treba više pažnje posvetiti kvalitetu života. To uključuje kognitivni, fizički i emocionalni aspekt. Nažalost, često nemamo jasno definisane metrike za te aspekte, zbog čega većina resursa i pažnje odlazi na produženje života, često zanemarujući kvalitet”, objašnjava dr Attia.
Kada pacijenti dolaze u njegovu praksu, dr Attia postavlja pitanja koja se odnose na medicinske i životne aspekte. Želi da razume rizike pacijenata u vezi s kardiovaskularnim bolestima, neurodegenerativnim bolestima, kancerom i drugim “jahačima smrti”. Ali isto tako, posvećuje vreme razgovoru o kvalitetu života.
“Važno je znati šta pacijenti žele da budu sposobni da rade u poslednjoj deceniji svog života. To je ključno pitanje koje pomaže u kreiranju plana za očuvanje zdravlja. Na primer, da li želite biti u mogućnosti da podižete unučad ili putujete? Ove aktivnosti zahtevaju svesno planiranje i trening kako biste mogli da ih ostvarite”, ističe dr Attia.
Jedno od zapažanja koje je dr Attia izneo u intervjuu je da stogodišnjaci imaju značajno manje hroničnih bolesti u odnosu na svoje vršnjake. Oni se suočavaju s prvim znacima bolesti, poput raka ili srčanih problema, otprilike 20 do 30 godina kasnije nego što bi se očekivalo prema njihovom stvarnom godištu. Taj fenomen, nazvan “supermoć”, ukazuje na važnost odgađanja pojave hroničnih bolesti.
Iako genetika igra važnu ulogu kod stogodišnjaka, dr Attia ističe da ostali ljudi mogu naučiti od njih i primeniti druge alate za poboljšanje svog zdravlja. Ishrana, vežbanje, san, smanjenje stresa i drugi faktori mogu se koristiti kao alati za dobijanje sličnih benefita.
Dr Attia naglašava važnost vežbanja kao najmoćnijeg alata za dugovečnost i kvalitet života. Kardiorespiratorna kondicija, mišićna masa i snaga su ključni faktori koji utiču na dužinu života. Takođe, vežbanje ima značajnu ulogu u zaštiti mozga od neurodegeneracije i očuvanju fizičkog tela tokom starenja.
U pogledu ishrane, dr Attia se udaljio od fokusiranja na određene dijete i ističe važnost pravilne ishrane zasnovane na individualnim potrebama. Osnovni princip je održavanje energetske ravnoteže u organizmu. On ukazuje na tri pristupa za smanjenje unosa energije: direktno smanjenje unosa kalorija, ograničavanje određenih vrsta hrane i vremensko ograničenje ishrane. Svaki pristup ima svoje prednosti i mane, ali svaki može biti efikasan uz pažljivo planiranje.
Jedan od ključnih aspekata zdravlja koji se često zanemaruje je san. Dr Attia naglašava da je san od vitalnog značaja za zdravlje mozga, konzolidaciju pamćenja i metaboličke funkcije. Nedostatak sna može biti povezan s problemima kao što su gojaznost, metabolički poremećaji i dijabetes tipa 2.
Tokom intervjua, dr Attia je takođe kritički sagledao postojeći zdravstveni sistem, naglašavajući potrebu za prelaskom na preventivne pristupe umesto reaktivnih. Trenutni sistem naginje dijagnostici i farmakološkom tretmanu, a premalo se fokusira na prevenciju. On ističe da je potrebno usmeriti pažnju na edukaciju lekara i pacijenata o preventivnim merama i obezbediti adekvatnu naknadu za takve intervencije.
Dr Attia preporučuje praćenje određenih metaboličkih pokazatelja, poput koncentracije APO B i LP (a), koji su povezani sa srčanim bolestima. Takođe, ističe važnost poznavanja APO E genotipa, koji ima ulogu u Alchajmerovoj bolesti i kardiovaskularnim oboljenjima. Ova saznanja mogu pomoći pojedincima da shvate koliko su agresivni u svojim preventivnim merama.
Takođe ističe značaj emocionalnog zdravlja i njegovu vezu sa srećom i dugovečnošću. Iako se često o tome nedovoljno razgovara, emocionalno blagostanje je ključno za ispunjen i dug život. Kvalitet života ne može biti potpun ako nismo srećni.
Na kraju intervjua, dr Attia iznosi kritički pogled na postojeći zdravstveni sistem, ističući njegovu reaktivnu prirodu. Naglašava potrebu za promenom fokusa ka preventivnim merama i edukaciji kako lekara, tako i pacijenata. On navodi da ekonomske podsticaje i adekvatnu naknadu treba usmeriti ka preventivnim intervencijama kako bi se podstakla briga o sopstvenom zdravlju mnogo pre nego što se pojave ozbiljni zdravstveni problemi.
