Pradomovina tropske paprike je Amerika, odakle je nakon otkrića preko Španije dospela u Afriku, a zatim u Tursku, odakle se proširila u Ugarsku. Na početku se uzgajala samo ljuta paprika, dok je slatka paprika postala šire poznata tek početkom prošlog veka. Danas se slatka paprika ceni u ishrani, pre svega zbog bogatstva vitamina, dok se ljuta paprika koristi u jelima samo povremeno.
Naime, prevelika upotreba ljute paprike izaziva posledice koje zahtevaju dugotrajno lečenje, a to su višak kiseline, problem sa probavom i upala bubrega. Iako se u literaturi povremeno spominje da je paprika korisna za lečenje bolesti zavisnosti, bolje je da se u takva lečenja sami ne upuštamo.
Slatka paprika je zdrav dodatak ishrani jer sadrži vitamine. Paprika se takođe može uspešno gajiti i na balkonu. Sadnice kupimo u rasadniku, posadimo ih u saksiju i postavimo na mesto sa puno sunca i toplote. Odrasli grm paprike je lep ukras na balkonu, posebno kada se plodovi oboje u crveno tokom avgusta.
Kada se u receptima spominje crvena paprika, uvek se misli na slatku papriku, jer ako je potrebna ljuta paprika, to se posebno navodi. Slatku crvenu papriku dodajemo dinstanom mesu, gulašu, segedinskom gulašu, umacima koje služimo uz pečeno meso, paprikašu, jelima sa svežim kravljim sirom, kao i jelima od krompira i pečuraka.
U receptima, crvena paprika obično dolazi u kombinaciji sa lukom, belim lukom, kuminom i majčinom dušicom. Slatku mlevenu papriku možemo dodati i u većim količinama, po nekoliko kašika, i to na početku pripremanja jela, dok ljutu papriku dodajemo oprezno i tek pred kraj kuvanja.