Lovor predstavlja žbun rasprostranjen u zemljama uz Sredozemno more. Lovorovo lišće je oduvek imalo različitu primenu. Iako ne zauzima posebno mesto među lekovitim biljkama, lovor je poznat u slučaju problema sa probavom. U svakom slučaju, spada u tradicionalnu lekovitu i mirišljavu biljku.
Lovorovi listovi imaju prijatan i aromatičan miris, kao i gorak ukus. Na selu se često koriste prilikom dimljenja svinjetine kako bi meso dobilo bogatiji miris i bilo trajnije. Zbog toga se lovor dodaje i marinadama. Lovor možemo uzgajati kod kuće u nešto većoj i dubljoj saksiji, zavisno od veličine žbuna.
Gaji se na sunčanom ili polusunčanom delu terase, a zimi u natkrivenom prostoru koji nije previše topao. U proleće, kada prođe opasnost od mraza, ponovo se može izneti na terasu. Leti se zaliva ili prska lišće.
Lovor je lepa i dekorativna biljka. Listovi su mu debeli sa blago talasastom ivicom, dok su cvetovi neupadljivi.
Kao začin, dodaje se u malim količinama, jedan ili najviše dva lista. Pre posluživanja, lovorov list se mora izvaditi iz jela.
