pregabalin kapsula, tvrda blister, 60 po 150 mg
Zaštićeno ime leka: EPICA
Zdravlje A.D; Balkanpharma-Dupnitsa AD; Actavis EHF, Republika Srbija; Bugarska; Island
DDD: 0,3 g
Indikacija: 1. Adjuvantna terapija parcijalnih konvuzija sa ili bez sekundarne generalizacije kod odraslih bolesnika (G 40).
2. Generalizovani anksiozni poremećaj (F41.1) kod odraslih posle nezadovoljavajućeg odgovora na dva prethodno primenjena antidepresiva.
Napomena o leku: Za indikaciju pod tačkom 1. lek se uvodi u terapiju na osnovu mišljenja neurologa/neuropsihijatra, a za indikaciju pod tačkom 2. na osnovu mišljenja psihijatra/neuropsihijatra
Terapijske indikacije
Neuropatski bol
Lek Epica je namenjen za terapiju perifernog i centralnog neuropatskog bola kod odraslih.
Epilepsija
Lek Epica se primenjuje kao adjuvantna terapija parcijalnih konvulzija kod odraslih, sa ili bez sekundarne generalizacije.
Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP)
Lek Epica je namenjen za terapiju generalizovanog anksioznog poremećaja kod odraslih.
Doziranje i način primene
Doziranje
Doza se kreće od 150 mg do 600 mg, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze.
Neuropatski bol
Terapija pregabalinom se može započeti dozom od 150 mg dnevno, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka, doza se može povećavati na 300 mg dnevno posle perioda od 3 do 7 dana, a ukoliko je potrebno, do maksimalne doze od 600 mg dnevno posle dodatnog intervala od 7 dana.
Epilepsija
Terapija pregabalinom se može započeti dozom od 150 mg dnevno, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka, doza se može povećavati na 300 mg dnevno posle perioda od nedelju dana. Maksimalna doza od 600 mg dnevno može se postići nakon dodatnih nedelju dana.
Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP)
Dozni opseg iznosi od 150 do 600 mg dnevno, podeljen u dve ili tri pojedinačne doze. Potrebu za lečenjem treba redovno procenjivati.
Terapija pregabalinom se može započeti dozom od 150 mg dnevno. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenata kao i podnošljivosti leka, doza se može povećavati na 300 mg dnevno nakon perioda od nedelju dana. Nakon perioda od još jedne nedelje, doza se može povećati na 450 mg dnevno. Maksimalna doza od 600 mg dnevno može se postići nakon dodatnih nedelju dana.
Prekid primene pregabalina
U skladu sa trenutnom kliničkom praksom, ukoliko je neophodan prekid terapije pregabalinom, preporučuje se postepeno ukidanje u toku najmanje 1 nedelje nezavisno od indikacije (videti odeljke 4.4 i 4.8).
Oštećenje funkcije bubrega
Pregabalin se eliminiše iz sistemske cirkulacije primarno putem renalne ekskrecije u nepromenjenom obliku. Pošto je klirens pregabalina direktno proporcionalan sa klirensom kreatinina (videti odeljak 5.2), smanjenje doze kod pacijenata sa kompromitovanom funkcijom bubrega mora biti individualizovano prema vrednostima klirensa kreatinina (CLcr), kao što je navedeno u Tabeli 1, uz pomoć sledeće formule:
CLcr (mL/min) =
1,23 · [140 –uzrast (godine)] x telesna masa kg
koncentracija kreatinina u serumu mikromol / L
(x 0,85 za žene)
Pregabalin se efikasno uklanja iz plazme hemodijalizom (50% leka za 4 sata). Za pacijente na hemodijalizi, dnevnu dozu pregabalina treba prilagoditi na osnovu funkcije bubrega. Kao dodatak na dnevnu dozu, dodatnu dozu treba dati odmah nakon četvoročasovnog postupka hemodijalize (videti Tabelu 1).
Tabela 1. Prilagođavanje doze pregabalina na osnovu bubrežne funkcije
| Klirens kreatinina (CLcr) (mL/min) | Ukupna dnevna doza pregabalina* | Režim doziranja | ||
| Početna doza (mg/dan) | Maksimalna doza (mg/dan) | |||
| ≥60 | 150 | 600 | 2 ili 3 puta dnevno | |
| ≥30 – <60 | 75 | 300 | 2 ili 3 puta dnevno | |
| ≥15 – <30 | 25-50 | 150 | 1 ili 2 puta dnevno | |
| <15 | 25 | 75 | 1 put dnevno | |
| Dopunska doza posle hemodijalize (mg) | ||||
| 25 | 100 | 1 pojedinačna doza+ | ||
*Ukupna dnevna doza (mg/dan) treba da bude podeljena prema doznom režimu kako bi se odredili mg/dozi
+ Dopunska doza je pojedinačna dodatna doza
Oštećenje funkcije jetre
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost primene leka Epica kod dece mlađe od 12 godina i adolescenata (uzrasta 12-17 godina) nije ustanovljena. Podaci koji su trenutno dostupni su opisani u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2, ali se ne mogu dati nikakve preporuke o doziranju.
Starije osobe
Kod starijih pacijenata može biti potrebno smanjenje doze pregabalina usled oslabljene funkcije bubrega (videti odeljak 5.2).
Način primene
Lek Epica se može uzimati sa hranom ili bez nje. Lek Epica je namenjen samo za oralnu upotrebu.
Kontraindikacije
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Posebna upozorenja
Pacijenti sa dijabetesom
U saglasnosti sa trenutnom kliničkom praksom, pojedinim pacijentima sa dijabetesom koji dobijaju u telesnoj masi tokom lečenja pregabalinom, može biti potrebno prilagoditi terapiju hipoglikemijskim lekovima.
Reakcije preosetljivosti
Ima podataka dobijenih iz postmarketinškog praćenja pregabalina o pojavi reakcija preosetljivosti, uključujući slučajeve angioedema. Upotrebu pregabalina treba odmah prekinuti ukoliko se pojave simptomi angioedema, kao što su oticanje lica, područja oko usta ili gornjih disajnih puteva.
Vrtoglavica, pospanost, gubitak svesti, konfuzija i mentalni poremećaji
Tokom terapije pregabalinom javljaju se vrtoglavica i pospanost, što može povećati pojavu zadesnih povreda (padova) kod starije populacije. U postmarketinškim studijama prijavljeni su slučajevi gubitka svesti, konfuzije i mentalnih poremećaja. Zbog toga, pacijente treba savetovati da budu oprezni sve dok se ne upoznaju sa potencijalnim dejstvima leka.
Dejstva povezana sa vidom
U kontrolisanim ispitivanjima, pojava zamućenog vida prijavljena je češće kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo i u većini slučajeva je prolazila sa nastavkom
terapije. U kliničkim studijama u kojima su sprovedena oftalmološka testiranja, učestalost pojave smanjene oštrine vida i promene vidnog polja bila je veća kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo; učestalost pojavljivanja promena na očnom dnu bila je veća kod pacijenata koji su primali placebo (videti odeljak 5.1).
Tokom postmarketinškog praćenja, prijavljena je takođe pojava neželjenih reakcija na čulo vida koje obuhvataju gubitak vida, zamućenje vida ili druge promene oštrine vida, od kojih su mnoge bile prolazne. Prekid terapije pregabalinom može dovesti do povlačenja ili poboljšanja tih simptoma.
Bubrežna insuficijencija
Prijavljeni su slučajevi bubrežne insuficijencije i prekid terapije pregabalinom pokazao je da je ova neželjena reakcija reverzibilna.
Obustavljanje istovremene primene drugih antiepileptika
Nema dovoljno podataka o obustavljanju istovremene primene drugih antiepileptika, posle postizanja kontrole epileptičnih napada sa pregabalinom kao dodatnim lekom, u cilju prelaska na monoterapiju pregabalinom.
Simptomi obustave
Nakon prekida kratkotrajnog i dugotrajnog lečenja sa pregabalinom, uočeni su simptomi obustave (engl. withdrawal symptoms) kod određenih pacijenata. Sledeći neželjeni događaji su pomenuti: nesanica, glavobolja, mučnina, uznemirenost, dijareja, grip, nervoza, depresija, bol, konvulzije, pojačano znojenje i vrtoglavica, koji ukazuju na postojanje fizičke zavisnosti. Pacijent treba da bude informisan o ovome na početku lečenja.
Moguća je pojava konvulzija, uključujući status epilepticus i grand mal konvulzije, u toku upotrebe ili ubrzo nakon prekida terapije pregabalinom.
Što se tiče prekida dugotrajnog lečenja sa pregabalinom, podaci ukazuju da učestalost i težina simptoma obustave terapije mogu biti povezani sa dozom.
Kongestivna srčana insuficijencija
U postmarketinškom praćenju pregabalina bilo je prijava kongestivne srčane insuficijencije kod nekih pacijenata koji su primali pregabalin. Ove reakcije su najčešće primećene kod starijih kardiovaskularno kompromitovanih pacijenata tokom terapije pregabalinom za indikaciju neuropatskog bola. Kod ovih pacijenata, pregabalin treba koristiti sa oprezom. Prekid primene pregabalina može dovesti do povlačenja ovih reakcija
Terapija centralnog neuropatskog bola koji je posledica povrede kičmene moždine
Kod terapije centralnog neuropatskog bola, kao posledice povrede kičmene moždine, učestalost neželjenih reakcija uopšte, neželjenih reakcija centralnog nervnog sistema i naročito pospanost je povećana. To se može pripisati aditivnom dejstvu zbog istovremene primene drugih lekova (npr. smazmolitika) koji su potrebni za terapiju ovog stanja. To treba uzeti u obzir kod propisivanja pregabalina kod ovog stanja.
Suicidalne ideje i ponašanje
Suicidalne ideje i ponašanje prijavljeno je kod pacijenata lečenih antiepileptičnim lekovima za nekoliko indikacija. Meta analiza randomizovanih placebo kontrolisanih studija sa antiepileptičnim lekovima takođe je pokazala malo povećan rizik za pojavu suicidalnih ideja i ponašanja. Nije poznat mehanizam ovog rizika i dostupni podaci ne isključuju mogućnost za povećani rizik i kod primene pregabalina.
Zbog toga treba da se prati pojava znakova suicidalnih ideja i ponašanja kod pacijenata i da se razmotri primena odgovarajuće terapije. Savetuje se pacijentima (kao i onima koji se o njima brinu) da potraže medicinski savet ukoliko se pojave znaci suicidalnih ideja ili ponašanja.
Smanjenje funkcije donjeg dela gastrointestinalnog trakta
U toku postmarketinškog izveštavanja prijavljeni su događaji povezani sa smanjenjem funkcije donjeg dela gastrointestinalnog trakta (npr. opstrukcija creva, paralitički ileus, konstipacija) prilikom istovremene primene pregabalina sa lekovima koji mogu da izazovu konstipaciju, kao što su opioidni analgetici. Kada se pregabalin i opioidi primenjuju u kombinaciji, mogu se razmotriti mere za sprečavanje pojave konstipacije (posebno kod žena i starijih osoba).
Pogrešna upotreba, potencijal za zloupotrebu ili zavisnost
Prijavljeni su slučajevi pogrešne upotrebe leka, zloupotrebe i zavisnosti. Pacijente sa podacima o zloupotrebi leka u istoriji bolesti treba sa oprezom pratiti i nadgledati pojavu simptoma pogrešne upotrebe, zloupotrebe ili zavisnosti pregabalina (prijavljeni su razvoj tolerancije, povećanje doze, kompulzivne potrebe za lekom).
Encefalopatija
Prijavljeni su slučajevi encefalopatije, uglavnom kod pacijenata sa postojećim stanjima koja mogu da precipitiraju encefalopatiju.
Interakcije
Budući da se pregabalin pretežno izlučuje nepromenjen u urinu, da je metabolizam ovog leka kod ljudi zanemarljiv (<2% doze se otkriva u urinu u obliku metabolita), da ne inhibiše metabolizam lekova in vitro, a ne vezuju se ni za proteine plazme, malo je verovatno da može izazvati ili biti podložan farmakokinetičkim interakcijama.
In vivo studije i populaciona farmakokinetička analiza
U skladu sa gorenavedenim, u in vivo studijama nisu zapažene klinički značajne farmakokinetičke interakcije između pregabalina i fenitoina, karbamazepina, valproinske kiseline, lamotrigina, gabapentina, lorazepama, oksikodona ili etanola. Populaciona farmakokinetička analiza ukazuje da oralni antidijabetici, diuretici, insulin, fenobarbital, tiagabin i topiramat nemaju klinički značajan uticaj na klirens pregabalina.
Oralni kontraceptivi, noretisteron i/ili etinilestradiol
Istovremena primena pregabalina sa oralnim kontraceptivima noretisteronom i/ili etinilestradiolom ne menja farmakokinetiku obe supstance u stanju ravnoteže.
Lekovi koji deluju na centralni nervni sistem
Pregabalin može da potencira dejstva etanola i lorazepama. U kontrolisanim kliničkim studijama, višestruke oralne doze pregabalina, primenjene istovremeno sa oksikodonom, lorazepamom ili etanolom nisu izazvale klinički značajna dejstva na respiraciju. Ima podataka iz postmarketinškog praćenja o pojavi respiratorne insuficijencije i kome kod pacijenata koji su istovremeno uzimali pregabalin i druge depresore centralnog nervnog sistema (CNS). Izgleda da pregabalin ima aditivno dejstvo na oštećenje kognitivnih i grubih motornih funkcija izazvanih oksikodonom.
Interakcije kod starijih
Nisu sprovedene specifične studije farmakodinamskih interakcija kod starijih dobrovoljaca. Studije interakcija su sprovedene samo kod odraslih.
Trudnoća i dojenje
Žene u reproduktivnom periodu/Kontracepcija kod muškaraca i žena
Pošto je mogući rizik kod ljudi nepoznat, žene u reproduktivnom periodu moraju da koriste efektivnu kontracepciju.
Trudnoća
Nema odgovarajućih podataka o upotrebi pregabalina kod trudnica.
Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat.
Lek Epica ne treba primenjivati u trudnoći, osim ukoliko je to neophodno (korist za majku jasno prevazilazi potencijalni rizik za fetus).
Dojenje
Pregabalin se izlučuje u majčino mleko (videti odeljak 5.2). Dejstvo pregabalina na novorođenče/odojče nije poznato. Potrebno je doneti odluku da li da se prekine dojenje ili da se prekine terapija pregabalinom uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije za ženu.
Plodnost
Nisu dostupni klinički podaci o uticaju pregabalina na plodnost žena.
U kliničkim ispitivanjima koja su procenjivala uticaj pregabalina na pokretljivost spermatozoida, zdravi muški ispitanici su bili izloženi dozama pregabalina od 600 mg na dan. Nakon 3 meseca terapije, nije uočen uticaj na pokretljivost spermatozoida.
Jedna studija plodnosti na ženkama pacova pokazala je neželjena dejstva na reprodukciju. Studije plodnosti na mužjacima pacova pokazale su neželjena dejstva na reprodukciju i razvoj. Klinički značaj ovih nalaza nije poznat (videti odeljak 5.3).
Upravljanje vozilom
Lek Epica može da ima neznatan ili umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Lek Epica može da izazove vrtoglavicu i pospanost te samim tim može da utiče na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Pacijentima se savetuje da ne upravljaju vozilima, rukuju složenim mašinama, niti da se bave potencijalno opasnim aktivnostima sve dok se ne utvrdi da li ovaj lek utiče na njihove sposobnosti da obavljaju ove poslove.
Neželjena dejstva
Kliničkim programom ispitivanja pregabalina obuhvaćeno je preko 8900 pacijenata koji su izloženi pregabalinu, od kojih je preko 5600 učestvovalo u dvostruko slepim, kontrolisanim studijama uz primenu placeba. Najčešće prijavljene neželjene reakcije bile su vrtoglavica i pospanost. Neželjene reakcije su obično bile blagog do umerenog intenziteta. U svim kontrolisanim studijama, učestalost prekida terapije usled neželjenih reakcija iznosila je 12% za pacijente koji su dobijali pregabalin i 5% za pacijente koji su primali placebo. Najčešće neželjene reakcije koje su dovodile do prekida terapije kod pacijenata u grupi koji su lečeni pregabalinom bile su vrtoglavica i pospanost.
U tabeli 2 u nastavku, navedene su sve neželjene reakcije koje su se javile sa većom učestalošću u odnosu na placebo kod više od jednog pacijenta, klasifikovane prema organskim sistemima i učestalosti: veoma česte (≥1/10), česte (≥1/100 do <1/10), povremene (≥1/1000 do <1/100), retke (≥1/10000 do <1/1000), veoma retke (<1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva navedena su prema opadajućem stepenu ozbiljnosti.
Navedene neželjene reakcije takođe mogu biti povezane sa postojećim oboljenjem i/ili istovremenom terapijom.
Kod terapije centralnog neuropatskog bola, kao posledice povrede kičmene moždine, povećana je učestalost neželjenih reakcija uopšte, neželjenih reakcija na CNS i naročito pospanosti (videti odeljak 4.4).
Dodatne reakcije prijavljene iz postmarketinških izveštaja su uključene u tabeli u nastavku kao italic.
Tabela 2. Neželjene reakcije pregabalina
| Klasa sistema organa | Neželjene reakcije |
| Infekcije i infestacije | |
| Često | Nazofaringitis |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | |
| Povremeno | Neutropenija |
| Poremećaji imunskog sistema | |
| Povremeno | Preosetljivost |
| Retko | Angioedem, alergijska reakcija |
| Poremećaji metabolizma i ishrane | |
| Često | Povećanje apetita |
| Povremeno | Anoreksija, hipoglikemija |
| Psihijatrijski poremećaji | |
| Često | Euforično raspoloženje, konfuzija, iritabilnost, dezorijentacija, nesanica, smanjen libido |
| Povremeno | Halucinacije, napad panike, nemir, agitacija, depresija, depresivno raspoloženje, euforično raspoloženje, agresija, promene raspoloženja, depersonalizacija, poteškoće sa izražavanjem, neuobičajeni snovi, povećan libido, anorgazmija, apatija |
| Retko | Dezinhibicija |
| Poremećaji nervnog sistema | |
| Veoma često | Vrtoglavica, pospanost, glavobolja |
| Često | Ataksija, poremećaj koordinacije, tremor, dizartrija, amnezija, oštećenje pamćenja, poremećaj pažnje, parestezija, hipoestezija, sedacija, poremećaj ravnoteže, letargija |
| Povremeno | Sinkopa, stupor, mioklonus, gubitak svesti, psihomotorna hiperaktivnost, diskinezija, posturalna vrtoglavica, intencioni tremor, nistagmus, kognitivni poremećaji, poremećaj mentalnih sposobnosti, poremećaj govora, hiporefleksija, hiperestezije, osećaj žarenja, ageuzija, osećaj slabosti |
| Retko | Konvulzije, parosmija, hipokinezija, disgrafija |
| Poremećaji oka | |
| Često | Zamućen vid, diplopija |
| Povremeno | Gubitak perifernog vida, poremećaji vida, oticanje oka, suženje vidnog polja, smanjena oštrina vida, bol u oku, astenopija, fotopsija, suvo oko, pojačano suzenje, iritacija oka |
| Retko | Gubitak vida, keratitis, oscilopsija, izmenjena dubina vidne percepcije, midrijaza, strabizam, vizuelna svetlina |
| Poremećaji uha i labirinta | |
| Često | Vertigo |
| Povremeno | Hiperakuzija |
| Kardiološki poremećaji | |
| Povremeno | Tahikardija, atrioventrikularni blok prvog stepena, sinusna bradikardija,kongestivna srčana insuficijencija |
| Retko | Produženje QT intervala, sinusna tahikardija, sinusna aritmija |
| Vaskularni poremećaji | |
| Povremeno | Hipotenzija, hipertenzija, naleti vrućine, naleti crvenila, hladnoća ekstremiteta |
| Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | |
| Povremeno | Dispnea, epistaksa, kašalj, nazalna kongestija, rinitis, hrkanje, suvoća |
| nosne sluzokože | |
| Retko | Plućni edem, stezanje u grlu, |
| Gastrointestinalni poremećaji | |
| Često | Povraćanje, mučnina, konstipacija, dijareja, flatulencija, distenzija abdomena, suva usta |
| Povremeno | Gastroezofagealna refluksna bolest, pojačano lučenje pljuvačke, hipoestezija oralne sluzokože |
| Retko | Ascites, pankreatitis, otok jezika, disfagija |
| Hepatobilijarni poremećaji | |
| Povremeno | Povećane vrednosti enzima jetre* |
| Retko | Žutica |
| Veoma retko | Insuficijencija jetre, hepatitis |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | |
| Povremeno | Papularni osip, urtikarija, pojačano znojenje, pruritus |
| Retko | Stevens Johnson-ov sindrom, hladan znoj |
| Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva | |
| Često | Grčevi u mišićima, artralgija, bol u leđima, bol u ekstremitetima, cervikalni spazam |
| Povremeno | Oticanje zglobova, mialgija, trzaji mišića, bol u vratu, ukočenost mišića |
| Retko | Rabdomioliza |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | |
| Povremeno | Urinarna inkontinencija, dizurija |
| Retko | Insuficijencija bubrega, oligurija, retencija urina |
| Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki | |
| Često | Erektilna disfunkcija |
| Povremeno | Seksualna disfunkcija, odložena ejakulacija, dismenoreja, bolovi u dojkama |
| Retko | Amenoreja, iscedak iz dojki, uvećanje dojki, ginekomastija |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | |
| Često | Periferni edem, edem, nepravilan hod, padovi, osećaj pijanstva, neuobičajeni osećaji, zamor |
| Povremeno | Generalizovani edem, edem lica, stezanje u grudima, bol, pireksija, žeđ, drhtavica, astenija |
| Ispitivanja | |
| Često | Povećanje telesne mase |
| Povremeno | Povećane vrednosti kreatin fosfokinaze u krvi, povećana koncentracija glukoze u krvi, smanjen broj trombocita, povećane vrednosti kreatinina u krvi, smanjena koncentracija kalijuma u krvi, smanjenje telesne mase |
| Retko | Smanjenje broja belih krvnih zrnaca |
*Povećane vrednosti alanin aminotransferaze (ALT) i aspartat aminotransferaze (AST).
Nakon prekida kratkotrajne i dugotrajne terapije sa pregabalinom opisani su simptomi obustave primene leka (withdrawal symptoms) kod nekih pacijenata. Sledeće reakcije su pomenute: nesanica, glavobolja, mučnina, uznemirenost, dijareja, sindrom sličan gripu, konvulzije, nervoza, depresija, bol, pojačano znojenje i vrtoglavica, koji ukazuju na fizičku zavisnost. Pacijent treba da bude informisan o tome na početku terapije.
U vezi sa prekidom dugotrajnog lečenja sa pregabalinom, podaci ukazuju da su učestalost i težina simptoma obustave leka dozno zavisni.
Pedijatrijska populacija
Bezbednosni profil pregabalina uočen u četiri pedijatrijske studije kod pacijenata sa parcijalnim konvulzijama, sa ili bez sekundarne generalizacije (12-nedeljna studija efikasnosti i bezbednosti kod pacijenata uzrasta od 4 do 16 godina, n=295; 14-dnevna studija efikasnosti i bezbednosti kod pacijenata uzrasta od 1 meseca do mlađih od 4 godine, n=175; studija farmakokinetike i podnošljivosti, n=65 i jednogodišnje otvoreno praćenje studije bezbednosti, n=54) bio je sličan onom koji je uočen kod studija bezbednosti kod odraslih pacijenata sa epilepsijom. Najčešći neželjeni događaji pregabalina uočeni u 12- nedeljnoj studiji su bili somnolencija, pireksija, infekcija gornjeg respiratornog trakta, povećan apetit, povećanje telesne mase i nazofaringitis. Najčešći neželjeni događaji pregabalina uočeni u 14-nedeljnoj studiji su bili somnolencija, infekcija gornjeg respiratornog trakta i pireksija (videti odeljke 4.2, 5.1 i 5.2).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Predoziranje
Tokom postmarketinškog praćenja, najčešće prijavljene neželjene reakcije kod predoziranja pregabalinom uključuju somnolenciju, stanje konfuzije, agitaciju i nemir. Takođe su prijavljeni i epileptični napadi.
U retkim slučajevima, prijavljeni su slučajevi kome.
Terapija predoziranja pregabalinom treba da obuhvati opšte suportivne mere i može da uključi hemodijalizu ukoliko je to potrebno (videti odeljak 4.2 Tabela 1).
