Insulin lispro rastvor za injekciju u ulošku uložak, 5 po 3 ml (100 i.j./ml)

Terapija odraslih i dece koji imaju dijabetes melitus, kojima je nephodan insulin za održavanje normalne homeostaze glukoze. Lek Humalog je takođe indikovan za inicijalnu stabilizaciju dijabetes melitusa.

Doziranje

Doziranje treba da odredi lekar prema potrebama pacijenta.

Lek Humalog se može dati malo pre obroka. Kada je to neophodno, lek Humalog se može dati ubrzo nakon obroka.

Lek Humalog brže deluje i ima kraće trajanje dejstva (2 do 5 sati) nakon supkutane primene, u poređenju sa rastvorljivim insulinom. Ovaj brz početak delovanja omogućava da se lek Humalog (ili, u slučaju primene kontinuirane supkutane infuzije, leka Humalog u bolusu) primenjuje vremenski vrlo blizu obroka. Vreme delovanja bilo kog insulina može značajno da varira kod različitih osoba, ali i kod iste osobe u različitim vremenskim periodima. Uočen je brži početak delovanja leka Humalog, rastvor za injekciju, u poređenju sa rastvorljivim humanim insulinom, nezavisno od mesta primene leka. Kao i kod drugih preparata insulina, vreme trajanja dejstva leka Humalog, rastvora, zavisi od doze, mesta ubrizgavanja, stanja cirkulacije, temperature, i fizičke aktivnosti pacijenta.

Lek Humalog, rastvor za injekciju, se može koristiti zajedno sa dugo-delujućim humanim insulinom ili oralnim preparatima sulfoniluree, prema preporuci lekara.

Posebne populacije Oštećenje funkcije bubrega

Potrebe za insulinom mogu biti smanjene u slučaju oštećenja bubrežne funkcije.

Oštećenje funkcije jetre

Potrebe za insulinoma mogu biti smanjene u slučaju oštećenja funkcije jetre usled smanjenog kapaciteta glukoneogeneze i smanjene degradacije insulina; međutim, kod pacijenata sa hroničnim oštećenjem funkcije jetre, povećanje insulinske rezistencije može dovesti do povećanih potreba za insulinom.

Pedijatrijska populacija

Lek Humalog se može koristiti kod adolescenata i dece (videti odeljak 5.1) Način primene

Supkutana primena

Lek Humalog treba primenjivati supkutanom injekcijom.

Lek Humalog u ulošcima je prikladan samo za supkutanu injekciju pomoću Lilly višekratnog pena ili kompatibilnim sistemima s pumpom za kontinuiranu supkutanu infuziju insulina (eng. continuous subcutaneous insulin infusion, CSII).

Lek Humalog treba primeniti u nadlakticu, butinu, glutealnu regiju ili trbušni zid. Mesto ubrizgavanja injekcije treba menjati tako da se isto mesto ubrizgavanja ne koristi češće od približno jednom mesečno, u cilju smanjenja rizika od lipodistrofije i kutane amiloidoze (videti odeljke 4.4. i 4.8)

Prilikom supkutane primene leka Humalog, treba voditi računa da igla ne uđe u krvni sud. Posle primene injekcije, mesto ubrizgavanja ne treba masirati. Pacijenti moraju biti obučeni kako da pravilno primenjuju injekcije.

Upotreba leka Humalog u insulinskoj infuzionoj pumpi

Za subkutanu injekciju leka Humalog korišćenjem kontinuirane infuzione pumpe, rezervoar pumpe se može napuniti lekom Humalog 100 J/mL iz bočice.* Neke pumpe su kompatibilne sa ulošcima koji se mogu neotvoreni umetnuti u pumpu.

Za infuziju insulina lispro mogu se koristiti samo određene insulinske infuzione pumpe sa odgovarajućim CE znakom. Pre početka primene infuzije insulina lispro, treba proučiti uputstvo proizvođača pumpe kako bi se osigurala odgovarajuća primena pumpe. Koristite odgovarajući rezervoar i kateter za pumpu. Prilikom punjenja rezervoara pumpe koristite iglu odgovarajuće dužine kako biste izbegli oštećenje. Infuzioni set (cevčive i kanile) treba menjati u skladu sa instrukcijama iz uputstva za infuzionu pumpu. U slučaju pojave epizode hipoglikemije infuziju treba prekinuti dok se hipoglikemija ne reguliše. Ukoliko se epizode hipoglikemije ponavljaju ili ukoliko su teške, razmotriti mogućnost smanjenja ili prekida infuzije insulina. Nepravilan rad pumpe ili blokada seta za infuziju, mogu da dovedu do brzog rasta koncentracije glukoze u krvi. Ukoliko se sumnja da je došlo do prekida protoka insulina, treba slediti uputstva iz priručnika dobijenog uz pumpu. Kad se primenjuje preko insulinske infuzione pumpe, lek Humalog ne sme da se meša sa drugim insulinima.

* Humalog 100 J/mL, rastvor za injekciju u bočici nije registrovan u Republici Srbiji.

Intravenska primena insulina

Ukoliko je neophodno lek Humalog rastvor za injekciju se može davati i intravenski, na primer: za kontrolu koncentracije glukoze u krvi tokom ketoacidoze, akutnih stanja ili tokom intra- i post-operativnog perioda.

Ukoliko je potrebna intravenska primena insulina, potrebno je primeniti Humalog 100 J/mL u bočici.*

Intravenska injekcija insulina lispro daje se u skladu sa uobičajenom kliničkom praksom za intravenske injekcije, npr. putem intravenskog bolusa ili sistema za infuziju. Potrebno je često praćenje koncentracije glukoze u krvi.

Infuzioni rastvori, u koncentracijama od 0,1 J/mL do 1,0 J/mL insulina lispro u 0,9% rastvoru natrijum-hlorida ili 5% rastvoru dekstroze, stabilni su 48 sati na sobnoj temperaturi. Preporučuje se da se sistem pripremi pre početka davanja infuzije pacijentu.

* Humalog 100 J/mL, rastvor za injekciju u bočici nije registrovan u Republici Srbiji.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Hipoglikemija.

Praćenje

U cilju uspešnijeg praćenja bioloških medicinskih proizvoda, ime i broj serije primenjenog medicinskog proizvoda moraju biti jasno zabeleženi.

Prevođenje pacijenta na drugu vrstu insulina ili na insulin drugog proizvođača

Prevođenje pacijenta na drugu vrstu insulina ili na insulin drugog proizvođača treba da se sprovede pod strogim medicinskim nadzorom. Promene jačine insulina, proizvođača, vrste insulina (regularni/rastvorljivi, NPH/izofan, itd), porekla (životinjski, humani, analog humanog insulina) i/ili načina proizvodnje (rekombinantna DNK u odnosu na insulin životinjskog porekla) može za posledicu imati potrebu za podešavanjem doze insulina. Kod brzo delujućih insulina, svakom pacijentu koji je istovremeno i na bazalnom insulinu mora se optimizovati doziranje oba insulin kako bi se postigla kontrola glukoze u krvi tokom čitavog dana, naročito tokom noći ili tokom gladovanja.

Hipoglikemija i hiperglikemija

Stanja koja mogu da učine rane upozoravajuće simptome hipoglikemije različitim ili manje izraženim uključuju: dugotrajni dijabetes, intenzivirana insulinska terapija, dijabetesna neuropatija ili primena lekova kao što su beta-blokatori.

Mali broj pacijenata koji su imali hipoglikemijske reakcije nakon prevođenja sa insulina životinjskog porekla na humani insulin je prijavilo da su rani, upozoravajući simptomi hipoglikemije bili slabije izraženi ili drugačiji od simptoma koje su osetili prilikom primene prethodnog insulina. Nekorigovane hipoglikemijske ili hiperglikemijske reakcije mogu dovesti do gubitka svesti, kome i smrti.

Neodgovarajuće doziranje ili prekid terapije može, naročito kod insulin-zavisnog dijabetesa, dovesti do hiperglikemije i dijabetičke ketoacidoze, stanja koja su potencijano smrtonosna.

Primena injekcije

Pacijente treba savetovati da neprestano menjaju mesta primene injekcije kako bi smanjili rizik od lipodistrofije i kutane amiloidoze. Na mestima gde su se pojavile ove reakcije postoji potencijalan rizik od usporene apsorpcije insulina i pogoršanja kontrole glikemije. Zabeleženo je da iznenadna promena mesta injeciranja na nezahvaćeno područje dovodi do hipoglikemije. Nakon promene mesta injeciranja preporučuje se kontrola glukoze u krvi i može se razmotriti prilagođavanje antidijabetičnih lekova.

Potrebe za insulinom i prilagođavanje doze

Potrebe za insulinom se mogu povećati tokom bolesti ili emocionalnih poremećaja.

Podešavanje doze može biti neophodno i u slučajevima povećane fizičke aktivnosti ili promene uobičajenog režima ishrane. Fizička aktivnost, neposredno nakon obroka, povećava rizik od hipoglikemije. Kao posledica farmakodinamskih osobina brzo delujućih insulinskih analoga, u slučaju da dođe do hipoglikemije, ona se može javiti brže nakon injekcije u poređenju sa rastvorljivim humanim insulinom.

Primena leka Humaloga sa pioglitazonom

Prijavljeni su slučajevi srčane insuficijencije kada je pioglitazon primenjivan u kombinaciji sa insulinom, naročito kod pacijenata kod kojih postoji rizik od razvoja srčane insuficijencije. Ovo treba imati u vidu kada se razmatra kombinovana terapija pioglitazona i leka Humaloga. Ako se primenjuje ova kombinacija, kod pacijenata treba pratiti pojavu znakova i simptoma srčane insuficijencije, povećanje telesne mase i pojava edema. Primenu pioglitazona treba prekinuti ukoliko dođe do pojave pogoršanja simptoma insuficijencije srca.

Izbegavanje medicinskih grešaka

Pacijent mora biti upućen da pre svake injekcije proveri podatke na nalepnici na insulinu kako ne bi došlo do slučajne zamene između dve različite jačine leka Humalog ili zamene sa drugim insulinskim proizvodima.

Pacijenti moraju vizuelno proveriti broj odmerenih jedinica na brojčaniku doze na penu. Stoga je uslov za samostalno injiciranje da pacijent može pročitati broj na brojčaniku doze na penu. Slepi ili slabovidi pacijenti moraju se uputiti da uvek zatraže pomoć druge osobe koja ima dobar vid i obučena je za upotrebu pomagala za primenu insulina.

Pomoćne supstance

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi, odnosno suštinski je bez natrijuma.

Na povećanje potreba za insulinom mogu da utiču lekovi sa hiperglikemijskom aktivnošću, kao što su oralni kontraceptivi, kortikosteroidi, supstituciona terapija tireoidnog hormona, danazol, beta2 agonisti (npr. ritodrin, salbutamol, terbutalin).

Na smanjenje potreba za insulinom mogu da utiču lekovi sa hipoglikemijskom aktivnošću, npr. oralni hipoglikemici, salicilati (npr. acetilsalicilna kiselina), sulfo antibiotici, neki antidepresivi (inhibitori monoamino oksidaze, inhibitori selektivnog preuzimanja serotonina), neki inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (kaptopril, enalapril), blokatori angiotenzin II receptora, beta-blokatori, oktreotid ili alkohol.

Treba potražiti savet lekara kada se upotebljavaju drugi lekovi zajedno sa lekom Humalog (videti odeljak 4.4).

Trudnoća

Podaci o velikom broju izloženih trudnica ne ukazuju na neželjene efekte insulina lispro na trudnoću, niti na zdravlje fetusa/novorođenčeta.

Od suštinskog značaja je da trudnica koja prima insulin (insulin-zavisni ili gestacioni dijabetes) bude pod adekvatnom kontrolom tokom trudnoće. U toku prvog trimestra potreba za insulinom obično opada, dok se tokom drugog i trećeg trimestra povećava. Pacijentkinjama sa dijabetesom treba skrenuti pažnju da obaveste

svog lekara ako su trudne ili nameravaju da zatrudne. Pored opšteg zdravstvenog stanja, kod trudnica sa dijabetesom mora se posebno pažljivo pratiti koncentraciju šećera u krvi.

Dojenje

Kod dojilja sa dijabetesom može biti potrebno podešavanje doze insulina, načina ishrane ili oboje. Plodnost

U studijama na životinjama insulin lispro nije uzrokovao poremećaj plodnosti (videte odeljak 5.3).

Hipoglikemija može oslabiti sposobnost pacijenta da se koncentriše i reaguje. To može predstavljati rizik u situacijama u kojima su te sposobnosti posebno značajne (npr. upravljanje vozilom ili rad sa mašinama).

Pacijentima treba savetovati da preduzmu potrebne mere predostrožnosti kako bi izbegli hipoglikemiju u toku vožnje, što je posebno značajno kod pacijenata kod kojih su upozoravajući znakovi hipoglikemije slabije izraženi ili izostaju, kao i kod pacijenata koji imaju česte epizode hipoglikemije. U takvim okolnostima treba razmotriti da li je preporučljivo upravljanje vozilom.

Sažetak sigurnosnog profila

Najčešći neželjeni efekat terapije insulinom kod dijabetičara je hipoglikemija. Teška hipoglikemija može dovesti do gubitka svesti, a u ekstremnim slučajevima i do smrti. Nije navedena posebna učestalost hipoglikemije, pošto se hipoglikemija javlja kao rezultat insulinske doze i drugih faktora kao što su nepridržavanje preporučenog režima ishrane i fizičke aktivnosti.

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

Sledeća povezana neželjena dejstva iz kliničkih ispitivanja su navedena u nastavku kao MedDRA preporučeni pojmovi prema klasifikaciji organskih sistema i u opadajućem nizu po učestalosti (veoma često:

≥1/10; često: ≥1/100 i <10; povremeno: ≥1/1,000 i <1/100; retko: ≥1/10,000 i <1/1,000; veoma retko:

<1/10,000); nepoznato (ne može biti ustanovljena na osnovu dostupnih podataka)

Unutar svake grupe učestalosti neželjena dejstva su prikazana u padajućem nizu prema ozbiljnosti.

Opis odabranih neželjenih dejstava

Lokalna alergijska reakcija

Lokalna alergijska reakcija kod pacijenata je česta. Na mestu aplikovanja injekcije insulina može se javiti crvenilo, otok i svrab. Ovo stanje prolazi obično u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja. U nekim slučajevima, uzrok ove pojave su drugi činioci, npr. iritansi u sredstvima za čišćenje kože ili neadekvatan metod aplikovanja injekcije.

Sistemska alergijska reakcija

Sistemska alergijska reakcija, koja je retka ali potencijalno ozbiljnija, je generalizovana alergija na insulin. Može da izazove osip kože po celom telu, otežano disanje, zviždanje u grudima, pad krvnog pritiska, ubrzan puls ili znojenje. Teški slučajevi generalizovane alergijske reakcije mogu biti opasni po život.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Lipodistrofija i kutana amiloidoza mogu nastati na mestu injekcije i usporiti lokalnu apsorpciju insulina. Neprestano menjanje mesta injeciranja unutar preporučenih injekcionih područja može pomoći smanjenju ili prevenciji ovih reakcija (videti odeljak 4.4)

Edem

Prijavljeni su slučajevi edema tokom terapije insulinom, naročito ako je prethodna loša metabolička kontrola poboljšana intenziviranom insulinskom terapijom.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Specifična definicija predoziranosti insulinom ne postoji, jer su serumske koncentracije glukoze rezultat složenih interakcija između koncentracije insulina, raspoložive glukoze i drugih metaboličkih procesa. Hipoglijemija se može javiti kao posledica prevelike količine insulina u odnosu na unos hrane i utrošak energije.

Pojavu hipoglikemije mogu da prate bezvoljnost, konfuzija, palpitacije, glavobolja, znojenje i povraćanje. Epizode hipoglikemije blagog intenziteta reagovaće na peroralni unos glukoze ili zaslađenih proizvoda.

Korigovanje umereno teške hipoglikemije može se postići intramuskularnom ili subkutanom primenom glukagona, a potom, kad se pacijent dovoljno oporavi, peroralnim unosom ugljenih hidrata. Pacijentima koji ne reaguju na glukagon mora se intravenski dati rastvor glukoze.

Komatoznim pacijentima se glukagon daje intramuskularno ili potkožno. Ipak, ako glukagona nema ili pacijent ne reaguje na glukagon, mora se dati intravenski rastvor glukoze. Čim pacijent dođe svesti, mora da dobije obrok hrane.

S obzirom na to da se hipoglikemija može povratiti i posle očiglednog kliničkog oporavka, pacijenta treba pažljivo pratiti i obezbediti mu kontinuiran unos ugljenih hidrata.