FODMAP dijeta nije za svakoga, i to se mora odmah naglasiti. Način ishrane koji se krije iza skraćenice sastavljene od šest slova namenjen je osobama sa sasvim specifičnim zdravstvenim problemima. Ako se samo pitate kako smršati, FODMAP dijeta nije za vas, ali bi trebalo da naučite ponešto, za slučaj da vam je neko ponudi.
Da vidimo, najpre, šta znači skraćenica FODMAP.
Na engleskom, Fermentable Oligo-, Di-, Mono-saccharides And Polyols (obeležili smo velikim slovom slova skraćenice) označava grupu ugljenih hidrata (fermentabilni oligosaharidi, disaharidi, monosaharidi i polioli). Njihova zajednička osobina je da pogoršavaju simptome iritabilnih creva kod osetljivih ljudi, pokretanjem procesa u organima za varenje kao što su nadimanje, gasovi, bolovi i grčevi u stomaku.
Uzimanje namirnica sa nižim FODMAP sastavom, odnosno FODMAP dijeta, preporučuje se kao jedno od rešenja za sindrom iritabilnog kolona.
Problem FODMAP dijete predstavlja, međutim, činjenica da ogroman broj namirnica sadrži jednu ili više nepoželjnih komponenti. Osobe koje prelaze na FODMAP ishranu imaju složen zadatak da fermentabilne oligosaharide, disaharide, monosaharide i poliole izbegnu.
Dozvoljenih namirnica, naravno, ima, a pre nego što ih navedemo evo još nekoliko informacija.
Na samom početku smo naglasili da FODMAP dijeta nije za svakoga. Lekari je preporučuju za osobe sa dijagnostikovanim IBS-om, odnosno sindromom iritabilnog kolona, i to uz savete nutricioniste. Nestručno primenjena ili uvedena kod zdravih osoba, FODMAP dijeta može da ima više štete nego koristi.
Uzroci i simptomi iritabilnog kolona su brojni, individualni, a neki od njih i nedovoljno razjašnjeni. Nisu to samo “nervozna creva”, kako se problem u narodu najčešće naziva. Za neke osobe okidač su psihički problemi i stres, kod drugih je problem netolerancija na sasvim specifične namirnice… Neki ljudi osećaju blagu nelagodnost, a drugi su zbog jakih bolova u stomaku i poremećenog ritma pražnjenja prisiljeni na bolničko lečenje.
Prvi korak u terapiji, zato, predstavlja detaljno ispitivanje slučaja.
Rešenja koja se najpre nude su psihoterapija, izbacivanje kafe, alkohola, jakih začina i hrane koja nadima. Zatim se pokušava sa jednim brojem lekova. Tek ako ništa ne daje rezultate, lekar će, možda, predložiti FODMAP. Kažemo možda, pošto je dobar broj namirnica zabranjenih u FODMAP dijeti koristan upravo za creva, zbog sadržaja prebiotika. Prebiotici su, ukratko, odgovorni za razvoj “dobrih bakterija”, a ravnoteža u crevima – za imunitet i druge važne procese u organizmu. FODMAP se zato ne uvodi rutinski i odmah.
Pristup mora da bude individualan i stručan.
FODMAP dijetu ne treba pokušavati kod dece i mladih, pošto su istraživanja o njenim koristima rađena, uglavnom, na odraslima.
Kod drugih oboljenja creva, takođe, treba postupati pažljivo i slušati savete lekara ako je izbor ova vrsta dijete.
Osobe sa težinom ispod proseka obavezno treba da uvode izmene uz “budno oko” lekara, pošto dijeta za njih može da bude opasna.
Dozvoljene namirnice
Na dugom spisku namirnica koje su u FODMAP dijeti zabranjene su mleko, jogurt, sladoled, pšenični proizvodi kao što su hleb, krekeri, pšenične pahuljice, zatim pasulj, sočivo, špargla, artičoka, beli i crni luk, jabuke, breskve, kruške, trešnja, višnje…
A evo, konačno, i spiska namirnica koje su dozvoljene. One u sebi sadrže nizak nivo fermentabilnih oligosaharida, disaharida, monosaharida i poliola.
Na prvom mestu su jaja i meso.
Slede sirevi, ali posebnih osobina – feta, čedar, bri, kamember.
Umesto zabranjenog mleka, dozvoljeno je mleko od badema.
Od žitarica su dozvoljeni ovas, pirinač, kvinoja (kinoa).
Na spisku povrća koje se može konzumirati su plavi patlidžan, paradajz, krompir, krastavci, tikvice, a na spisku voća grožđe, pomorandže, ananas, jagode, borovnice.
Da bi hrana bila ukusnija može joj se dodati čili, đumbir, biber, kurkuma, šafran…
Zbog restriktivnosti FODMAP dijete, vratimo se još jednom na upozorenje – pristup je individualan i sprovodi se u nekoliko koraka. Najpre se izbacuju pojedine namirnice sa visokim FODMAP učešćem i ta faza ne bi trebalo da traje duže od šest nedelja. Zatim se polako uvodi jedna po jedna namirnica, pod kontrolom, kako bi se videlo koja pravi problem. Identifikovanje će možda dovesti do situacije da se samo jedna ili dve namirnice dugoročno izbegavaju, a ostale vrate, čak i one sa značajnim udelom FODMAP komponenti. Samo nutricionista može da neke od “dozvoljenih” namirnica uskrati, ili neke od “zabranjenih” uvede. To je dug proces, ali za osobe sa oboljenjima creva on znači spas.
