Jod negativno polje se javlja kao termin kod rezultata kolposkopije, optičke metode u ranoj dijagnostici maligih tumora genitalnih organa žene. Samo po sebi, negativno polje ne znači ni pozitivno ni negativno, već to zavisi od ostalih elemenata.
Ektopija je najčešći nalaz u generativnom periodu žene. Klinički imponuje kao eritroplakija, jer na površini porcije postoji manje ili veće polje cilindričnog epitela. Posle stavljanja sirćetne kiseline ćelije cilindričnog epitela bubre i daju sliku maline. Promena je jod negativna.
Leukoplakija je najčešća kolposkopska slike iz grupe sumnjive na malignitet. Zbog reflektovanja svetlosnih zraka sa porcije prekrivene orožavajućim epitelom stvara se slika bele površine. Ova površina je glatka, uvek jod negativna.
Nespecifična jod negativna polja identifikuju se posle Schillerove probe. Ona zahtevaju dalje kolposkopsko praćenje.
Erosio vera predstavlja pravi defekt epitela. U osnovi ove promene može biti trauma, inflamacija, ćelijska atipija ili karcinom. Erosio vera je uvek jod negativna. Na dnu lezije su nepravilni krvni sudovi koji krvare na dodir. Obavezna je histološka evaluacija promene.
U jodnom testu, 5% rastvor joda (tzv. Lugolov rastvor) se nanosi na grlić materice, što dovodi do intenzivnog i karakterističnog braon bojenja zdravog epitela grlića materice. Mesta bez bojenja nazivaju se jod negativnim i mogu sadržati displastične ćelije.
Istorijat korišćenja jod negativnog testa
Bojenje glikogenom ektocervikalnog skvamoznog epitela jodom datira od Paula Erlicha (1854–1915). Valter Schiller (1887–1960) je ispitao skoro 200 različitih boja i otkrio da se vitalno bojenje cervikalnog skvamoznog epitela najbolje postiže Lugolovim rastvorom joda, što je ukazao Žan Gijom Lugol (1786–1851) za dezinfekciju vagine. 1928. V. Lahm je primetio da se sadržaj glikogena u ćeliji skvamoznog epitela smanjuje kako se anaplazija povećava. Od samog početka, H. Hinselmann je uvrstio jodni test u minimalne zahteve za kolposkopiju. Godine 1946. H. J. Vespi je prvi put spomenuo nalaz „nekarakteristične jod negativnog područja“. Prva međunarodna kolposkopska terminologija iz Graca 1975. navodi „jodnu svetlost” među različitim nalazima kolposkopije. Nomenklature IFCPC iz Rima 1990, Barselone 2002 i Rio de Žaneira 2011 su procenile jodni test i drugačije klasifikovale svoje nalaze. Proboj u efikasnom skriningu raka grlića materice u okruženjima sa ograničenim resursima u Africi, Indiji i Latinskoj Americi postignut je publikacijom R. Sankaranaraianana o vizuelnoj inspekciji grlića materice golim okom nakon primene Lugolovog joda.
U prvoj kolposkopskoj terminologiji, Hans Hinselman je uključio jodni test u minimalne zahteve kolposkopije 1954. godine i povezao ga sa terminom „proširena kolposkopija“. Međutim, on nije dao posebnu klasifikaciju različitih reakcija na jodno testiranje grlića materice. Godine 1946. prvi put se pominje nalaz „nekarakteristična jod-negativna oblast“ od strane Švajcarca H. J. Vespi (1906–1995), koji je ovo ocenio kao kolposkopski nalaz koji zahteva praćenje. Istorija međunarodnih kolposkopskih nomenklatura usko je povezana sa IFCPC, koji je osnovan na svom prvom svetskom kongresu u Mar del Plati, Argentina, 1972. godine. Prva međunarodna kolposkopska teminologija predložena je na Drugom svetskom kongresu IFCPC u Gracu, Austrija, godine. 1975. Po prvi put, „oblast svetla joda” je opisana kao „abnormalni kolposkopski nalaz” pod jodom u međunarodnoj terminologiji i navedena pod „raznim nalazima”. Erich Burghardt (1921–2006), tadašnji predsednik kongresa, nije uspeo da se jodni test prihvati u klasifikaciju kao sastavni deo procedure kolposkopskog pregleda. Godine 1976. Američko društvo za kolposkopiju i patologiju grlića materice prihvatilo je klasifikaciju iz Graca sa nekoliko izmena. „Oblast jodne svetlosti“ nije pominjana. U narednim godinama, postalo je sve više prihvaćeno u većini zemalja da se „jod žuti epitel” klasifikuje kao „jod-negativan” i da se ovaj nalaz smatra vrednim pojašnjenja. IFCPC terminologija iz Rima 1990. više nije nalagala „negativnost joda“ pod „raznim nalazima“ kao u Gracu 1975.; sada se pojavio pod „nenormalnim nalazima“. „Negativnost joda“ se takođe nalazi u teminologiji IFCPC iz Barselone 2002. pod „ abnormalni nalazi, velike promene. Pored toga, stvorena je kategorija „delimična pozitivnost joda“ i navedena pod „abnormalni nalazi, manje promene“. Međutim, IFCPC terminologija iz Rija 2011. ukinula je dijagnostički termin „jod-negativan“, koji se koristio više od 20 godina, i zamenila ga terminom „ne-bajčano“. Drugi opisi i dodeljivanje abnormalnih nalaza jodnog testa se koriste u kolposkopskim rezultatima (Svede score, Reid kolposkopski indeks): tačka slabo žuta, mrlja žuta, delimično upijanje joda, žuto bojenje.
Izvori:
https://www.ag-cpc.de/wp-content/uploads/2021/04/Schiller_2021.pdf
