Crni luk je biljka koja se neće gajiti u saksijama na balkonu, ali u slobodnom prostoru između saksija može se posaditi po koja lukovica. Ume da bude jako nezgodno kada nam ponestane crnog luka u kući, zar ne? Zbog toga je preporuka da se već u jesen, kada se osuše mnoge jednogodišnje biljke, u njihove saksije posadi luk, tako da će u proleće biti dostupan za korišćenje.
Luk spada među najstarije lekovite i začinske biljke južnih zemalja. Bio je poznat još u starom veku. Sok luka čisti krv, podstiče izlučivanje mokraće, umiruje nerve, poboljšava probavu, tera crevne parazite i deluje dezinfekciono. Pored mnogih drugih svojstava, poznato je da je luk zdrav i cenjen začin u kuhinji. Trebalo bi da se oslonimo na luk i tokom prehlade i angine.
Kako bismo se oslobodili grčeva u stomaku, luk iseckan na male komadiće treba prokuvati u mleku i piti ga gutljaj po gutljaj tokom dana. Da bismo se rešili gorušice i nadutosti, dovoljno je da se pojede luk iseckan na komadiće zajedno sa hlebom.
Sok od luka pomešan sa medom deluje protiv promuklosti, ublažava upalu grla i spada među najbolje lekove za nerve. Sirov luk deluje protiv crevnih parazita.
Kod reumatskih bolova u nogama i kod napada gihta, trljanje sirovim lukom na obolelim mestima je korisno, a isti postupak treba primeniti i kod prehlade bubrega.
Da bismo osigurali zdrave i čvrste nokte, trebamo ih istrljati kriškom luka. Luk je često prisutan u našoj ishrani, bilo direktno ili na različite načine.
Potreban nam je za pripremu raznovrsnih jela kao što su gulaši, paprikaši, supe, a služi i kao osnova za čorbe i supe od povrća. Sitno seckan luk predstavlja ključni začin u jelima sa pasuljem, mesom i pirinčem, takođe je neophodan i za pripremu pljeskavica i ćevapa.
